Million dollar sunday
Čujem zvuk “what are u waiting for? nobody’s gonna show u how” kao kroz zvučnu maglu, kremeljam, mrdam se pod pokrivačem, šta je sad, nije valjda već vreme za ustajanje. Kiša lije, prekriva moj divni pogled iz kreveta na Vračar, Hram, ceo grad. Kad ono nije alram nego neko zove. Vredni prijatelj je ustao pre dvanaest. I nije ustajanje, nego je nedelja. I onda se cela situacija preokrene - od prokletstva do blaženstva u par krmeljivih treptaja, taman onoliko kolko mozgu natopljenom cigarama i pićem od sinoć treba da poslaže značenja. Palim teve, ono ide Reality Bites. Uh meraka! Negde oko 13h pustim suzicu kad joj on kaže da je voli, čisto da o tome ne bude zabune. Uzmem još jedan zalogaj nektarine da prekinem cmizdrenje i nastavim. Nema lepše nedelje od one kada se probudiš kasno, al ne prekasno, nakon dobrog provoda, napolju pada kiša a ne moraš da izađeš ni iz kreveta ni iz kuće ni iz pidžame, ni iz ušuškanosti, nego možeš tako ceo dan ako ti volja. Život je proces pun sitnih zadovoljstava, na svu sreću.
