Kako je sarma razorila romantiku ili sta stoji na putu ozdravljenja?
Poslednjih meseci postajem sve svesnija da je sarma kljuc uspeha i da ko ne zna da rola sarmu u zemlji Srbiji propusta sijaset blagodeti do kojih preko nje moze doci. Ja sam od tih koji propustaju. Mozda je to samo moja tvrdoglavost da jos jednom prihvatim realnost, ali sta cu kad mi sarma ne deluje kao moja realnost pa tako i dalje verujem da nije jedina realnost.
Sarma i ja zapravo ne zivimo u istoj dimenziji - ni metafizicki ni fizicki. Kad je prave - ja ne idem na rucak, tako pokrivamo ovaj fizicki deo. A ako ste mislili da sarma nema svoj metafizicki znacaj onda se gadno varate. Mozda ga vi ne razumete ali sarma svakako mora imati nekakav znacaj kad uspeva tako jako da utice na puteve gospodnje i sve nas koji njima koracamo. Na primer, znam da nabrojim makar 5 veza koje su pale u tesku krizu na temu sarme (myself included). Sve pocne fino, kao "duso, zar ne bi volela da nesto skuvas sto tvoji ukucani vole" i onda kad stignemo na to sta ukucani vole nikad se ne ispostavi da je to rizoto sa vrganjima ili teletina u sosu od burgundija sa parmezanom. Ne, ne! Uvek je to jedna te ista mala rolnica, ali ne ni spring rolnica, vec umotuljak sastavljen od krajnje banalnih elemenata - kiselog kupusa, mlevenog mesa, pirinca i zaprske.
Ima onih koji kazu - ma jebes tu pricu, srolaj sarmu a ako bas neces onda je kupi ili daj da ti neko napravi i posluzi. Ali little do they know... ne zeli dragi da mu neko drugi sarmu sprema, on zeli da njegova dragana kecelju obavije, zasuce rukave, usmrdi kosu i jebava se pola dana rolajuci ne ono sto bi svima donelo zadovoljstva u slapovima nego sarmu.
Pa tu je onda i onaj issue stariji, mozda jos i od same sarme, a to je da iako pristanete da igrate kako sarma svira, uvek ce vam reci, ili mozda precutati ali ce se u vazduhu osetiti taj zvuk koji kaze "mamina sarma je ipak bolja". I kako se sa tim boriti?
Koja je vasa omiljena prica o sarmi?
