Chambers of Sylvie 2 point 0

Dobro jutro dobri ljudi! Poslednjih par dana su bili isuvise hekticni da bi se mogli sublimirati u smislen tekst koji ne bi uplasio moje drage blogere, te stoga pozivam Papija i ostale da ne bojkotuju blog jer se radilo o visoj sili.

Dakle, malo sam se povratila u poslednja dva dana; bila sam na homeopatskom pregledu i izgleda da mi nista major ne fali, osim sto mi hipofiza ne sljaka bas u najboljem ritmu. Hipohondri ce znati o cemu se tu radi, a ja cu da pijem male tabletice 3 i po nedelje i da se nadam da ce moje celije da pronadju svoj izgubljeni balans. Inace, srdacno preporucujem taj pregled jer cete saznati neke stvari o svom organizmu za sat vremena koliko ne biste tradicionalnim metodama za mesec dana pregleda, bodenja u venu i raznih nasilnih istrazivanja. Za one koji misle da je homeopatija neko “bajanje”, zelim samo da spomenem da u Parizu (and here we go!) na svakoj boljoj apoteci sa jedne strane pise “homeopatie” a sa druge “pharmacie”, odnosno ako ne verujete meni verujte Michel Platiniju.

Apropo Pariza, detalja i LaDuree, nesto sam razmisljala; setajuci se Parizom primetili smo da LaDuree ima i drugi objekat i da verovatno onda ima i treci i cetvrti and so on. Zanimljivo je to kako su ljudi, cak i oni koji naprave nesto tako specijalno i istancano kao pomenuta poslasticarnica, ogrezli u klishe. Potpuno je neverovatno kako im ne padne na pamet da urade bilo sta drugo osim da naprave lanac (citaj vise puta jedno te isto) ili robnu kucu. Zaista neverovatno. Zamisli izmislis nesto lepo i posebno, a onda kad to uspes da plasiras, odlucis da predjes u zadate forme; mislim, what’s the point? sto onda nisi od pocetka pravio hamburgere?

Francuzi su pobedili Brazil. Kakva nesreca, kakva ironinja. Bas smo se biil napenalili da se celo vece radujemo. A sve je pocelo sa pobedom Portugala protiv onih ostrvskih gmazova, onda je ova nasa pobedila Venus V. od koje bismo mi obicnni smrtnici verovatno samo bezali da je uzivo sretnemo (dont just stand there! ruuuun!), i onda na kraju OVO. Pa to stvarno nije ok. Ne mogu da verujem da se nerviram oko fudbala ali bas mi je bezveze sto je Brazil ovako glupo izgubio. Joga Bonito? I zakoga sad da navijam? Portugal ionako nema sanse, kad ih ovi fr budu samleli. Mozda da nadjem favorita medj’ golferima i batalim ovu fudbalsku groznicu.

Nakon toga na HRT uzivo natjecanje klapa (citat sa istog: dragi moj, karamelo moja, daj cu jednog dana biti tvoja?) a na B92 specijal o guslama u kojima nam neki od vodecih guslara objasnjava da ih piraterija opasno jebe. Sta bi sa svim tim zurkama? Verovatno su svi na njima osim mene. A mozda i ne? Obicno ne. What a waiste.

RHCP nastupaju na nekom festivalu u Engleskoj i koncert ce se odrzati u areni koja ce biti gravitation free!!! Svi ce da lebde… with birds that share this lonely view… Kakvi carevi.

Poslednje 3 noci imam divne snove. Vec mesecima ili mozda i vise od godine uopste ne sanjam i ne secam se snova. Ovo je kao veliki pljusak koji me je nenadano rashladio od nesnosne vrucine koja traje nesnosno dugo. Posto sam skoro razmisljala o tome kako mi deluje da sam izgubila neke moje moci i magiju, ovaj povratak snova mi uliva nadu. Makar jedna moc se vratila.

Secate se Jack Johnsona? E upoznala sam gospodina Johnsona, doduse ne Jack-a nego Johna, ali to mu dodje skoro isto. Naravno vecina vas bi gospodina Johnsona opisala kao spijuna, ali he seems to be so much more. Izgleda da se doselio u zgradu gde radim, sto moram priznati dosta toga govori o njegovom ukusu, jer znate da vecina tih poganih stranaca obozavaju da sede u nekim kucerinama na Dedinju. Inace jako jako dobro prica srpski, cak toliko dobro da smo se sreli uvece u nekoj guzvi nikad ne bih naslutila da nije “nas”. Nisam vam rekla da je kulturni atase u US amb (ajmo ajmo kulturni radnici, mora da imate neke inside informacije!). Komunikativni Mr.D nam je sredio neku zurku mladih diplomata za vikend, pa da vidimo sta nosi noc a sta dan…samo da nije ozenjen za neku rospiju hungaro porekla.

Sutra treba da idem u poresku upravu kod “Miroslava”. To ce biti jos jedan egzoticni susret sa domacom upravom. Meni u stvari deluje da se oni svi ludo zabavljaju i da im je super, prosto pozelim da i ja tako zivim; da imam lamperiju (taj momenat sam vec ostvarila, samo sto je prefarbana u belo pa ne dolazi do izrazaja) i da mogu na nju da kacim razglednice sa Jadrana dok Silvana Armenulic pevusi sa razdrndanog tranzistora. Apropo cele te atmosfere, jednom ja svratim kod bivseg kolege iz Komore i neko ga davi na telefonu, on posle nekog vremena pocne da gubi zivce, ovaj sa druge strane mu nesto prigovori, na sta ovaj odgovara “pa gospodine, ja nemam salter, ja moram ovako”. U 16.00 zakljucas “sobu” broj taj i taj i Bog da te vidi. Ne zajebavam se, sve vise mislim da to jeste dugotrajno resenje. Jedini (omanji) problem je sto onda moras da letujes na rate i sto moras da se vozis trolom, sto na duze staze zna coveka da smori.

Sve u svemu, sto manje razmisljamo sve nam je bolje. Biti povrsan=ostati na povrsini. Nazalost, takvo trenutno stanje svesti dovodi i do redjeg pisanja bloga, ali svi znamo da ce i to proci. Inace, danas mi je ozenjeni kolega nacionalist reko “pa jel moras da pises taj blog” - imamo i svedoke te izjave - kao da je to nesto uzasno sto pristojni ljudi ne rade, ili kao da je to nesto protivno sustini naseg naciona. Vi sad mislite da ja serem ali bilo je dosta iskrenosti u tom tonu, kao kad sam bila mladja pa mi majka kaze “pa jel si morala sinoc bas do 7 da ostanes”. Ni tad nisam shvatala sta je tacno to znacilo. Sad odoh na pice.

Snow Patrol - You’re all i have 

Sadrzina mog frizidera: nekoliko flasa vina, jedno crno (shiraz) i tri bela, od kojih jedno otvoreno; sladoled od keksa koji je pojeden samo u onom delu gde je bio keks; masline crne i zelene, margarin i dva litra mleka. Malopre sam nasla u “ladici” na dnu kutiju sa mladim krompiricima. Sada je kraj juna, znaci ti krompirici stoje tu od pre Istanbula. Procitala sam u nekoj od “onih” knjiga ili clanaka kako prazan frizider nije ni malo seksi i da treba u stanu napraviti mesta i za tu potencijalnu drugu osobu. Kad malo bolje razmislim to je totalno balkanski pristup obmotan u sari sa Menhetna. Mozda i nije, ali se tako cini. Ljubav na usta ulazi. Meni je ta recenica uvek imala malo drugacije znacenje, if you see what i mean. 

Ovih dana razmisljam o nekoliko stvari, na primer da li je moguce da ti se neko svidja samo zato sto se ti njemu svidjas i da li je to pogresno. Da li je pogresno kad se probudis pored nekog samo zato sto on zeli da se budi pored tebe? Dobro, ne bas samo zbog toga…ali da je to imalo predominantan uticaj na ishod. Jel su se tako osecale Muze i da li je muskarcu ultimativni ciljl da ga zena stavi na pijedestal? Zasto je Bgd tako kompikovan grad? Isuvise pitanja, a vikend traje samo dva dana a i procureo mi je bojler. To su ti mali zivotni zajebi. Nikad ne predvidis vreme za curenje bojlera. Ja cu neko vreme da se pravim luda, pa mozda prestane da curi. Jel vam se desava nekad da imate utisak da ce sve da vam izmakne ako se samo malo opustite ili prepustite ludilu. Ponekad pozelim da se na neko vreme integralno posvetim i prepustim sopstvenom ludilu, bez kontrole, bez razmisljanja. Onda se zapitam (kao Public Enemy) - how low can you go? Sta bi bilo najgore sto bi se desilo i ako bih zelela da li bih imala sposobnosti da se vratim na ovo gde sam sad, jer ma koliko “ovo” ne delovalo savrseno nije ni za bacanje. Volela bih da skupim pare i zaista putujem par meseci po svetu, sama, sa nekim, sa bilo kim. Najbolje putujes kada putujes sam. Kako kazes nekome koga volis “izvini ali ne zelim da te vidim”. Ili kako ne kazes? Trenutno mi uopste nije do kompromisa vec do uzivanja. Malog, povrsnog, nedugotrajnog, taktilnog uzivanja. 

o zajednickim realnim dogadjajima nemam materijala posto nisam ukljucila tv odavno, ali evo slusam pescanik i cujem da je gospodin portparol gospodina premijera izjavio “sta hoce taj ahtisari, mi smo se bar kvalifikovali na svetsko prvenstvo za razliku od finaca”. dragi moji, jel imate utisak da je sve krenulo opako nizbrdo otkad je veliki vozd obamreo? paradoksalno, ali ne i nemoguce. 

i na kraju moram da se zahvalim gospodinu hulji koji nam je omogucio ovaj i naredne postove - provided by hulja. naravno da su me u nekom trenutku iskljucili, posto nisam platila.

http://www.georgecarlin.com/ and related. download bilo kojeg dela spomenute osobe je za svaku preporuku.  

Evo dragi moji (gledaoci), sad je 11 i 15, tek sam se istusirala i umesto da legnem i dignem umorne nogice u vis ja sedim jos malo pred ekranom kako bih ispunila odredjena ocekivanja. Naravno, da se ne lazemo, ne radim ja to iz filantropskih motiva, nego kako bih se u krajnjoj instanci dobro udomila (na ovaj ili onaj nacin). Jebiga, nema postova - sta da vam radim! Dinkiceva vikendica je bila zastala, pa je Mladja odlucio da ubrza proces. Ja sam samo piggy in the middle * Radim u 3 smene. Radi i komunikativni Mr.D, da ne gresim dusu. Danas sam uspela da odem do Plece posle 3 nedelje, onda znate koliko je sati. Mada sad mi je lakse jer imam kola posto je Papi otisao u Njemacku na Svetko. Na dan utakmice je toliko bio pun utisaka da je neprestano slao poruke, kako se rasplakao kad je video nase zastave (ko su nasi?), kako su Srbi vec u Evropi (what the fuck?) i tako dalje. Danas mi je javio da sedi u kafani sa 4 hrvata i zajebava ih za Brazil, a gazda kafane im salje besplatna pica jer zna u kom su kurcu. Odlicni su ti veliki dogadjaju i osecaj nicim izazvane bliskosti. Ja sam znala jednog lika koji je mislio da si uspeo u zivotu ako u godini uspes da obidjes sva 4 grand slem turnira. What’s your dream?

Nego, jel ste primetili komentar nepoznate komentatorke na post o Istambulu? Ja sam se malo iznenadila, takoreci strecnula. Prvo sam zbog tog gramatickog legalizma pomislila da je gospodin Hulja u pitanju (iako u zenskom rodu) ali sam detaljnom analizom i ociglednom upotrebom mnostva intelektualnih stranih izraza zakljucila da nije. I tada je Signor Pedro samo pojacao moj nemir rekavsi  “to je BIA sto posto”. Ja kazem “nemoguce! koristilo smo padeze i pisali latinicom!” ali ne znam sta da vam kazem. Mozda je Zora? Apropo Zore i Gileta, ne mogu da verujem da su nam sjebali idola. Sad sam presla na blog B92 (znam, znam, cenzura, kenjaza i tako to, ali ima i ok postova). Moj favorit je gospodin Marc Pullen, mada i mlada parizanka sa mekim “L” zna da pogodi u metu.

Ne znam sta jos da vam kazem. Spremamo se za Portugal. Pojela sam sama svoje govno. Albufeira. Sounds like lots of fun? 

* Inace, samo jedna od moje top 3 imbecilne anglosaksonske izreke. Ostale su “it’s no brainer” (sto bi imalo smisla da nesto jeste “brainer” ali to niko nikad ne kaze) i my all time favorit sa sve vizualizacijom “nobody wants to be there when the shit hits the fan” 

“Da li su teorije “the rules” i slicnih knjiga nesto sto zaista moze da deluje ili je mozda sve tako postavljeno da devojka ne moze ama bas nista da uradi i ne moze ni na sta da utice? Pravo da kazem, ni jedna ni druga opcija mi se ne svidja. Prva u sebi nosi manipulaciju a druga potpunu bespomocnost. Jedno je sigurno - oni i mi ne pricamo istim jezikom ili istim znakovima i zato je pravo cudo kad se nesto uopste desi. Mislim, sve sanse su na strani toga da se nikad nista ne dogodi! Anything could happen but nothing ever does. Kad pogledam, stalno ja sebi nalazim zabavu i osmisljam vreme. Ostavljen si sam sebi i onda ocekujes da bar okolnosti budu povoljne. A kad one nisu, i kad postoji konflikt izmedju ocekivanja i zelja sa jedne strane i potpunog manjka dogadjaja sa druge, onda nastaje potpuni haos. 

Pod 1. bezanje od zelja i njihovo potiskivanje nikud drugo ne vodi do izbegavanju suocavanja i prepoznavanja istine; pod 2. imam pouzdano saznanje da je istina takva kakva je i da, priznavali je mi ili ne, ona nadzivljava i prezivljava, sto nas dovodi do pod premise pod borjem 3. a to je da je meni heavily potreban jedan success story!!!”

Cisto preciznosti radi, ovaj unos nije vezan za trenutne dogadjaje vec je napisan jos davnog osmog januara 2005te godine, ali odlucih da ga objavim jer je u mojoj prirodi da ne znam da udarim “coup de grace”. Jebiga, protiv prirode se ne moze. Ali ali ali!!! Ono sto se moze jeste da se malo iskulira i opusti, da se ventilcici malo odvrnu i da se ne pridaje preterana paznja nekim ljudima i dogadjajima. Mozda je moja drugarica Miss Fei bila u pravu da mi ona trenutno ne bi ni dala da se nesto desi obzirom na moje mentalno stanje (sranje), tj dok ne naucim da verujem u sebe. Stoga, back to reality (oops, there goes gravity). Nije los ovaj zivot. Od danas imamo novi san! 

Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza…

www.amnesia.es 

www.eldivino-ibiza.com/ 

You dont love me but i dont give a shit, as long as you shake your hip

Ok people, ili je Kurta najveci konceptualni kralj galaksije ili what? On je jedini koji misli i na prekosutra! Moramo priznati da to nije cesto u Srba (mozda zato sto Kurta nije Srbin?). Ali ne brinite se necu pasti u mentalnu paranoju zbog ovog ne-nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruzivanju. Mislim da niko razuman nije ni ocekivao da cemo se mi stabilizovati a kamoli nekome pridruziti. Pridruzivanje zahteva odredjenu dozu prihvatanja koncepta onih kojima se pridruzujes; kao na zurci, kad odes da se “pridruzis” drustvu na terasi, ti to radis zato sto su ti zanimljivi, neko ti se svidja u tom drustvu ili naprosto zato sto imaju gandzu, ali in any case tim cinom prihvatas njihov koncept, odnosno precutno pristajes da radis ono sto oni rade a ne letis na terasu mlatarajuci gunjem oko glave ocekujuci da oni svi prihvate da budu ovce u toj seoskoj zamisli druzbenistva.

Inace ovih dana uzasno uzivam u tome da ljudima koji su za DSS nabijam na nos genijalnost i bozansku prirodu Cedomira Jovanovica. I onda oni krenu sve meni lepo da objasne, kako je ne znam ko poklonio jeep Cedinoj zeni i je ne sais quoi, medjutim onda ja vadim kljucni argument poduzeg spiska na temu ”zasto ja volim Cedu” a to je “on je jedini covek koji je u potpunosti shvatio velicinu i znacak Bebe Popovica”. Tu vidis tuc muc, eee…Maca pojela tongy? Nevidjeno je smesno! Morate da probate, cisto da vidite kako ljudi reaguju na pomen tog coveka. Opet se samo-zabavljam. Jebiga kad je dosadno. Bar da ima nekih demonstracija. Vidite kako je lep dan danas, bas bi bilo super ne biti na poslu nego bezati od policije po Terazijama na primer. Mislim da se odavno nismo sukobljavali sa policijom, a ipak jesmo akumulirali znacajnu kolicinu nezadovoljstva i nagledali se raznoraznih idiotluka ovih poslednjih 6 godina. Cak mi i mummy kaze sinoc da bi i ona volela da se organizuje nesto, al samo nam je problem ko ce da vodi. Ja kazem - Pera Lukovic! On je jedini koji bi mene sad mogao da vodi. Ja moram tog coveka da upoznam, on je moj trenutni cyber guru (www.zamislisrbiju.org preporucujem arhivu narocito, i naravno Pescanik od 24 marta og. koji cu rade volje prebaciti u mp3 formatu svakome ko ga jos nije cuo). Tako mi je sad zao sto mu nisam prisla u Domu Sindikata . Znam da je i medju vama, dragim mojim prijateljima, puno postovalaca lika i dela Pere Lukovica, pa ne znam sta mislite da mu posaljemo neko kolektivni mail podrske i da zatrazimo od njega da nas povede? Secam se one neke godine na Zlatiboru (odnosno starom putu za Murtinicu) kad nam je seljak rekao “e deco moja, mi pametne ljude ne treba da biramo da nas vode; treba da ih molimo!” I eto resenja!

Danas sam totalno u fazonu povratka korenima. Vratila sam se lancome mascari posle vise godina experimentalnog druzenja sa chanelom i diorom i u jednom momentu su moje oci same rekle “dosta je ove avangarde, vratimo se korenima” i ja sam morala da ih poslusam, jer od njih u mnogome zavisim. Znate kad je meni moj sef na nekoj veceri nakon dugackog verbalnog rvenja rekao (u nameri da me ponizi) “Vi ste pravi sindikalac”, ja mu kazem “A NE! Chanel i sindikalno nikad ne idu ruku pod ruku”. Hi hi hi. Drugi back to the roots element je to sto slusam Giles Petersona na radiju posle sto godina; veceras je na programu neka cudna jazz trippy mesavina i mogu reci da ponovo prija. U tom istom duhu povratka realnim vrednostima odlucila sam veceras da ne stavim Ipod na ushesa i ignorisem svet nego rekoh aj malo da prozborim sa taksistom, kad on meni “ma sve je bolje nego da nam onaj hokshtapler Ceda dodje na vlast”, ja mu kazem “aaa, izvinucete gospodine ali ja sam veliki postovalac lika i dela Bebe Popovica tako da necu moci da se slozim sa vama”. Sa neba pa u rebra. Taksista samo sto volan nije iscupao, kaze on meni “sta je to bilo bolje za vreme Djindjica”. Gospodine - ako ti ne znas sta je bilo bolje onda kako ja da ti kazem? Rekoh “sve je bilo bolje i brze”, na sta replicira mudrac “pa i Gebels je bio brz i zustar gospodjice”. Mislim se ja “jebao bi Gebels tebi mamu”, al reko ce me izbaci u Nemanjinoj pa cu morati pesaka sa ovim pokretnim cirkusom koji stalno vucaram te malo smirim tenziju i obrnem pricu na blacenje trenutne vlasti i tu ti se moj sagovornik i ja odmah slozimo. Neverovatno! Inace deluje mi da je sve to podstaknuto time sto sam (samo zbog Marchella) gledala Utisak Nedelje i imala priliku da cujem mog (valjda bivseg) prijatelja portparola DSS-a kako izgovara magicne reci da je njemu Vreme Smrti i dalje omiljena knjiga kao i da on ne vidi nijedan razlog zasto je Pescanik dobi(j)o nagradu za doprinos novinarstvu. I sad postoje dva kljucna pitanja od kojih je prvo - koja je razlika izmedju njega i takstiste (please someone let me know!) a drugo pitanje koje u sebi nosi porazavajucu istinu je - zar taj covek u svom zivotu nista nije naucio? Valjda im u tim politickim ispiraonicama mozga neko spomene da je bolje ponekad da otcutis nego da po svaku cenu nesto kazes. Uciteljice! Uciteljice! Ja! Ja! Mama vidi me, Mama!!! Razmisljala sam da mu posaljem mail sa detaljnim objasnjenjima zasto je Pescanik doprineo novinarstvu ali luzer nema mail na vizit karti, ali zato ima glas u gradskom vecu. Sramota.

Inace sezona komaraca je pocela, meni su se vec napili krvi na treningu, ali ako izadjete u mom drustvu nista ne brinite - svi ubodi su moji, u skladu sa temom mog novog parfema Pierce my heart again. Long live the queen.

Ponekad pozelim da Hulji odshrafim glavu, kao na primer sada zbog onog incidenta sa fleshovanjem tudjeg internet uredjaja pa sad ne mogu da kradem sa lagodnim ubrzanjem nego moram da “sacekam”. Jebo cekanje, zivot nam prodje. Apropo prolaska, danas sam pobacala gomilu stvari kojima je prosao rok upotrebe; znate sva ona sranja koja su vam ljudi poklonili a vi ih nikad upotrebili, kao i sva ona sranja koja sami sebi kupujemo bez ikakvog cilja. Bilo je toga da stane u dve kese od 60 litara, znaci 120 litara poptunog tresha koje je izjedalo moj prostor. I da budem potpuno iskrena nisam jos sve pobacala, ostavila sam jos malo da odstoje poneka vise ili manje draga sranja koja su mi poklonie vip osobe. Ja volim da stvari malo odstoje pre nego sto ih se konacno otarasim, to sam bas primetila da stalno radim. Ako mozemo da povucemo paralelu izmedju nacina na koji neko gasi cigaru i nacina na koji okoncava svoje veze, da li mozemo da izjednacimo i nacin na koji se neko odnosi prema potrosenim i bespotrebnim stvarima sa nacinom na koji se odnosi i prema ljudima? Nemam odgovor, to je bilo samo pitanje. Naravno ostaje i nepoznanica sta je sa ljudima koji ne puse kao i sa bivsim pusacima (oni su tek tresh:-).

Sto se tice realnih dogadjanja i mog prisustva tamo, vredno je izdvojiti subotu uvece (valjda?) na pristanistu, mada bi mogli da ubace i ponekog strejt muskarca na takve dogadjaje cisto da bi imalo malo vise smisla. To je takav cliche - ako je lepo, mirisljavo i pusta se jazz onda je postotak strejt likova ispod 15%, ali ako je piva u izobilju i potencijalna sansa da se vrata u wc-u ne zakljucavaju velika (ako ga uopste ima) onda samo naviru. A o domacoj verziji metroseksualaca i da ne pocinjem. Stvarno otrcano. Ali dobro, pozitivne strane su to sto je bilo stvarno divno i kosmopolitski (osecam da ce ova rec da izazove salvu na commentu) i sto smo pronasli novcanik nekog lika pa smo imali polucasovnu zabavu na njegov racun (ne, nismo potrosili kintu!) - mislim ko jos 2006-te drzi sliku gole ribe u novcaniku? Ja sam videla Karima Rashida, Hulja je video Karla Luisa, i to sve u istom danu, pa kom obojci kom opanci, ali lepo je kad sretnes svog licnog heroja a da ne moras da predjes okean. Doduse ja bih mnogo vise uzivala da sam srela Dejva iz DM, ali Srbija opet cini svoje. Ponekad imam utisak da ce se sve te lepe stvari desavati i ovde samo mi necemo biti u mogucnosti da u njima uzivamo kako bismo zeleli. Bioloski ili mentalni sat - whichever you please.

Umedjuvremenu, iz svoje visegodisnje demencije Prince se vratio nama i svom devine decadence stavu. 3121 - ljubicasto-braon luksuzno izdrkavanje sa stilom. Inace original kosta 1500din a obrazlozenje je da se “ocekuje velika navala” pa ko vele da zarade. Koja bre navala? Koje to horde obozavatelja hrle i naviru na vrata IPS-a u zelji da se docepaju svog primerka Pricevog novog albuma - ne seri, kamo srece. Reci lepo “mi smo pohotni i halapljivi i zelimo marzu od 200% a ti si ovca koja je primorana da kupuje kod mene jer sam ja monopolista”.

Pre neki dan dobije Hulja sms poruku koja ga obavestava da je u nekoj apoteci promocija nekog preparata i besplatni pregled kose, na sta on njima odgovara “hvala vam na pozivu ali ja sam celav”. Sjajno!

zamisli da ti je beba popovic decko. jao kako bi to bilo smesno, samo te tera po ceo dan da cistis mrve i da cesljas kosu 15 puta dnevno jer on ne podnosi dlake na kaucu.

I just don’t know
Where i should go
So
Slowly surely
I’ll walk away from
self-serving
undeserving
constantly hurting me love
deserting me love
you said, I said, we said
but

Slowly surely
I’ll walk away from
confusing love
misusing love
abusing love
this can’t be
I’ll walk away from
that old desperate and dazed love
caught up in the maze of love
the crazy craze of love - thought it was good
thought it was real
thought it was
but it wasn’t love

A da, imam novu knjigu koja se zove “Blink - thinking without thinking”. Pisamo neki englez jamajcanskog porekla, bivsi urednik NewYorker-a. Obecava. Ja ne obecavam nista.