Povratak Zoroa
Nakon sto je gosn.Bevc juce maestralno istrešovao mene (tj one poput mene) / “sam mrzim kada klikćem na linkove blogova koji nisu ažurirani po mesec dana. Takvo zapostavljenje “deteta” nikada sebi ne bih dozvolio”/ nekako mi je proradila moja blog lampica pa rekoh ajde da se vratim mojoj polu uvenuloj biljki, možda me primi nazad, možda nije još prekasno. A i Evrovizija je ljudi! Vreme da se pomirimo, vreme da posejemo ljubav i naravno da “podržimo komšiju”. Možda je rešenje za sve naše muke da se na kraju Evrovizije, večeras, na finale (kad mu vreme nije), pojave svi - i Boris, i Ivica, i Toma i da odigraju nešto a da posle par minuta instrumentala na scenu uđe glavna zvezda i odrecituje nešto dok se na onim mostićima koji predstavljaju reke nižu slike Slobodana Miloševića, i tu da se na licu mesta svi pomire. I još da to iskoriste svi večiti arhineprijatelji Žika iz Šarenice i Lea Kiš, Ekstra Nena i Merima NJegomir, Bora Čorba i Goran Bregović (koji je inače planirao da se pojavi pa mu neće teško pasti), i staro i mlado, i Gorica Mojević i Rada Hrustanović, i Ceca i Karleuša, i svi ljudi dobre volje. I da se svi izljube i otpevaju za kraj “Hajde Jano kuću da prodamo!”, i sve da prodamo samo da igramo, i konja i njivu i kuću. Sve da prodamo.
Uglavnom, ja ću glasati za Laku.
