Delovodni pečat i ostale slike iz života
Samo razmislite koliko puta u zivotu su vas vratili po neki besmisleni papir ili vam rekli da nešto “nije zavedeno”...
Dakle - delovodni pečat je omniprisutan. Obično se javlja kao paradigma pobede besmisla nad malim čovekom, mada ponekad zna da se ukaže i u svom bukvalnom obliku, kada je surovost tog malog predmeta, ili izostanak istog, takve prirode da bi se i prosečan srpski političar zaustavio u krađi, i bar na trenutak saosetio sa vašim bolom.
Da ne bi bilo zabune, i kako bi smo se dobro razumeli (jer je razumevanja tako malo ovih dana a tako nam je svima potrebno), i jedna obična drvena kajla (za neupućene: komad drveta, tanji sa jedne stane, sa druge debji, obično se koristi za potkivanje, ako sam se dobro izrazila) može biti rođak pečatu, i to dosta bliski. Eto na primer, ako odete u Delta City, moćićete da vidite da - bez obzira na prisustvo “svetskih brendova” i uloženih par desetina miliona evara - bez kajle se ne može! Vrata koja vas vode ka zahodu su potkočena kajlom! Jebeš investiciju, jebeš svetske brendove, daj da mi to “potkajlujemo”.
Sigurna sam da smo se svi do sad bezbroj puta našli pred enigmom koju pred nas postavljaju ovakve pojave, a verovali ili ne, evo ja se za ovih par godina bavljenja pravnom naukom još nisam susrela sa nečim izvorom prava koji propisuje njihovu obaveznost. Znači, to je dublje od prava, to je običaj. Hrišćanski, paganski…who cares. Srpski. K’o što hrvat mora da u pesmi opevava sopstveno postepeno umiranje sa sve komparacijom kao neizbežnom stilskom figurom, tako srbin mora da ima kajlu. Ili delovodni pečat for that matter.
Suština delovodnog i njegovih drugara je ta da ma koliko vi napredovali u životu, ma koliko se obrazovali, civilizovali, zarađivali, putovali, upgrejdovali bla bla bla…vi njima pobeći ne možete! Nema bega od “brkate kasirke”! Nema tih para i moći koje će vas u Srbiji od nje spasti. U drugim zemljama pare kupuju beg. Ovde - njet burazeru! Mislim kad i čika Miroslav funkcioniše po principu kajle, šta je ostalo za nas smrtnike. Evo ja sam se već sinhronizovala i sve udaram nogicama u dupence.
I ako smem opet da primetim - izgleda da za taj mentalni preporod stvarno nema epiduralne.
Kada uvoziš nešto obočno angažuješ špeditera da to uradi u tvoje ime. Da bi špediter mogao da te predstavlja pred carinom mora da mu na overenom memorandumu i sa _zavodnim pečatom_ daš ovlašćenje. Kako niko normalan taj zavodni pečat ne koristi tako su se špediteri dosetili pa traže od klijenata da na ovlašćenje lupe dva puta isti pečat. Jedan u donji desni ugao (gde je potpis) a drugi u gornji desni - da izigrava zavodni
I to kod carine prolazi. Običaji se menjaju evolucijom, a ne revolucijom.
Your blog is impressive,it is always in my mind after i read it.