Zašto volim februar…
Zato što dobijem istu platu a radim manje dana!!!
A pre toga - naglas razmišljanje o izborima. Populacija koju ja poznajem se deli da tri tabora: one koji će 100% glasati za Tadića i agituju da i ja isto učinim (Hulja, prim.prev.), one koji ne znaju da li će glasati za Tadića jer najradije ne bi, jer on nije njihov izbor ali ne žele da snose ni eventualni deo prividne a zapravo nametnute krivice u slučaju da Nikolić pobedi i oni (najmalobrojniji) koji neće glasati za Tadaića jer smatraju da nije zaslužio njihov glas i tačka.
Ja (ne treba pocinjati rečenice sa “ja” ali takva je tema) stvarno ne znam šta da uradim. Mada je moja dilema malko drugačije prirode nego što bi se naočigled reklo. Naime, da se ja pitam - ja ne bih glasala. I ne bih imala apsolutno nikakav moralni, etički, demokratsko-proserantski problem niti najmanji trag griže savesti zbog toga, pobedio ko pobedio. Međutim, u tu moju jednačinu se uključuje moja Majka. Gospođa Mati insistira da ja glasam za Zekana Pekana u nedelju i pripretila je da će se ozbiljno naljutiti ako to neučinim i počela da me podseća kako je ona po mojoj želji glasala za Đinđića još onomad početkom devedesetih dok nisam još ni imala pravo glasa (zbog godina a ne mentalne retardiranosti u to vreme) i kako je ona podržala “smrdljivog Čedu” na moj nagovor i prošle i ove godine, i kako je ona svaki put u životu sve uradila za mene a ja sad nju zajebavam i neću da izađem na izbore i glasam za Zeku Peku…i tako dalje i tako dalje. Ne možete zamisliti mentalnu torturu koja bi usledila u nedelju kada bi ona otišla na biračko mesto i videla da moje ime nije još zaokruženo u biračkom spisku. Taj telefonski razgovor koji bi usledio je nešto što bi i Aleksandra Vučića nagnalo da brzim hodom pohita i zaokruži Zekana.
Dakle, ukoliko uspem da ubedim gospođu Mamu do nedelje da je ok da ne glasam - ja neću. Ako mi to propadne, žao mi je da priznam, ali moraću da zaokružim to govno od čoveka, jer neću da mi on kvari odnose sa Staramajkom. Šta da vam kažem - jebiga.
PS: ovo nije moj izgovor, i svi blogeri koji su upoznali moju Majku potvrdiće da njen rage ain’t something you would wanna mess with. ne misli valjda neko da sam od prošlog posta promenila mišljenje!
