Blago va-ma, blago na-ma…
I sad se ja pitam, da li naše majke imaju samo jedan modus interesovanja za naš wellbeing - hranu? To je potpuno fenomenalno. Kako se ne zapitaju za to ustajanje u 6 ujutru ili za to dal smo tužni ili depresivni ili nezadovoljni i tako dalje. Kako uvek “jel si jela? šta si jela? jel imaš šta da jedeš?”. To poprima razmere onog zapadnjačkog neinteresovanja za suštinu nego samo da je forma ispunjena, samo da si ti jeo. I što je veće sranje u zemlji i životu, to je veće interesovanje za to dal smo siti.
Lično, ja to trpim, trpim donekle, al kad popizdim… i onda kad saspem sve što je bitnije od toga šta sam i kad jela i kad me sa druge strane pogledaju zaprepašćene oči - onda mi bude žao. Al to je krug, a svi znamo - the circle only has one side 
I ja sam razmišljao o tome i skapirao sam da je to zbog toga što je hrana danas manje-više uobičajena stvar a kada su naši roditelji odrastali i, što je bitno i bilo je još izraženije, kada su njihovi roditelji odrastali, hrana je bila luksuz tako da je to od tada ostalo da se brinu za hranu a sve ostalo nije bitno, da se srediti…
hmmm… ja se samo nadam da mi necemo biti u tom fazonu kao roditelji… tj da cemo nauciti decu kako da se hrane dok su jos mali (sto nije lako), i da cemo imati dovoljno svojih interesovanja da ih ne smaramo kad porastu… we shall see…
Love your parents, but keep your all rights reserved
DENIAL is not a river in EGYPT
What’s up Snowflake? Sylvie da li bi mogla da nam pises o Prison Break? “Malo” sam zakasnio sa tom serijom, a onda sam juce i prekjuce odgledao 16 epizoda prvog serijala (i otkrio a u gledanju serija postoji granica fizicke izdrzljivosti)
Da li secate kada je Sylvie preporucila Giletov blog?
Citao sam Gileta, i on je preporucio knjigu “Jezik prije jezika” Mise Kulica. Nisam procitao knjigu, ali sam nasao sajt o okruglom stolu koji je odrzan o toj knjizi. Link na sajt je na kraju - ono zbog cega pisem ovaj comment je FORMA tog okruglog stola: ucesnici nisu upali u zamku rasprave, vec je svako izdeklamovao ono sto je imao da kaze o knjizi, a kad se okrugli sto zavrsio, imali su coctail party, pa su onda raspravljali face to face (ako su uopste bilo sta raspravljali)
Zasto uvek zapadnem u ocajanje kad neko pohvali ili pokudi moje “misljenje”? Prvo, zato sto je to moje misljenje per se, kao neki cardak ni na nebu ni na zemlji, pa mi je pomalo glupo da se neko uopste i bakce s tim, a drugo, pohvala/pokuda pokusavaju da stvore iluziju da onaj ko hvali/kudi ima neko misljenje (razumete me vec… ja nemam misljenje, kako je onda uopste moguce i da ga neko drugi ima)
http://animalno.blogspot.com/
http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/iskustva/IV_11-12/index_html?stdlang=ser_lat
i bolje i da jasi svaki dan sa sto pitanja sta si jeo, nego da je nema ni sa jednim jedinim pitanjem.
sve je to okej.
Yebeshga, to ti je kao wellness u - Wellnessu