Chambers of Sylvie

Često ste čuli kako je svako zamenljiv. Najpre se u poslovnim krugovima počela širiti ova premisa ali se onda nekako odomaćila i na ostalim poljima i mirno je prihvaćena kao neka podvrsta konstatacije. Koga nema bez njega se može. Kad nešto tako zvuči logično, više se i ne pitaš o njegovom smislu.

Međutim, postoje stvari koje zna samo jedan čovek. 

Kad bacaš stvari iz stana, ne može niko da odabere za tebe šta ide a šta ostaje. Kad treba da se opiše neki bol, to može samo onaj koga boli. Kad želiš da čuješ koliko nekom nedostaješ to može samo jedna osoba da ti kaže. Kad treba da se promeni mentalitet jednom narodu, to je mogao samo jedan čovek.

I zato nije svako zamenljiv, bas naprotiv. Svako je poseban. Možda ti njegova posebnost u nekom trenutku nije neophodna ali to ne znači da je on zamenljiv to samo znači da je neko bio mentalno lenj i da ga je mrzelo da odradi tautologiju do kraja. Ali dobro zvuči, pa, ko ga jebe, a?

Ne znam zašto ljudi olako shvataju stvari, okolnosti a najviše ljude koji ih okružuju, ali znam da ja nadomešćujem mojom dramatizacijom svakojakih situacija. Danas sam čula pitanje "zašto žene uvek pridaju toliko značaja nekim ljudima koji su samo kratko tu?". Pa valjda zato što su ljudi, a ljudi pridaju značaj ljudima koji su njima posebni, jer nije svako zamenljiv.

Što bi rekla Miss Fei - to bi trebalo da mi se piše u kvalitete a ne u mane. 

Pozdrav od pocrnele blogateljice! Peace ;-)