Exit 08 / petak
Elem, sinoć - Gossip, Paul Weller i Primal Scream.
Gossip: njihova pevačica je moj novi idol. Na stranu što ne znam ni jednu njihovu stvar, ali što neke baš dobro zvuče i zaslužuju da se za njih zna, pevačica je mali Napoleon u lezbejskom ruhu. Morate da je vidite i to live (sad verovatno samo na tv-u)! Mala, ružna, debela do krajnjih proporcija (što kaže moj brat - ne mora da pegla haljine, samo ih obuče i sve se lepo zategne:-), ali zato je tako svetski boli dupe za to, da je riba postala moj lični idol u stvaranju sopstvenog sistema vrednosti u kome niko osim vas samih nema reč.
Paul Weller: nije bio tako loš, pogotovu pred kraj kad su se stare kosti zagrejale i kad je u poslednje tri stvari baš valjano rasprašio po jačem zvuku. Ali još jednom se ispostavila kao tačna premisa da ako nisi Lou Reed ili čovek sa sličnom energijom, ne bi trebalo da promovišeš nepoznate stvari po Srbiji. Pored toga, bilo mi je malo smešno što je dosta publike došlo čak iz Engleske da sluša Paula. To je kao kad bi se mi uputili u London da slušamo Caneta.
I na kraju Primal Scream! You scream, i scream, we all scream for PRIMAL SCREAM! Poslednji mohikanci u ovom zanru, koji nisu zagazili duboko u samoljublje i prebijanje stjuardesa po avionima britiš ervejza. Prašili su prašili…i to svo vreme. Zbog njih se put isplatio. Šteta što publika nije bolje skapirala zvuk i što nije dala sebi šansu da se dobro nauživa, ali i to je valjda posledica otvaranja Srbije ka Evropi i toga što se u publici više čuo engleski nego srpski, tako da su se talasi videli samo na Swastka eyes, jer je to bilo najpribližnije tehnu (odnosno tesnu). Zato smo mi uživali baš baš. Ostavljam vas sa mudrim rečima:
I was blind, now I can see
You made a believer out of me!
I’m moving on up now, getting out of the darkness
My love shines on…
