Chambers of Sylvie

Dragi moji, drage moje, vidim da se "hit-ovanje" ovog bloga usijava iz dana u dana. Juce je preslo magicnu cifru od 24 hit-a dnevno! Svi se pravimo da se ne radi o Hulji koji nervozno svakih pet minuta proverava dal sam nesto napisala. Ma, nisam bila inspirisana. Prosto dogadjaji su tako tekli da su ironija i analiticki duh utihnuli, ali samo na kratko.

Danas, recimo, mozemo da pricamo o fenomenu osoba koje pricaju sa mekanim "L". Da li znate ijednu a da je normalna? Potpuno su uzasne, obicno zenskog pola i imaju neiskrenu nameru da vas umilostive. Nekako kad izgovore to mekano "L" i pogledaju vas velikim treptavim ocima namazanim silikonskom maskarom koja uvecava cak do 11 puta, jasno vam je da nesto nije u redu. Ja se odmah povucem u moju malu analiticku kucicu i priupitam se "zasto ovoliko trepce i zasto prica sa mekanim "L". You aint fooling me, darling. Jedino preostalo pitanje jeste sta ciniti i kako se boriti protiv mekanog "L"? Any suggestions?

Druga tema može biti slika na naslovnoj strani današsnje Politike (sa kruškastim O). Ako niste videli: Voja Kilavi sedi u fotelji i drži za ručicu Kondolizu Rice, smejulji se na njemu svojstven način, tako da mu donja usna zauzima poziciju pareze, sto zbog siline osecaja koji ga je nenadano obuzeo, šsto zbog odupiranja njegovih viličnih mišića da zauzmu poziciju potrebnu za osmeh. Moj jedini komentar je - when you try black you never go back.

Eto, valjda je forma za danas zadovoljena. Nemam nikakvih dodatnih utisaka, samo cekam da dodje vikend i onda sledeci vikend i da idem na more. Sutra idem da vadim vizu, cemu se posebno radujem i onda cu sigurno imati puno dogodovstina da vam prenesem.