Chambers of Sylvie

Prosli put kad sam isla na otvaranje tenderske dokumentacije obukla sam se tip top, ponela moju jebozovnu braon tasnu sa velikim srebrnim motivima, penkalo “j’ecris pour la gloire” I uputila se Agenciju za Privatizaciju misleci kako je “Danijel” sa kojim sam se nekoliko dana dopisivala poslovno I koji je vodio proceduru zapravo vojvodjanski Brad Pitt. Razocarenje je bilo veliko. Ne da to nije bio Brad P. nego je ceo proces bio smor nad smorovima, prepun bivsih ucesnika politicke skole u Kumrovcu koji su nekako preziveli I koji su se idalje jako dobro drzali, uspevsi naravno da nam se nasisaju krvi za za sve pare.

Danas smo Mister D i ja opet isli u Agenciju ovaj put malo bitnijim povodom, imajuci u vidu da se radi o ponudi za posao vredan oko milijardu evra. Pred polazak kaze meni ozenjeni kolega desnicar kako mi mozda nece prihvatiti dokumentaciju zato sto sam potvrdu o prijemu napisala na cirilici. Ja sam mu rekla da ukoliko mi sluzbenik tako nesto bude prokenjao, ja cu njemu rade volje predociti da ce na dusi nositi manjak u Srpskom budzetu od najmanje 800 miliona kao i da Mladjan Dinkic nece biti srecan kad bude cuo da ce radovi na vikendici morati malo da zastanu. Uglavnom, krenemo mi, Mr.D nosi onu dokumentaciju kao da je krompir. Reko’ zamisli da nas sad konkurencija kidnapuje I ne predamo dokumenta. Mr.D kaze, ne, ne, zamisli jos gore, da upadnemo u saht! I onda zovemo Shefa “bonjour, mi i dokumentacija smo upali u shaht!” mislim da bi doleteo DHL-om iz Pariza I upucao nas u preostalu zdravu nogu. Stizemo mi tamo, predamo sve propisno, uzmemo potvrdu (koja je bila na latinici i na engleskom!). Ispostavlja se da je i otvaranje te dokumentacije odmah popodne. U medjuvremenu odemo na rucak, malo se odmorimo i vratimo se u pola pet u Agenciju. Tamo sijaset kamera i tv ekipa (pundravka sa drugog dnevnika u doba slobe included), kolege advokati iz bivse kancelarije, kolege advokati iz suparnickih kancelarija, PK i ostali domaci i strani savetnici – sve u svemu tipican high profile skup, na kome se ja NARAVNO pojavljujem bez sminke i frizure sa cegerom i bez penkala! Bar da je Mr.D stavio onu njegovu zelenu kravatu da nam izvuce prosek… ali obicno to tako biva. Medju mnogobrojnim zvanicama istice se mladi plavokosi gospodin (ja tipujem da je iz Shvedske, a kasnije se ispostavlja i da sam u pravu), naravno nas dvoje pocinjemo neprimereno da se kikocemo. Ali kako i ne bismo kad ukoliko skrenes pogled vidis nepregledan broj odela koja sede. Jebote, ko je izmislio to da se nose odela!? To je toliko ne estetizovan izraz koji zapravo ima za jedini cilj da nas postroji I ujednaci do krajnjih granica. “Lepo odelo” je oksimoron. No da se ja vratim na mladog Svena. Sedi on tamo malo podalje od nas ali vidi se da se i on ludo zabavlja. Tu nama prvo padne na pamet ideja da ga pozovemo na pice. Naravno ne zaustavimo se na tome nego pretvorimo tu dobru ideju u funky-business ideju. Slogan: “dosli ste na otvaranje tendera, ne znate gde veceras? Pozovite nas!” I krenemo da kenjamo o njegovoj zivotnoj prici. Ja rekoh “samo ga zamisli kako igra beach volley na Ibici u plavoj majici” I tu vece sve postaje mnogo jasnije:-) Naravno palo nam je na pamet da mu pridjemo I kazemo “jao sto si mi poznat, jel si bio proslog leta na Ibici” ali sve se zavrsilo mnogo prozaicnije od toga. Mada moram priznati da smo mladi Sven i ja imali kratak trenutak interakcije koja je prevazisla cisto poslovno caskanje pred liftom, ali ipak nije bilo primereno pozivati protivnicku stranu na pice. Ili mozda jeste? Ah ta advokatska etika…jebeni konflikt interesa.

Mozda povucena danasnjim kratkim susretom sa mladim svedjaninom ili mozda i ne, pozelela sam da podelim ovo sa vama: Ladies (and some Gentlemen) this is Jack Johnson! Vec neko vreme slusam njegovu muziku ne znajuci kako izgleda. I bas neko vece lezim u krevetu i razmisljam kako ne znam kako izgledaju neki ljudi ciju muziku obozavam, kad eto veceras okrenem MTV i vidim nekog predivnog mladica kako nesto prica, ima nevidjen osmeh i pise Jack Johnson. Googlovala sam ga i evo rezultata!