Chambers of Sylvie

Drage moje, dragi moji, kako ovih dana, i to sve ucestalije od Vozdove smrti, slusam price o iseljenju, rekoh da posvetim makar jedan unos mojoj iskrenoj zelji da se situacija sagleda u istinitom maniru.

Moj prvi komentar je, svakako, da nista nije crno ili belo nego je i crno i belo. I sivo. I modro i zeleno, for that matter.

Znaci sa jedne strane imamo Beograd, koji je nevidjeno ruzan, prljav i neljubazan u globalu ali koji ima svoje oaze u koje mozete zaci kad god ishtete. Ljudi su, generalno, nevidjeni smorovi, ali kad naletite na nekog super, kao to sam ja naletela na Hulju na 50godina Kazablanke, onda je to pocetak jednog lepog prijateljstva. Ovde ljudi i mesta ili smrde ili mirisu, sto je na duge staze mnogo bolje nego da nit smrde nit mirisu. Evo bas ovih dana gledam jednu "gradjanku evropske unije" i mislim se koliko je ona jadna. Ona je tako sustinski jadna, da nema te osobe koja bi u njoj mogla da probnudi bilo sta. E sad, vecina gradjana evrope je jadna. Kao sto je i vecina Srba jadna. Medjutim, sustinsko pitanje je kako se okruziti mirisljavim mestima i inspirativnim ljudima na bilo kom meridijanu?

Da li bi vas i u teskom trenutku kad vam ni tamo bas nista ne ide, samotni pogled na Palais Royal ucinio srecnim? Ako bi - then you should absolutely go for it. Ali ipak mislim da biste zvali posle par meseci sa pricom "oni su u tom i tom fazonu, i nema kao kod nas..." i da biste kupili/rezali diskove sa domacom muzikom (sto inace ne radite) - to je zaista (ali ZAISTA) totalno los zivotni put. Jedna noga tamo, jedna ovde...ma daj!

Ako odlucite da odete - promenite ime obavezno, zaboravite na sve svoje navike, na sve usluge koje vam ljudi cine, a narocito vasa porodica, zaboravite na sve prijatelje koje okrenete kad je tesko ili kad biste malo da se smejete, zaboravite na "opusteno" i na "blejanje" i idite da vam bude lepo. I verovatno ce vam i biti ako sve to uspete. Ali, ako je "ikea namestaj" (paradigma) ono sto ultimativno coveka cini srecnim - onda je to tako mizerno malo.

U svakom slucaju, sta god odlucili, mislim da treba svoje odluke da donosite kao gradjanin sveta i kosmopolita, jer u suprotnom ste isti kao i svi ti smrdljivci od kojih bezite. U tom smislu ljubav je dobar razlog za odlazak.