Chambers of Sylvie

Znate gde je bio komunikativni Mr.D danas u toku radnog vremena? Shegacio se po Beogradu sa gospodinom Galianom, njegovom zenom i svastikom. On mu dodje predsednik kluba Milano. Ajmo sad u talasima - Ueeee!!! Mr.D nam je sigurno osvetlao obraz posto ne verujem da ce ovi magarci to uspeti veceras. I onda se gospodin Galiano vrati u Italiju i kaze "oni Srbi su totalni amateri, ala smo ih razbili. ali bio je jedan divan momak, Signor D. kakva uživancija prošetati se sa njim po Beogradu", a svastika dodaje "Jeste, zaista veoma komunikativan mladić, kakve sve anegdote nam je ispričao, taj Beograd je jedno fascinantno mesto". Nakon toga, Mr.D postaje prefered celebrities guide in Belgrade i njegova pravnička karijera zauzima U turn. Ali do tada cu da mu odbijem od toplog obroka pa nek se žali sindikatu!

Inace sav taj sindikalni svet je jedno fascinantno steciste. Ne mozete da verujete sta sve ti ljudi sebi uspevaju da obezbede. Kad uradis cost-benefit analizu...mi smo na budale. Meni su od svih "davanja" (na engl fringe benefits - zvuci fancy,ha?) omiljeni slobodni dani za ovo i ono, ali posebno "5 slobodnih dana za radničke sportske manifestacije". 

U petak ponovo posecujem Fr ambasadu; verovali ili ne, vracam se na mesto zlocina. Jako je vazno suociti se sa svojim silovateljem nakon nemilog dogadjaja i po mogucnosti ga pljunuti u lice, kako ne bi ostale trajne traumaticne posledice. Inace ameri su zaista something else, oni zvanicno imaju prezumpciju da je svaki covek koji zeli da udje u US of A ilegalni imigrant a na tebi je burdon of proof da to nije tako, pa ti vidi. Znaci nema propisane dokumentacije nego dokaži. Kako? Bilo kako. Tako možemo zamisliti situaciju u kojoj čovek podnosi, na primer VIP člansku kartu za Basement ili Ander i kaze im "ma jel znate koliko je meni godina trebalo da postanem VIP u ovim klubovima, ne pada mi na pamet da odem zauvek iz Srbije i izgubim taj prestižni status".

Inace predstavu nam otkazuju iz dana u dan i to više uopšte nije zanimljivo. Ah, prokletstvo!

Sto ne pisem blog? Zato sto nemam sta da vam kazem. Nemam nikakav utisak da podelim, nisam nista ironicno iskonstatovala lately a znam da vecinu vas smaraju moje mentalne dubioze. Svi znamo da je politika golo govno, da su nas zajebali i prejebali na sve moguce nacine, a onda nam kazu "gradjani su mnogo ocekivali od petog oktobra". Pa ne znam, ako je mnogo ocekivati da vi ne kradete na gomile, onda pristajem da budem etiketirana kao budala koja je suvise ocekivala. Prijatelji, porodica, posao - valjda smo sve to makar sanirali do poznih dvadesetih, ranih tridesetih; ako neko nije onda se bas zajebao i ukoliko ne pocne brzo to da resava preti mu uspesna karijera wife-molestor-a, notornog svalera ili solo drinkera. Ljubav necu ni da nacinjem posto me vec cesto optuzuju za nerealna ocekivanja, pa ne moram i javno da se izlazem osudama i kritici. Znaci sta je ostalo od tih bitnih segmenata? Sreca??? 

Ne znam, ponekad se osecam uzasno izolovano. Ne znam odakle taj osecaj navire i kako nestaje. Mozda je sve stvar ega ili libida. Manjak sunca, manjak ljubavi. Ali kako pravis razliku izmedju tog osecaja i cinjenice da si sjeban u mozak. Da si sjeban u mozak ne bi sebi ni postavljao pitanje, right?

Kako to da sa nekim ljudima ostvaris instant osecaj bliskosti a sa drugima ni nakon napornog zalaganja nema toga?

Da li je moguce pokrenuti svest u nekom drugom? Mislim, mozda je i moguce ali ako napises knjigu pa izvrsis presudni uticaj na tog nekog dok je u teen age periodu. Ali generalno ljudi su sjebani on their own.

Sve te price koje cujes, na kraju kad se okrenes oko sebe niko ne deleju da je zaljubljen. Ja ne pamtim kad sam poslednji put videla zaljubljenu osobu na ulici (a svi znamo da se lako prepoznaju). Mnogi ce reci, nije to poenta ima drugih stvari, ali ipak kad pogledam nacine na koji provodimo nase slobodno vreme deluje mi da stalno o tome gledamo, slusamo, citamo. Pri tom ne pricam samo o onoj ociglednoj vrsti zaljubljenosti u drugu osobu drugog ili istog pola; pricam o tome da se dajes do kraja u svoj zivot. Naravno, ponovo ce mnogi reci da je to utopija. Ravnodusnost se uselila u nase zivote i nikako da ode. 

Prosek me najezi.

Zadovoljavanje onim sto te ne zadovoljava. 

Zasto imam utisak da stalno cujem recenicu koja govori o prevelikim ocekivanjima i o pogresno postavljenim ciljevima? Jel ja pricam o penthousu na Manhatnu?

Kaze "I know that there aren't any lamas in Serbia, but the lama should be the national animal in Serbia; they are syper arrogant and they spit at you"

...uzmete za ruku nekog od svojih najblizih prijatelja, koji je kao i vi naizgled izgubilo svaku nadu da ce se nesto konacno dogoditi ali u kome mozak uprkos tome i dalje savrseno radi, spustite se u neki od dobrih kafica koji su lately poceli da sluze vina koja nisu poreklom iz bivsih republika, i narucite dve case Chablis-a. Onda gucnete, kazete "mmm", prokomentarisete miris bureta i ukus medovine, i pustite vino da radi svoje. Nakon nekog (ne tako dugog) vremena primeticete da vam vise nista ne deluje bezveze i da je sve odjednom obavijeno velom dobrog provoda i da su oblici poceli da dobijaju smisao. Ljudi lepi, muzika prijatna, konverzacija nikad bolja, nista vam ne smeta, samo uzivate. Pocnete da shvatate da se vi i vas prijatelj iskreno smejete, i to ne na racun nekog drugog i ne zato sto je nesto ironicno, nego onako od srca. Onda u nekom trenutku zapazite da jos uvek imate moc da primetite nova lica i da izuzetnost prepoznate u masi. Drago vam je sto je tako i drago vam je sto postoje. Posle pricate o tome kako se sve bitne stvari rese u tri minuta i kako bi bilo divno da vas tako neko doveze do kuce i kaze "I? Sta cemo sad?". Eeeee, sta cemo sad? Ujutru posaljete megalomansku poruku prijatelju "zamisli da postoji neki Conte de Chablis" a prijatelj odgovara "ma dovoljno je sto je napravio vino da od svakog dobro izgledajuceg beogradjanina napravi super grofa". 

Trust me when i say, najbolje sto za par stotina dinara mozete sebi da priustite jeste casa Chablis-a. Oni koji nisu imali losu deceniju - nek preskoce savet. 

Toliko sam sinoc jurila da stignem na Stinga...kad tamo...da ne bejase nekog privlacnog posetioca duze kose, mislim da mi apsolutno ni jedan detalj veceri ne bi bio ni najmanje zanimljiv. Sad se mislite "ova Silvi je stvarno preterala, pa zar i Stinga da istreshuje!". Ali poenta i jeste u tome sto ja ne tresujem Stinga, jer Stinga niko (osim mozda par srecnika) nije ni video osim na video bimu. For all i know, mogli su na tom bimu da pustaju i snimak sa koncerta u Tirani, i wouldnt realy know. Publika je bila slatka, ali uzasno nadrkana. Kako i ne bi bili, kad su morali da idu u Novi Sad, da plate 2000 CSD i da provedu celo vece u nesnosnoj guzvi, bez pica i bez STINGA!!! Jedan od favorite detalja je to sto bouncer na ulazu u VIP nije hteo da prihvati kintu da nas pusti unutra. Nepotkupljiv bouncer? Ovaj svet je pun (oksi)morona. Mozda je najpotresniji detalj to sto ja prethodne noci nisam oka sklopila do 6 ujutru, bez nekog razloga osim sto je izgleda bio pun mesec, i tako sjebana morala da radim ceo bogovetni dan po onoj odvratnoj vrucini, i tako oblivena znojem, zvacuci zalogaj po zalogaj narucenih pilecih raznjica iz Goluba, razmisljala sam da li da idem ili da ne idem na Stinga. Naravno, pobedila je ideja da neodlazak na Stinga bi znacio samo jedno - izopstenje iz sopstvenog zivota i prepustanje korporativnom ispiranju mozga. And i couldnt let that happen, right? Sta mislite kako sam se osecala posle koncerta? Problem je u tome sto se za ovakva sranja niko ni najmanje ne oseca odgovornim, sta vise tamo ce letos da dovuku Franz Ferdinanad i da naloze gomile ljudi kako je skroz ok da gledas u krosnju umesto u koncert. Pa da je to normalno, za se ne bi vec setili da na Vembliju posade drvece? Eto, zbog takvih sranja mene nerviraju svi Dinkici, Aligrudici, Kilavi, Foresti, i ekipa. Oni su krivi za sva ta sranja, oni su krivi sto Arena nema upotrebnu dozvolu a sto Usce (ajde, ajde svi ste gledali) i Petrovaradin imaju. Izvedimo apsurd do kraja, pa se zapitajmo kako je to po mene (malog coveka, kako bi rekao Forest) sigurnije i privedenije nameni da se valjam po prasini nekoliko stotina godina stare tvrdjave od toga da stojim u tek izgradjenoj hali u kojoj se odigralo (doesnt anybody remember?) kosarkasko prvenstvo? No dobro de, ova zemlja ima toliko precih problema od Stinga? Ne smem ni da pomislim sta bi bilo i kako bismo se osecali kad bi nam podrska zaista bila neophodna. Sve ce to doci, samo mi u tome necemo moci da uzivamo. Zapravo, nisam se nesto posebno ni izbedacila, valjda se oguglalo.

danas je savrseno depresivan dan. jedan od onih. do sad sam uspela da budem neprijatna prety much prema svima koji su se nasli na putanji mog kretanja. drvece ne zeleni nego dziklja. osecam se nekad kao u mentalnoj instituciji gledajuci na ovaj park. vise cak ni ne zelim da budem u Parizu umesto ovde. Iskreno receno, ne zelim vise skoro nista - prezivljavam sa osmehom na licu. sve vreme mi se u glavi vrti stih "this is not what i'm like, this is not what i do, this is not what i'm like, i feel i'm falling for you" i pokusavam bezuspesno da nadjem tu stvar na i-podu. verovatno cu kasnije kupiti nesto da mi popravi raspolozenje, vidim stize nova roba...vise bi mi se isplatilo da mi iznajmljuju cipele. ali se njima ne bi isplatilo pa cemo morati ovako. ljudi bi trebali da budu srecni sa onim sto imaju, ne zato sto bi mogli da imaju manje nego zato sto bi mogli da budu srecni. a odgovor na cuveno pitanje "when do you say enough is enough" stvarno ne znam, jer da znam verovatno bih cesce nesto preduzimala. To je samo pitanje izdrzljivosti, a sve ima svoje pro i contra. ne znam ona prica od sinoc je malo problematicna iz moje perspektive. zene bi htele da sve bude savrseno, i onda kad nije potpuno izdivljaju bez toga da cuju bar neko obrazlozenje ili neku pricu kakva god bila. zene su vec donele presudu - NOT PERFECT. E pa jebiga, nikad nije perfect. Bas me ovih dana opseda pitanje sta su njima citali kad su bili mali. uglavnom, sve je poremeceno i deluje mi da je zapravo cilj naci balans. znam da moras da zaljuljas na drugu stranu posudu koja se ljulja ako ne zelis da se sve prospe, ali meni deluje da se nista ne ljulja nego da su sve to haludze.

Gospodin Lou nam je sinoc pokazao. Put. Vuk je znao put al nam nije pokazao. Lou je odradio drugi deo posla. Sezdeset cetiri godine, braaatee! Ovi u Sava Centru su bili iznenadjeni (kao beogradski putari kad ih sneg iznenadi u januaru) pa ozvucenje nije bilo u stanju da podrzi izvodjaca. Verovatno lately nisu ni culi nekoga ko tako svira muziku. Lou rocks! Eto vidite da droga ne mora da unisti coveka. Doduse, morate na vreme da pocnete da se drogirate kako biste postepeno navikavali organizam. The right balanced mixture. Upoznaj sebe i ne preteruj. Znaci, rokajmo se sa moderacijom, odgovorno. Cime li su se samo rokali ovi Slobini. "Gospodine, iz kojeg ste Vi informatora?".U svakom slucaju to sto su im dali izgleda izaziva dilusions tako da korisnik iskreno veruje u resurection. Ako dodirnete vrhovnog DJ-a mozda vam ispuni muzicku zelju. Meni je sve to totalno sick i zalosno. Ali iskreno zalosno. Da znam da je neko moj tamo mislim da bih zaplakala jer bi mi bilo jasno da je zauvek izgubljen i da je na takvom nivou demencije da nema sta bi njemu pomoglo. Vec danima prolazim pored njih (neminovno kad radim pored sedista) i mesaju mi se osecanja od zelje da ih isshutiram do toga da ih zaobilazim jer ne zelim da ih gledam. Dodje mi da uhvatim onog penzionera za uvo i da mu kazem "sta ces ti tu, mamicu ti tvoju metiljavu? Mars kuci breeeee!" Sve je tako morbido. Jutros sam stala na trafiku i imala zelju da prodavacici trazim kartu za bilo gde ili da mi proda resenje za ovo njesra. Bilo bi sjajno kad bi se resenja kupovala na trafici. Ali mummy was right again, da im nije bilo Slobe jos bi oni ovce cuvali od vukova. Dodje mi da stanem na prozor koji gleda ka Studentskom Trgu i da, u stilu Madonne slesh Evite ili nase najdraze kanadjanke Dion, zapevam nesto. Bilo sta! Dont cry for me my dear Penzo, you know i never left you, all through my wild days, my mad existance, i kept my promise, dont keep your distance. I onda se prostre gromki zvuk odusevljenja razularene mase u suzama...Ali ako mislite da smo zaboravili devedesete - think again!!!

Anyway, novi GQ pise o fenomenu "I-pod jacking"-a. To je kad vam neko prileti na ulici i dzekne svoje sluske u vas I-pod and vice verso. Fenomen bi trebalo da posluzi prosirenju muzickih vidika. Shatro. Ne verujem ja u to prosirenje, ali mi koncept zvuci gotivno za upoznavanje ljudi. A i skratilo bi dramaticno bespotrebni utrosak vremena na muvanje sa ljudima koji slusaju crappy muziku. Setimo se samo epizode "Bon Jovi". Mada bi sa druge strane mozda iskljucilo i one koji slusaju ono sto treba da se slusa a nemaju I-pod. Ali, koliko takvih ljudi zaista ima? Da se ne lazemo, svaki pravi "connaisseur" koji drzi do sebe do sada je nabavio I-pod, a ovi sto se tripuju da je James Blunt idalje gotivan, sta da kazem i vama osim - think again. Inace Razzorlight pored svoje sveobuhvatne i headline-front-page-in-your-face ruznoce imaju i novi singl. Mozda su oni Killersi 2006-te?

Indigo news - izgleda da su "coveku na terenu dodeljen modem" tako da je pitanje dana ako ne i sata kada ce se "covek na terenu" javiti i zakazati audijenciju kod Gospodjice Sylvie i njenog pratioca. I just wanna fly - so put your arms around me baby.

Malopre mi udje kolegica i kaze da li ste culi da je Beograd u Kanu izabran za City of the Future. Mi smo se pokidali od smeha. Onda nas obuze ona toplina oko srca, potrcasmo na google da procerimo, i ono stvarno siti of d fjutur majku ti jebem. Na trenutak, bi sunce! Alo onda shvatismo da je grad buducnosti u juznoj evropi, i da postoji po jedan winner za svaki region i da su svi ostali gradovi koji su pobedili imali konkurenciju, a da mi nismo. I onda se ja setim mudrih reci gospodjice Fei od pre par godina sa jedne slave, kad mi je rekla "vidis kako je sve u zivotu relativno, jedna dlaka u kosi manje vise, ali u supi..."

Wake me up when september ends.

I'm wating for my man, 24 dollars in my hand, he's never early he's always late, first thing you learn is that you always gotta wait. I'm waiting for my man...

Veceras kralj New Yorka i Velvet Undergrounda stize i u nas Grad. Welcome Lou! Covek koji je obelezio citavu jednu epohu i bez koga muzika danas ne bi bila ono sto jeste. Samo se nadam da nece odlepiti i svirati neke etno motive nego da ce nas obradovati svim onim sto cekamo...Dirty Boulevar, Heroin, I'll be your mirror, Sunday morning, Take a walk on the wild side... Secam se da sam isla na pripreme za prijemni za srednju skolu kad mi je tata doneo iz Pariza album Velveta sa Nico. Kakva je to uzivancija bila...pustis Sunday morning i picis.

Kiss the boot of shiny, shiny leather
Shiny leather in the dark
Tongue of thongs, the belt that does await you
Strike, dear mistress, and cure his heart

Dragi Lou je nedavno napisao i jedan od mojih omiljenih stihova koji glasi - maybe you dont wanna be a wife, it's not a life being a wife. I naravno Venus in Furs! Oda grofu Leopoldu od Saher Mazoha, kome su doduse Srbi odali mnogo vecu pocast u proteklih par decenija, ali ni izdaleka na tako poetican nacin.

Ralinjo, hvala na nabavljenim kartama!!!

Za one koji hoce da se obavestite o playboy-ovoj viziji Antonijeve knjige visit  http://www.playboy.com/features/dotcomversation/kiedis/

Dragi moji, drage moje (kapiram da Zika tako pocinje svoju Sharenicu) nadam se da ste lepo proveli vikend okruzeni pozitivnom zivotnom energijom, zivotinjama i ljudidima. Iskreno se nadam zbog vas jer ova nedelja pretenduje da bude uzasno shitty. Pogledajte samo kroz prozor. Ajde, da ne gresim dusu pogled kroz moj prozor i nije tako los posto sneg pada na studentski park, pahuljice su divne, idila i tako to.

Dakle, za razliku od drugih kenjatora ja ne mislim da FEST treba ukinuti, niti da mu treba vratiti staru slavu. Mislim da FEST jednostavno jeste. Braco, sestre kriticari/kenjatori - pomirite se sa tim - beogradjani vole fest. Volimo brate da nacrtamo svoje guzice tamo kod onog blejackog sanka i da gledamo ko je sve tu, da li su svi blejaci na broju, ko je s'kakvom cicom dosao, jel ima nekog zgodnog macana, popusimo po cigaru dok nauko komentarisemo najnovija umetnicka iskenjavanja koja smo gledali ili nas ocekuju i tako to. Ove godine taj bilans nije los. Gotivan neki svet. Nema one estradne dimenzije. Opusteno foliranje (oksimoron ali istinito). E sad kad smo procesljali taj spoljni aspekt Festovske izrazajnosti, ulazimo u salu. Kao prvo, gledala sam 3 filma i ni sa jednog nisam izasla! Mislim da je to uspeh sam po sebi. Kako moj - tako i Festov. Ja sam postala malo tolerantnija, a produkcija je prestala onoliko da smara. Kad se samo setim nekog filma sa Denisom Quaidom (boze, ko jos pravi filmove sa njim!?) koji juri neke jelene po snegu, pa oni ubiju tog jelena, pa ga vuku, pa ga prenose...joooj...A onda, smor svih smorova - Dogvil! Smorgvil. Kapiram da sad pola vas misli da sam ja moron sto mi se taj film nije svideo, ali brate, ja kapiram da sta god da je hteo da kaze - mogao je to da ucini uz scenografiju. Lepota leci. Nemojmo se zavaravati da smo mi neka izuzetno intelektualna bica, posto nismo. Svi se mi palimo na lepo. Dobro je to sto pokusavamo da se ponekad suzdrzimo i prevazidjemo taj nagon, ali generalno ne uspevamo i sa time se treba pomiriti. Pogledajte ponovo Devils Advocate. They never saw him comming.Ili Talentovani Gospodin Ripley. Ili recimo pogledajte Tom Forda. Prija ocima i to je to. Emotivni atachment prodaje proizvod - lepota prodaje osobu. Naravno mozemo sad debatovati sta je lepota, da li je ona samo spolja ili je iznutra ili su obe bitne i tako u beskrajon. Ali mislim da znate sta zelim da kazem.

Hallo Hallo. Muzu nisu pustili!!! Jupi Jupi! Moracemo da se inspirisemo na daljinu. Mada ako vam je do inspiracije mozete i malo da se prosetate do trga i da zapevate "od topole, od topole" sa vasim novim muzama koje ce vas svakako beskrajno inspirisati. Na bes ako nista drugo. Gospodjica Helen je vec imala susret sa veselim narodom i osetila snagu njihovog milosrdja dok su joj hriscanski sutirali po kolima. Ali...mora da je ona to sama trazila...zar ne? Ne bi Srbin prvi udario! Kad ste vi to videli...to bi bilo ono sto se zove u civilizovanom svetu "presedan", ali ne bi puno vredeo jer bi odmah posle usledile "demantije". Inace prosli put sam ih ja srela na skupu u SC, i tada su pustali prilog na video bimovima again and again nekog Tominog govora koji kaze "svi ste vi Seselji i Seseljke". !!! To mi se u stvari uvek svidjalo kod njih; oni su jedina snaga koja shvata snagu zenskog principa. Ne znam da li su ozbiljno shvatili Da Vincijev kod alil oni jedini u vodjstvu imaju jednak broj zena. Za svakog Vucica tu je jedna Maja. Ovi ostali donose deklaracije kako treba da uvrste i zene u svoje redove, a oni su to vec sproveli. Ako sa te strane pogledamo - oni nisu uopste retrogradni, cak naprotiv, veoma su ispred svog vremena i stepena razvoja okoline. Zapravo to je nas problem, sto ostali kenjaju dok oni rade. I onda svake 4 godine, jao kuku! Sta cemo sad? Radikali vode? Pa sta?! Ja sledeci put ne glasam ni za koga zato sto "radikali vode". Nek vode ljudi; radili su na tome i treba da vode. A sta ste vi uradili za 4 godine, gosopdo (kakav nonsens)? Izvinite sto pitam, samo volela bih da sam u vezi sa svojom existencijom, gospodo ladolezi. Nova krilatica koja je zamenila reci poput "transparentno" i "lustracija" je "mali covek". Kakav BRE mali covek, kreteni jedni!?? Nisam ja mali covek. Niko nije mali covek. Ali sta reci u drzavi su reklame na nivou "MB cep - za zivot lep"? Mada je moj personal favorite kad ona jadnica sa nekom bapskom frizurom prodje pored dva frajera i kosa joj sija kao kapela Sv.Petra u Vatikanu, i onda jedan od te dvojice pita "jel ovo mlada?" a ovaj odgovara "nije, al ce uskoro biti"... JAAAOOO ... Brendone, vrati se!!!

Nesto smo mnogo politicni ovih dana, gospodjice Sylvie? Vec cujem Pahuljicu kako prigovara. Sta da se radi. Ne moze se uvek ziveti u paralelnoj dimenziji. Mada je lepo kad se moze.

I love Munich in the spring time, I love Munich when it's fall, I love many other cities - but i love Munich most of all!!!  >M.U.N.I.C.H.< Munich!!!

Ovo je bilo iskoriscavanje bloga za svrhe interne zajebancije. Ali, kad vec pricamo o Minhenu, mogli biste da pogledate film. Nije los. Bolji od Syriane. Mozda zbog Hektora. Da, da, da - to je on. Onaj koga je Brad Pitt vukao po prasini, a koji je i dalje brinuo za svoju cast i patriju. Izgleda da se tom hrvatu (Eric Bana is croatian) posrecilo sa rodoljubnim ulogama. Meni je pak bilo jako interesantno to sto su prikazali da je na celu MOSAD-a (mislim da se upravo aktivirao onaj uredjaj za korektivni nadzor blogovanja) bila zena. Veri interesting. Za razliku od njihovih musli-gusli-talibansje-carolije komsija, koji imaju koncept ekscesivnog razmnozavanja kao puta ka uspehu. Sve u svemu Munich je ispunio ocekivanja koja i nisu bila visoka. It's better that way.

Da li postoji neka pilula koja bi mogla da pomogne oko preteranog razmisljanja i osecanja besa prema drugim jedinkama koje pokazuju naklonost ka shikaniranju i omalovazavanju drugih jedinki. Ja toliko mrzim ugnjetavace da mi dodje svaki put da im razbijem vilicu. I da im jebem mater. Grrrrrrrrrrrr

ALI, u petak FEST stize u nas grad, pa cemo videti sta nosi noc. Bitno je da ove godine nema Dogvila, mada ima nastavka triologije, ciji je ovaj bio samo prvi deo. Takodje se nadam da smo dobili neka dobra mesta sa kojih moze brzo da se pobegne ukoliko pocnu da smaraju. Sta da se radi - moderni gledalac nema puno vremena i zivaca, i ako mu ti ne zadrzis paznju neko drugi hoce. Na primer neko koce konacno izdati gotivan album od pocetka do kraja!! Nije problem u meni - problem je u njihovom manjku kreativnosti.

Stoga, back to the Muze. Izgleda da ce Muzu da puste iz corke da ide na lecenje. Dispicable, shamefull and above all wrong! To je kao sto je Hadzi Dragan zavrsio na Kubi umesto nas. Dajte ljudi, pa nema smisla. Kao on je jako bolestan. Mislim...a nije bio bolestan '99te? E sad ako na tu najavu pogledamo sa Huljinog aspekta, mozda se nasa kreativnost proporcionalno poveca brzinom njegovog priblizavanja domovini. Sto on bude blize - to ce nase blogovanje, podcastovanje i ostalo anje biti na nivou. Mozda cemo ponovo kupovati madjarske kobasice na bulevaru ali ce nasi mozgovi konacno izaci iz ove petogodisnje ucmalosti! Mada, vezano za tu teoriju, uvek me je zanimalo kako to da recimo Karimu Rasidu nije trebalo da zivi u Muzom pogodjenom podrucju da bi izrazio svoju kreativnost. E Karime, Karime.