Chambers of Sylvie

I dok se mi bavimo sopstvenim guzicama i ustanovaljavamo po stoti put da li je starija kokoska ili jaje, za to vreme neki nesto rade i napreduju. Tako na primer sinoc saznajem da ce 2012 otvoriti svoja vrata Louvre Abu Dabi. Da, da, prakticno prva fransiza muzeja (moglo bi i tako da se gleda). Na 30 godina ce Francuzi pozajmljivati svoje kolekcije kako bi osposobili emirat da bude u stanju da izgradi i vodi sopstveni nacionalni muzej. Cijena sitnica - milijardu evra. U stvari, zvuci vise nego sto zapravo jeste. Sta je to? 75% cene postignute za prodaju Mobi63. Znaci i mi smo mogli tako nesto - samo nismo teli. Umesto da smo se priblizili francuskim vlastima i rekli gospodo mi smo zainteresovani za takvu i takvu vrstu saradnje, mi smo i dalje u fazonu jel tehnicka vlada, jel premijer mutav, jel ce biti izbora, nece biti izbora, jel SPC ima pravo da brani svoju imovinu u CG, jel cemo da vratimo imovinu, jel necemo jos da vratimo imovinu, jel specijalni sud nesto radi, jel neko preti sudijama ili su se srafovi na tockovima odvrnuli sami od sebe, jel ce Stoja da nosi crninu na sceni ili ce da nosi kuminu frizuru, jel Velja dobio dozvole za bolnicu, jel Vuk Jeremic normalan, jel Borka stalno resenje, jel onda Tata Brada zapravo bijo dobro resenje, jel cemo u EU il cemo u Belorusiju, da li ce nam za zivota ukinuti vize, i tako dalje i tako dalje. For the record, ja uopste ne gledam vesti, ovo su samo odjeci koji su doprli do mene, pa cak i tako mi je kristalno jasno da mene neko zajebava. Zasto moje dete ne bi moglo da uziva u cinjenici da u Beogradu postoji kolekcija iz Luvra? Zasto bi moralo da odrasta sa ziletima u pesku umesto medju umetnickim delima? Zasto smo mi uvek najgluplji od sve dece?

Mislim da sam u poslednja dva dana imala prilike da se suocim (again) sa mojom prirodom.

Cudna je to priroda, ali kapiram da je svacija priroda specificna pa se necu zadrzavati mnogo na tome, ali hocu da vam kazem kako je svaki covek zaista mehanizam za sebe.

Ne znam da li su psiholozi, neurolozi, psihijatri, antropolozi i ostali koji se time vekovima bave do sada uspeli da objasne tokove misli koji dovode do odredjenih stanja i akcija. Mislim da je to jako zanimljiva tema i da se njome nisam dovoljno bavila. Zapravo svi se mi time bavimo ali na jednom jako povrsinskom i efemernom nivou, samo dok nam treba i tumacimo obicno bas onako kako nam treba.

Ono sto mene zanima zapravo je kako covek (zena) da prepozna i odvoji svoju prirodu (koja je poprilicno nepromenljiva) od svojih navika i neuravnotezenosti izazvanim drugim faktorima osim svoje prirode. Ovo me interesuje jer mislim da kad bi tako nesto bilo moguce onda bi covek (zena) mogao mirno da posmatra dogadjaje i da se sustinski neuzrujava oko sopstvenih reakcija. Naravno, to sto kazem da "posmatra" ne znaci da istovremeno i ne ucestvuje, bas naprotiv - jedinka je u tim momentima i posmatrac i posmatrani, i akter i gledalac. Mozda je ovo glupa ideja ali mi deluje da bi pomoglo. Evo na primer ja mislim da je sam ja sustinski izuzetno suptilna i emotivna osoba  (iako mnogi od vas to ne misle) i znam na svojoj kozi (tj zivcima) koliko ja emotivno primam bilo sta sto me na bilo koji nacin mrda. E sad ako bih mogla da ustanovim da je to moja priroda i da su moje reakcije predodredjene i da ne mogu biti drugacije (osim ako zelim da protivrecim mojoj prirodi) onda bih znatno lakse sa njima zivela. Nekako pustis! Ali kako to saznati? Imate neke ideje?

PS: Milena, uzasno mi nedostajes i jedva cekam da dodjes!!!

Ako hocete iskreno, pop je keva. Ako je dobar onda je zarazan. Mislim, moze i neka alternativa da vam se podvuce pod kozu ali ne tako kao neka divna pevljiva pop pesmica. Meni je od sinoc u glavi ova stvar od Beyonce "irreplacable". Totalni women power trip;-) Svakih par godina gospodjica Beyonce nas tako obraduje nekim ego boosterom. Ali, za one koji nisu raspolozeni za tako nesto, tu je i Shakira sa svojom verzijom lamenta nad sopstvenom sudbinom u stvari "illegal", kojim uvodi u nase zivote genijalnu ideju "it should be illegal to deceive a women's heart". I tu moj pravnicki mozak vec zamislja klauzulu zakonika "he who should deceive a women's heart by treason, breakage or in any other manner shall be sentenced to prison for a period not shorter than 3 months and shall be bound to pay punitive damages of at least a 100 US dollars for every tear (if any)". Eh, kad bi zene vladale svetom, kako bi to bilo divno mesto.

slusam ovu stvar koja je totalno toksicna i pitam se da li bih ja pustila da me posalju u rehab? to je takav poraz taj rehab. a najcrnje je sto znas da bez tog poraza nema dalje. jednacina mozda tad glasi - il u rehab il u manastir? za mesec dana cemo dobiti odgovor. osecam se kao da smo sneli jaje i sad moramo na njemu da sedimo dok se ne izlegne;-) ovo cak nije ni ironija, ovo je so beyond that. jednom mi je jedan mudar covek rekao da je mozda bolje da se nista ne desava jer ako se nesto desava ne znaci da je neminovno dobro. danas mi je za ruckom kolega rekao da se on ni zasta ne kaje, veli "no regrets". htedoh da dopunim stih sa nastavkom "just lessons we havent learned yet" al umesto toga sam mu rekla "cekaj jos par godina". cudno je kako se ljudi oslanjaju na utisak koji ostavljamo bez ikakve ambicije da ustanove da li je to samo fama koja kreira utisak i da li je ta fama namerno usmerena ka kreiranju utiska ili je proizvod raznih frustracija. samo prihvate. zanimljivo je to prihvatanje bez opiranja. smanjuje sansu za srcanim udarom pre pedesete za pedeset posto! way to go! sta ces kopat' za zlatom kad ima neceg i na povrsini. ako je malo konfuzno - ne zamerite, mozda natera na neko pitanje, a ako ne to mozda je umetnicko delo ili cista genijalnost ili obicna glupost. who decides? odavno smo mi prevazisli traganje za smislom. to je postalo jedno od onih pitanja koje si sebi postavljao dok si cackao uvo hemijskom jedno 15 minuta jer te mrzelo da okrenes stranicu i predjes na sledece ispitno pitanje. to je jedno od onih tipa "da li muskarac i zena mogu zaista biti prijatelji?". jel nekom odgovor na ta pitanja ista dobro doneo? verovatno jeste ako se pitanje postvilo kod kumova na veceri pa je kuma donela jos kobasice.  znate da mislim da treba pustiti svoje undisclosed ludilo da trci po poljani i neobuzdavati ga. nek trci dok se ne umori.

I remember when I lost my mind
There was something so pleasant about that place.
Even your emotions had an echo in so much space

And when you're out there
Without care,
Yeah, I was out of touch
But it wasn't because I didn't know enough
I just knew too much

Does that make me crazy?

Taman jutros razmisljam kako MORAM nesto da napisem kako ne bi doslo do poprecnog secenja vena, kad eto Hulje koji tuznim glasom podseca da se lagano ali sigurno priblizava ziletu. Nemoj Huljo, ne daj se druze, cekaju nas srpski manastiri! Znate da nad je nas Dijaspora ubedila da idemo u obilazak manastira u maju? A sad se i ona javlja i mentalno pozuruje spisateljicu ovog bloga;-)

Ova duga pauza nije bila bez razloga. Desavaju se neke radikalne promene u mom zivotu ali se desavaju suptilno pa onda ne znam kako da ih suptilno prenesem dalje. Ako pogledate postove od prosle godine u ovo vreme, shvaticete da je moje mentalno rastrojstvo bilo na svom vrhuncu. U stvari, mozda ne na vrhuncu ali se kretalo vrtoglavom brzinom ka vrhuncu. Nisam uopste znala sta radim, moj mozak je vatao krivine kako stigne, od discipline ni traga ni glasa, jednostavno trka ka sopstvenom dnu. I tako se u nekom trenutku dno mazilo sa mnom. Sve dok jednog dana nisam posla putem ozdravljenja. I ajmo sad svi zajedno "Covek prvo mora da upozna neciju demenciju da mi mogao da shvati njenu velicinu". I tako, ja sam shvatila velicinu moje demencije nakon sto sam je bas dobro upoznala. Druzili smo se dementnost i ja dovoljno. Sad sam na putu ozdravljenja! Kazu ljudi da delujem kao da sam se zaljubila - a nisam!

Tako da sada zelim da razgovaramo o welnessu, o jogi, o zdravom telu, o prestanku tripovanjem, o uravnotezenosti, o prastanju, o ekologiji, o zaustavljanju mentalnog starenja, o zezanju, o anti stres tretmanima... ALi plasim se da ce vas to sve friknuti i da vise necete zeleti da se druzimo i da cete me odbaciti kao Baruha De Spinozu sto je odbacila jevreska zajednica, da me vise necete pogledati kao smrdljiv sir, i onda razmisljam kako da vam provucem ove teme a da vi ne primetite, ali lukavi ste vi, nista ostrom oku nece promaci, pa sam odlucila da iskreno pristupim i iznesem vam kako stvari stoje. Eto, sad imate moje misli na dlanu.

E dragi moji, a narocito dragi moj Zare (ili Fuego), zajebali ste se ako mislite da ce Sylvie ici one step beyond u tom potrosackom kretenluku. "Sheseido screw you" i prica o tome kako nam zaista ne treba naj noviji proizvod za koji cemo raditi tri put vise i dalje stoje. So, nema linka za youtube, nema kratkog video shootinga iz advokatske idile, to vam je sto vam je.

Danas je prvi dan da sam rucala napolju 2007. I to, gle simbolike, u Prolecu. Za dijasporu: Prolece je jedna od retkih kafana koje nisu preuredili u palacinkarnice, fancy koktel bar ili kladionicu. U Prolecu je jos uvek prisutan taj kafanski duh koji ne podrazumeva mobilne telefone, blackberrije i ostalo sumsko voce. Znaci kad dodjes - a must see. Ok, ili Znak pitanja, on je jos autenticniji. Svi jedva cekamo da nam Milena dodje!