Chambers of Sylvie

U danasnje vreme kada svaka seljančura sa dobrom tezgom na pijaci može sebi da priušti i Dior i Chanel, i to original, a o falšu i da ne pričamo: kada moraš da radiš kao konjina da bi zadovoljio elementarne potrebe uz podrazumevajuće nerazumevanje svakog ko je u goroj, istoj ili boljoj situaciji od tebe; kada je trka za unapređenjima i inovacijama (brže, bolje, jače, manje, veće, efektnije, efikasnije, čistije, uklanja sve poznate bakterije i tako dalje) dostigla nivo da više nije pitanje hoćeš-nećeš nego možeš-nemožeš; kada je funky business beletristika a art se bavi onim čime se u neko ne tako daleko vreme bavio Sartre, svakako u priuštivoj digestovanoj formi; kada javljate svojim "najmilijima" kako se osećate preko fejsbuka i ostalih statusnih notifikacija...meni deluje da postoje samo dva luksuzna resursa na celom svetu. Prvi je VREME, a drugi je LJUBAV.

Oduzimajući mi prvi, V.K.&B.T.&T.N.&svi ostali debili na -ić i na -ca i na -as i na -per, oduzimaju mi i drugi. I boli njih kurac za to. E pa evo i mene boli za njih. Obavestite me kad počnu nekakve demonstracije da se pridružim, do tada o telefonskim sednicama nečeg što me je sramota da nazovem Vladom (jer je moj buraz tako zove pa da ga ne vređa istovetnost u padežu), ja radije bih da ne znam i da me se ne tiče. Žao mi je ljudi (u smislu "žao mi je građanstva"), ali jebemliga, šta mogu. Mislim, zaista, šta mogu?