Blago va-ma, blago na-ma...
Danas u svlacionici u welnesu neka riba priča na mobilni i razgovor teče otprilike ovako: "ne, nisam doručkovala, popila sam kafu i pojela sendvič, to je kao doručak ... ne, nisam ručala, došla sam ovamo, kad da ručam? ... ustala sam u jedan i došla ovamo da vežbam, nisam jela supu, jela sam sendvič koji jedem svakog dana kad radim ... pa da u jedan!!! svakog dana ustajem u 6 i idem da radim a danas je nedelja i spavala sam do jedan i jela sam sendvič - jebote!..." i onda spusti slušalicu i okrene se ka prisutnima u svlačionici i kaže "mama" i slegne ramenima. Tu svi u glas krenu da je teše i objašnjavaju da to nema veze sa godinama itd.
I sad se ja pitam, da li naše majke imaju samo jedan modus interesovanja za naš wellbeing - hranu? To je potpuno fenomenalno. Kako se ne zapitaju za to ustajanje u 6 ujutru ili za to dal smo tužni ili depresivni ili nezadovoljni i tako dalje. Kako uvek "jel si jela? šta si jela? jel imaš šta da jedeš?". To poprima razmere onog zapadnjačkog neinteresovanja za suštinu nego samo da je forma ispunjena, samo da si ti jeo. I što je veće sranje u zemlji i životu, to je veće interesovanje za to dal smo siti.
Lično, ja to trpim, trpim donekle, al kad popizdim... i onda kad saspem sve što je bitnije od toga šta sam i kad jela i kad me sa druge strane pogledaju zaprepašćene oči - onda mi bude žao. Al to je krug, a svi znamo - the circle only has one side :-)
I sad se ja pitam, da li naše majke imaju samo jedan modus interesovanja za naš wellbeing - hranu? To je potpuno fenomenalno. Kako se ne zapitaju za to ustajanje u 6 ujutru ili za to dal smo tužni ili depresivni ili nezadovoljni i tako dalje. Kako uvek "jel si jela? šta si jela? jel imaš šta da jedeš?". To poprima razmere onog zapadnjačkog neinteresovanja za suštinu nego samo da je forma ispunjena, samo da si ti jeo. I što je veće sranje u zemlji i životu, to je veće interesovanje za to dal smo siti.
Lično, ja to trpim, trpim donekle, al kad popizdim... i onda kad saspem sve što je bitnije od toga šta sam i kad jela i kad me sa druge strane pogledaju zaprepašćene oči - onda mi bude žao. Al to je krug, a svi znamo - the circle only has one side :-)
Citao sam Gileta, i on je preporucio knjigu "Jezik prije jezika" Mise Kulica. Nisam procitao knjigu, ali sam nasao sajt o okruglom stolu koji je odrzan o toj knjizi. Link na sajt je na kraju - ono zbog cega pisem ovaj comment je FORMA tog okruglog stola: ucesnici nisu upali u zamku rasprave, vec je svako izdeklamovao ono sto je imao da kaze o knjizi, a kad se okrugli sto zavrsio, imali su coctail party, pa su onda raspravljali face to face (ako su uopste bilo sta raspravljali)
Zasto uvek zapadnem u ocajanje kad neko pohvali ili pokudi moje "misljenje"? Prvo, zato sto je to moje misljenje per se, kao neki cardak ni na nebu ni na zemlji, pa mi je pomalo glupo da se neko uopste i bakce s tim, a drugo, pohvala/pokuda pokusavaju da stvore iluziju da onaj ko hvali/kudi ima neko misljenje (razumete me vec... ja nemam misljenje, kako je onda uopste moguce i da ga neko drugi ima)
http://animalno.blogspot.com/
http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/iskustva/IV_11-12/index_html?stdlang=ser_lat (Comment this)
sve je to okej.
(Comment this)