malo prijateljskog treshovanja nikog nije ubilo
Evo nema vise poema. A i nije bila uopste poema, bila je Jill Scott. Ali izgleda da neki ne slusaju sta su rezali - koja je onda poenta imati stotine diskova ako ne znas sta je na njima. Mislim brale, leba ti, obavesti se o svom zivotu. Nekome ovde bre nikad ne valja, ni kad sam ironicna, ni kad nisam, ni kad imamo outbursts of pure joy, nista ne valja. Ko je tog nekog postavio za urednika ovog bloga, brateee? Kao "cenzurisali su mi komentar". Yeah, whatever, nekima su cenzurisali ceo zivot pa sta? Tebe je briga, ha? Ja pokusavam da se popravim, ali nista pohvala, nista ohrabrenje - samo me gazis. Pa to nije lepo. A sta je sa onim sto neki nikad nisu hteli da idu na demonstracije? Ja godinama prikrivam neciju anti-opozicionu proslost a meni tako? Pa nemoj brale sad da krenemo...if only these walls could talk. Ali Sylvie can talk. And can you walk the walk? Jeli mishu?? Ko kupuje u hrvatskom supermarketu, ko optuzuje svoju devojku za kradju kasetofona, ko posecuje Broakback mountain i tako to - pa nikom nista. Cek da vidis sta je prozivka izazvana potpunom demencijom - ali obostranom. I steta sto sad moram da izadjem i ne mogu do kraja da spitujem moj venum, ali dovrsices ti umesto mene, right moussy mousse sa sve gramatickim greskama?
posto vidim daje ovo sinocni post i da si ti trebala da se pridruzis meni i ndzi sta se zbilo?
vidim pises da izlazis a dogovor da svratis kod mene nista? ni da se javis da otkazes?! jaoo to boli.dobro de evo bice manje trashovanja ali ...sta cu onda da pisem?moracu da razmislim o tome (Comment this)