Chambers of Sylvie 2 point 0

Radovi na stanu su počeli…trenutno izgleda kao da je pala bomba srednje razorne moći ali da se uskoro sprema još jedan tepih bombi pa bismo svi trebali brzo u neko sklonište.

A kad sam izašla iz stana, napolju…ne mogu da verujem! Sneg, majku ti tvoju. Al ne običan, ono par pahulja pa će se smiri, nego fazon The day after tomorow. Uletim u taksi i kažem “šta je bre ovo? Apokalipsa? Smak sveta?”, kaže taksista “Eee, odavno smo mi dodirnuli smak sveta, a neki bi i voleli da bude, tako bi im se muke skratile”. Reko “misliš rešili bi se nula na kreditnim karticama ako bi se neki komp resetovao?”. Samo vidiš blagi osmeh u retrovizoru.

Elem, ako i bude smaka sveta, ja bih volela, i to kumulativno, da ga dočekam nakon što se pošteno nauživam u mom novom stanu (u svrhu ovog teksta “pošteno” definišemo kao najmanje par godina) i ako može u Parizu. Kažem kumulativno da se neko ne zajebe pa reši da sredi ovu našu kuglu u mom odsustvu…da da..odoh ja malo do Pariza, tamo je sve lakše, i renoviranje stana, i politička situacija. Samo digneš noge na obod fontane i gledaš one labudove. Ako padne kiša, otvoriš kišobran i nastaviš da sediš i uživaš, jer u Parizu kiša uvek brzo stane:-)

Da li su svi osmesi odsmejani na televiziji fake? Da li su sve pesme zapravo odraz željenog a ne proživljenog stanja? Da li je Ricky Martin srećan i zadovoljan ovih dana ili kao i ja oseća neki nedostatak savršenosti u njegovom životu? Da li se i Ricky mentalno muči i postavlja sebi bezbroj pitanja i dilema; da li donosi odluke ili ih drugi donose u Rickyjevo ime? Da mi je to da znam…

Muče me naizgled efemerni problemi: da li staviti pločice “sabbia righa” ili “moka righa”? Ili pak rizikovati sa “creme onda”? Deluje sumanuto, ali, zapravo nije. To su izbori sa kojima će kasnije ova žena morati da živi, dug niz godina, a možda i za uvek (ako nastavimo ovim političkim pravcem ka svetlijoj budućnosti). Naravno, svakome su njegovi problemi najveći, ali ovde nije reč o veličini problema ili konkretnog primera pitanja koje je pred amnom, već o toj konstantnoj neophodnosti da se donose zaključci i na osnovu njih odluke, da se zauzima stav, pa da se onda menja, da se preispituje, da se razmatra, da se bude u nedoumici. I sve to sa željom da se u nečemu uspe podupreto činjenicom da je teško živeti sa znanjem da je nešto propalo iz razloga izvan moje moći, a izgleda još i teže ako je propalo zbog nečeg što sam ja uradila ili propustila da uradim. Ili što je onomad Hulja citirao intro iz neke doom igrice na PS3 (oh my my! how low can you go sa izvorom mudrosti) - we make our choices, but in the end it’s our choices that make us.

Ne mogu a da se ne vratim onoj ranije datoj definiciji da površnost zapravo znači ostati na površini, ne potonuti. A gde je tu nadogradnja?

ili posledica svakog kretenskog srpskog političara. ma ko im jebe mamu, odeš 11og maja, ili kog već bude, zaokruziš šta ti srcu drago i skineš to govno sa vrata. sinoć mi dolazili iz opštine da me pitaju da li sam za “zoniranje” moje ulice. ja im rekla da nemam mišljenje po tom pitanju i da stoga nisam adekvatna da dam odgovor na to pitanje. jedini je milan milutinović bio u pravu onom prilikom u rambujeu - your question is basicly wrong!!! dude! sad si doš’o da me pitaš za zoniranje kad si pustio da se u toj istoj ulici izgradi 5 zgrada od kojih 4 nema parking. you must be shiting me, dude. tako i ovi 11og maja - ne bas od 12og marta, al negde odprilike od kad se završila sablja i oni skinuli zorana živkovića sa čela vlade, počeli su urušavanje svakog smisla u svakoj pori društva, i sad će da me pitaju da li sam za evropu ili sam za kosovo. pa brate, nemoj ništa da me pitaš. kad me do sad nisi pitao dok si srao naokolo, što sad od mene tražiš da konvalidiram tvoje ludilo? šta sam ja? vanparnično veće pa da odlučujem o oduzimanju poslovne sposobnosti? sve je ovo lažno pitanje, i lažni izbori, kao i sve što su do sad radili. samo lažu. počinjem da zvučim kao prosečni taksista. a, šta mi je drugo i ostalo?

nego, stiglo proleće!