Chambers of Sylvie

Od kad sam stigla, a to je bilo u subotu, dakle pre tri dana, tri put sam se selila. Prvo smo stigli u jedan hotel u kome je trebalo da budemo samo jednu noc pa da odemo u drugi nedaleko od prvog. Prvi hotel je presladak, u takozvanom "zlatnom trouglu"; izmedju Avenue George V i Avenue Montaigne. I tako se mi smestimo u nas hotelcic, presladak, kao Keri kad je bila u Parizu:-) Roze mirisljave flasice u kupatilu, tft ekran, udoban krevet, ma superiska. Sledece jutro sa tugom napustamo nase gnezdo i odlazimo taksijem do sledeceg hotela gde je trebalo da boravimo cele nedelje. Stizemo, malo mracno, lici na bordel, sve u nekim braon bordo tonovima, bez jasnog osvetljenja, na recepciji nam kazu da je samo jedna soba spremna a da cemo za drugu morati da pricekamo par sati. "Par sati"? Ali, kazemo ok, aj spustimo stvari u tu jednu pa idemo negde. Popenjemo se mi, jedva otvorimo vrata, kad udjemo imamo sta i da vidimo. Prljavo, smrdljivo, u kupatilu zakorela prljavstina i budj na resetki od ventilacije, a vrhunac bejahhu zidovi. Na jednom od njih kao neka okorela lokva krvi. Prekrivaci i krevet da ne spominjem. Pogledamo se, shvatamo da tu ne mozemo ostati ni trena. Zovem ljubaznog recepcionara prvog hotela, on kaze dodjite, ima mesta za veceras, a posle cemo videti. Mi sta cemo - odemo. Prespavamo to vece u jednom, bracnom krevetu, nas dve baba devojke. Totalno cudan osecaj da ti se neko muva po krevetu a da nije musko, u ovim godinama. Ujutru, kazu nasli su nam sobu za jos jednu noc, i to je to, posle moramo da letimo odatle. A da, to nije ista soba. Pa opet stvari u ruke i u drugu sobu. Inace, svako seljenje oduzima izmedju sat i dva vremena zbog diskrepance u sredjivanju soba. Al bitno je da ja sa sobom vucem flasu aloe vere (sa dodatkom nonija sa havaja, original, leba mi) iz mini bara u mini bar.

Otherwise, u Parizu je poprilicno sparno, kako kazu "brizzeling". To znaci da u istom danu ti treba bundica i kratki rukavi, a sve u roku od par sati. Pada kisa, sija sunce, pa sve u krug. Ali lepo je.

Danas sam bila na Pigalle-u, na rucku sa drugom. Jeli smo paciju kolenicu. Doduse oni to zovu salata, ali ono je sve osim. Posle sam isla do Montmartre-a, sedela sa turistima i citala knjigu. Kupila sam je u Virginu, novi Begdebeov roman. Sad ima tezu kako su arapi najmanji beauty fasisti jer ispod vela svaka zena ima iste sanse:-) Totalno je prso. Kupila sam i neke dobre nove jazz diskove. I lakovane cipele. To je sad moderno. Lakovano. Ja to nikad nisam nosila, al sto da ne. Moda je inace u fazonu pidzame i to moze da stoji samo onim visokim dugonogim gazelama, a posto sam ja debeli kepec, meni treba nesto strukirano! Zato je tu Ted Baker. Kupila sam neku drecavo plavu tuniku (ta boja je bas in) koja je pravljena od bambusa, a na etiketi pise (parafraziram) "Ted se pobrinuo da nijedan panda ne ostane gladan zbog ove haljine". Ocijukala sam sa velikim brojem usluznih delatnika. Oni su svi tako ljubazni pa ih zanima odakle sam i kako to da tako dobro govorim francuski, jel tu zivim, ma nije valjda da ne zivim i tako to. Nisam upoznala bogatog aristokratu, ali imam jos fore. Bili smo u Hotel Costes, jako jako lepo mesto. Uvek me nekako obraduje jer mirise na dobru zabavu, nekako je u vazduhu.

Imala sam i pokusaj, doduse bezuspesni, kulturnog uzdizanja. Krenula sam danas u Quai d'Orsay, ali je nazalost zatvoren ponedjeljkom. Bas mi bese zao jer ima izlozba Redonovih crteza (ne Rodenovih, nego Odilon Redon, izvrstan slikar). Inace, napesacila sam se kako afrikanac do prve diskoteke do tog muzeja, jer em metro nije blizu em usput svratim u apoteku da pitam jel imaju Himalajsku so u kristalima. "Avez vous du sel des Hymalaya en crista?". Pogled na licu apotekarke je govorio vise od reci. Vladimire, brate moj, verujem da su te u Berlinu slicno gledali. Posle toga se izgubim po nekom kvartu prepunom vrhunskih antikvara. Ma milina, noge ko da nisu moje.

I vrhunac modnog izdrkavanja sam opazila malopre. Pocne pljusak a mi na domak metroa al ne mozes dalje. Mi se sakrijemo pod kolonadom ispred izloga Hermes. I krenemo da gledamo. Ja pocnem od cena. Pise neki mantil, od krokodila doduse, kosta 92.000 evra. Ne seri! Kad padne meni pogled na neka mala kozna narandzasta sranjca, provalim da su to kozne Hermes futrole za rekete za ping pong!!! Otpirlike 2000 Ojra a piece. Pogled zaluta malo dalje kad tamo citav vestacki slon, u skoro prirodnoj velicini, i na njemu Hermes sedlo sa sve stapicem za pujdanje sloncheta u istoj narandzastoj nijansi. Izgleda da su se ovi Ruski tajkuni do jaja naprzili na safari i na ping pong, inace ne razumem:-)

I tako. Sutra se ponovo selimo. Sad u neki decent hotel. Tu je negde. Sat dva gore dole. Ima se vremena. Zivot je pred nama.