Chambers of Sylvie 2 point 0

Zimus me je zamolio kolega nesto da mu pomognem na jednom ugovoru, i kako mi je zapao deo koji se bavio šta se dešava kad jedna od strana raskine ugovor, logično se dokument zvao “Posledice raskida”. Logično - advokatu. Uglavnom, taj dokument je tako ostao nakačen na mom desktopu.

Život je valjda tako hteo da se u poslednje vreme često suočavam sa posledicama raskida. Ne ugovora, nego emotivne veze. Majku ti jebem, što je to zajebano. Mislim da se čitavi komadi duše ponekad cepaju u nepovrat. O suzama da i ne pričam. Jebo suze u poređenju sa onim osećajem kad misliš da ćeš crći; što od nemoći, što od ljubavi, što od besa. Not necessarly in that order.

Da se vratim na dokument sa početka; naime u njemu je čak 6 strana posvećeno temi “posledica raskida” i pretty much se bavi samo time koliko i kad treba ovaj što raskida da plati ovom drugom. Needless to say that I realy liked the concept. I, pravo da vam kažem, možda bismo bolje prolazili kroz raskide i emotivne lomove koji zatim slede ako bismo se unapred dogovorili kako ćemo do da izvedemo i ko, kad i na šta ima pravo.

To me je uvek tako nerviralo što kad se muvaš i smuvaš sa nekim to mora da bude obostrano, a posle kad se cepate skoro uvek je jednostrano. Kažem “skoro” jer ja baš i ne verujem u koncept saglasnog raskida, ali ostavljam opciju da me život razuveri. Uglavnom, to je bre neviđeno sranje: jedan dan postojite kao “mi” a drugi dan - paja! Moramo stati na rep toj necivilizovanoj praksi, samo kako? Any ideas? Anyone?

U subotu sam se probudila, nakon noći na Egzitu, i skapiravši da nemam cigare odlučila da iziđem na jedno 35 stepeni u kraći obilazak mog novog-starog kraja u standardnoj subotnjoj ruti naša pekara via dragstor via kamion sa lubenicama, i u tom procesu sednem u Skver da popijem kafu i procitam malo novina. Zapadne mi za ruke GQ. Ne znam jel znate ali ja obožavam taj časopis iako je navodno “muški” časopis. Ja nalazim da je samo pametan. Prvi put kad sam ga uzela u ruke bila je priča o slaganju vina i hrane i njihov komentar je bio “it doesnt realy matter what you eat with this chardoney, as long as it is pussy”. To me je definitivno kupilo. Elem u ovom broju je bila priča o tome kako u Iranu nisu svi ekstremisti - it was a real revelation! Prosto sam se začudila da je tom čoveku neko platio put do tamo da bi se vratio i napisao takvu budalaštinu. Drugi članak je bio by Tony Parsons i pričao je o večnoj potrazi za srećom. Iskreno, takođe jako razočaravajuće štivo i nije sad ni bitno šta je on tu bulaznio (ali svakako ništa novo i inspirativno) ali nešto me nateralo na razmišljanje na temu.

Počinjem da verujem da je dosta toga u disciplini i u uglu gledanja/fokusu.

Julie & the lics - riba je totalni natural born killer a styling joj je savrsen. kao kim wilde na 220 džontri. baš mi je zanimljivo kako postoje gomile ljudi koji prave muziku po svetu koja, da se ne lažemo, i nije baš nešto preterano popularna, ali koji imaju izuzetnu energiju koju bez ikakvih zadrški daju ili je se pak ratosiljaju, ali to mi je baš utisak.

Manu Chao - brate, kakav je to folirant. mislim, ok, pozitivo i ceo fazon, ali totalno prodaje priču. kao “ja sam antiglobalista i stavio sam kapče kao Če Gevara i pevaću vam oj-joj-joj celo veče”. mene nešto nije kupio. ne kažem da je bio loš al sve je to foliraža. makar se meni tako čini.

a ovako, globalni komentari: sinoć bila neviđena gužva, bilo je dosta domaćih gostiju, da se dušebrižnici ne sekiraju. a uostalom, da nije bilo tih stranaca prva dva dana bi festival bio skroz puko, ne bi bilo nikoga. ovo novo tuborg pivo sa limunom je odlično. to mi je novo letnje piće. mnogo je bolje nego sol i korona jer u sebi ima neki dobri ukus limuna. ova deca što slušaju tuc-tuc i tiru-liru-liru će jadni poludeti do tridesete jer je ono sigurno veliki konzument nerava.

Na moje veliko iznenađenje, ove godine idem na Exit, tj. već sam bila sinoć a idem i večeras. Poslenjih par godina sam zbog sopstvene nemoći da kontrolišem umor i nadrkanost kao njegovu posledicu propustila svašta, i Billy Idola i Moloko i Planta i verovatno još puno dobrih svirki. I baš mi je drago što sam ove godine odlučila da idem!

Elem, sinoć - Gossip, Paul Weller i Primal Scream.

Gossip: njihova pevačica je moj novi idol. Na stranu što ne znam ni jednu njihovu stvar, ali što neke baš dobro zvuče i zaslužuju da se za njih zna, pevačica je mali Napoleon u lezbejskom ruhu. Morate da je vidite i to live (sad verovatno samo na tv-u)! Mala, ružna, debela do krajnjih proporcija (što kaže moj brat - ne mora da pegla haljine, samo ih obuče i sve se lepo zategne:-), ali zato je tako svetski boli dupe za to, da je riba postala moj lični idol u stvaranju sopstvenog sistema vrednosti u kome niko osim vas samih nema reč.

Paul Weller: nije bio tako loš, pogotovu pred kraj kad su se stare kosti zagrejale i kad je u poslednje tri stvari baš valjano rasprašio po jačem zvuku. Ali još jednom se ispostavila kao tačna premisa da ako nisi Lou Reed ili čovek sa sličnom energijom, ne bi trebalo da promovišeš nepoznate stvari po Srbiji. Pored toga, bilo mi je malo smešno što je dosta publike došlo čak iz Engleske da sluša Paula. To je kao kad bi se mi uputili u London da slušamo Caneta.

I na kraju Primal Scream! You scream, i scream, we all scream for PRIMAL SCREAM! Poslednji mohikanci u ovom zanru, koji nisu zagazili duboko u samoljublje i prebijanje stjuardesa po avionima britiš ervejza. Prašili su prašili…i to svo vreme. Zbog njih se put isplatio. Šteta što publika nije bolje skapirala zvuk i što nije dala sebi šansu da se dobro nauživa, ali i to je valjda posledica otvaranja Srbije ka Evropi i toga što se u publici više čuo engleski nego srpski, tako da su se talasi videli samo na Swastka eyes, jer je to bilo najpribližnije tehnu (odnosno tesnu). Zato smo mi uživali baš baš. Ostavljam vas sa mudrim rečima:

I was blind, now I can see
You made a believer out of me!
I’m moving on up now, getting out of the darkness
My love shines on…

Okoristiću se o stihove Nedeljka Bajića - Baje i reći - javašluk u mome srcu, javašluk u mojoj duši, kad ga pored mene nema, ceo svet se tada ruši.