Chambers of Sylvie 2 point 0

Madeleine Peiroux na i-podu, sneg napolju, lik sa Kenneth Cole reklame na ekranu…sweet sweet life.

Trebalo bi svi da se opustimo, i to da se mnogo mnogo opustimo. Za sve ove godine neopustanja i naprezanja (“lignjoslave imam naprezanje”). Nasim mozgovima treba jedan veeeeliki kolektivni odmor. Mozda je jedina nasa greska to sto smo rodjeni 30 godina kasnije ili 3000 kilometara na pogresnom mestu. ALI MOLIM VAS samo pozitivno. Nema veze! Tu smo, sad smo - gotivni smo.

Gospodine Huljo, mala javna prozivka na vas racun - lepo je sto uvidjate svoju poremecenost, jer to je prvi put ka vasem ozdravljenju. Kako smo bese rekli - da bi covek mogao da shvati neciju demenciju, prvo mora da upozna njenu velicinu. Right? Vi ste Huljo agorafobicni. Uvek ste to bili i to nije neka tajna. Ali zbog svoje fobije ne morate da kacite sve ove divne ljude koji vole fest i uzivaju u njemu. Nisu svi Peca.

Danas mozemo da pricamo i o temi “if i leave this city - you will be the last to know” ili obrnuto (if you leave the city). I sad. Ja juce saznajem da je jednom mom prijatelju puklo slepo crevo pre par dana i da je u bolnici. Emphasis on “pre par dana”. Ne mogu da verujem! Mogo je da rikne tri puta do sada! I onda kazu “delovao je jako srecno poslednji put kad sam ga video”. Pa naravno da je delovao kad je to bilo prosle decenije. Deluje mi da ove mladje generacije nemaju tu kulturu javljanja vesti; to je tako glupo i bezobrazno. Nisam ja sad u fazonu da treba da citamo citulje ali brate, daj digni slusalicu.

Posto bih zelela pozitivno da zavrsim…Madeleine Peiroux na i-podu, sneg napolju, lik sa Kenneth Cole reklame na ekranu…sweet sweet life. Uhvatite nekog pod ruku i prosetajte se po snegu, i zavrsite u kolima kao ono dvoje sa Coca Cola reklame. Nemojmo uvek mi da budemo onaj sto potunjeno seta psa. Budimo ono dvoje u kolima!

I tako je moj prijatelj Hulja juce obecao da ce chekirati moj blog, moju novu radost, i da ce me jutros cekati iscrpni komentari…Sama kategorija ovog unosa nam jasno govori da se to nikad nije desilo. Da li je Hulja zaspao pre nego sto se dokopao svog Apple pet-a ili se samo otkotrljao do kreveta - it remains unknown, ali komentara jutros nije bilo.

Dolazeci na posao, jutros sam slusala orginalnu muziku posvecenu filmu La Haine*. Pitanje je: da li me francuski rep inspirisan i natopljen mrznjom prema francuskom drustvu dovodi korak blize razumevanju savremene civilizacije iz koje potice moj trenutni poslodavac, ili je to samo putokaz da je Velja Ilic u pravu i da se i u toj EU gadjaju kamenicama kad nekome prekipi? Verovatno ni na ovo pitanje odgovor nikad nece doci, ali mozda je ovo dan za neodgovorena pitanja.

Evo, mogli bismo da probamo da ceo danasnji dan ne odgovorimo ni na jedno pitanje. Probajmo. Neko pridje, pita nesto, bilo sta, i ti samo kazes “izvini, danas ne odgovaram na pitanja”. I sta bi se desilo? Sto posto se bas nista ne bi desilo. Ionako pola ljudi pita bezveze. Samo da bi nest pitali, onako, da te smore. Tako da, ljudi danas ne odgovarajte na pitanja, sacekajte da odgovor sazri. Ili ako vam je to isuvise frontalno, mozete uvek kao pravi pretendent na clanstvo u EU da kazete “it’s a very good question” i da nastavite da pricate ono sto ste ionako naumili da iskenjate.

Sve imam potrebu da pozelim lep vikend, ali izgleda da je to pure imagination jos dva dana. A onda, ludilo!! Dobra zurka u subotu, Becki koncert u nedelju i naravno 4 skakaonice. To je pravi praznicni duh! Sotomajor na skijama;-))

* “Mrznja”, prim.prev