Chambers of Sylvie

Prvi dan naseg putovanja na Istok, moja saputnica (a.k.a. consigliero del diablo) i ja krenusmo pravo ka najblistavijem dragulju Sultanahmeta i celog Zlatnog Roga - Aja Sofiji. I tako nakon višečasovnog trošenja vekovima starog mermera i upijanja hrišćansko-muslimanskih uticaja, moja sapatnica i ja odlučismo da pronadjemo utočište u nekoj od mnogobrojnih obližnjih kafedžinica i odmorimo umorne tabane. I tako krecuci se kaldrmisanim ulicama starog grada naidjosmo na jedno mesto koje mi je ostalo u secanju sa prošlog putovanja u tu daleku zemlju ali u koje tom prilikom ne uđoh, te rekoh consiglere-u "hajmo ovede kahvu popit, vidi kakvo divno mesto".

Udjosmo unutra i doceka nas nas domacin, efendi Majk. Ponudi nam kahfe i sitnih kolaca. Uz to obasu nas predivnom muzikom i jos ugodnijom unutrašnjošću svoje neskromne mehane.

Kada je Majk započeo razgovor sa nama već smo znale da u njemu ima nečeg posebnog. Taj prodoran pogled i godine iskustva navode te da mu veruješ i da bez pitanja prihvatiš poziv u njegov svet. Kada smo popile kahfu, Majk nas pozva da nam pokaže svoju bašču. Popesmo se za njim, uskim, kružnim stepenicama i stigosmo u predivan vrt - mali prostorno ali veliki izobiljem hedonizma koji štrči iz svake biljke i detalja koji u njemu nađoše mesta.

Nakon što nam je prikazao svoj dragulj prepun ruža, kamenih česama, ptičijih kaveza i ko zna još kakvih đakonija, efendi Majk nas pozva da posetimo njegov muzej.

Kaže, sve što je tu je sa istoka i on to prikuplja već trideset leta, od Kazakstana i Uzbekistana do sitnih uličica na Kapali Čaršiji. Kada posle par minuta dođosmo do daha od silnog oduševljenja neočekivanim blagom na koje naiđsmo, naš domaćin nas ponudi da sednemom sa njim na divan i budemo njegovi gosti, te kako red nalaže popijemo sa njim nešto po našem izboru. Naš izbor pade na čaj, mada bejasmo upozoreni da se ne radi o običnom čaju od jabuke koji piju turisti, već o pravom čaju koji efendi Majk i slični njemu piju. Verovatno neželevši sebe da percipiramo kao turiste ili pak zbog opijenosti tim mestom, mi rekosmo - čaj će biti sasvim uredu, te sedosmo na divan. I tako smo otpočeli naš razgovor sa našim domaćinom, koji je išao od priča o njegovom budućem zetu koji je kao i mi iz Srbistana pa do korisnih saveta kako izbeći nasrtljive trgovce koji te jure po čaršiji. I kako je vreme odmicalo, moj consiglero i ja smo se osećali sve lagodnije i sve ušuškanije u toj pećini prekrivenoj znanim i neznanim predmetima od poda do krova, dok u jednom trenutku mudri konsiglero ne zapazi "Ana, hanumo, ma da nema u ovom čaju neke gudre?!".

Hocu da postujem evo vec neko vreme, al nekako mi tesko. Cak sam razmisljala da li ovaj blog ima vise smisla. Hulja se totalno ulenjio i napustio tradiciju i ocekivanja da svaki put ostavi ljudski tresh komentar. Zare je presao reku i otiso u haiku land. Ovi ostali - McHammer, MissFei, MissHelen i MisterD samo citaju i ne ucestvuju o cemu god da se radi. Dijaspora i dalje podrzava iz daljine. Gradjani Sprskog Detroita su naj orniji za zezu. Ja stvarno ne znam! Ima li ovo vise smisla?

Samo se secam Djindjica. Nemam nista posebno da kažem o tome a da ne ponovim ono sto smo svi vec toliko puta rekli. Da se ne izliže.

Ono sto mi je neverovatno u vezi sa Djindjicevom smrću je to sto nismo toliko pazili i vodili računa dok je bio tu. Nismo znali da cenimo cak i kad smo cenili. Mislili smo da se to sve podrazumeva, da smo zaslužili. A nismo. I onda kad se u trenutku sve preokrenulo, samo smo se našli u onom oknu od bunara i propali. I sad smo se ponovo navikli na to dno, i opet ne primecujemo i ne cenimo stvari koje nam se desavaju u trenutku. To mi je jako zao, ali ne znam ni dal se to moze promeniti. Mozda je sve to ljudska priroda.

I remember doing nothing on the night Sinatra died
And the night Jeff Buckley died
And the night Kurt Cobain died
And the night John Lennon died
I remember I stayed up to watch the news with everyone
And that was a lot of nights
And that was a lot of lives
Who lost the tickets to what they need?

And I
Was busy finding answers while you just got on with real life
Always hoped you'd be my wife
But I never found the time
For the question to arrive
I just disguised it in a song

And songs are never quite the answer
Just a soundtrack to a life
That is over all too soon
Helps to turn the days to night
While I was wrong and you were right

Ljudi, mene je danas uhvatio neizdrz "za medalju". Ovo prolece je fenomenalno i uzasno u isti mah. Ne mogu da verujem da sam danas sedela u basti, ali kao i svaki nezasiti Srbin, ja bih sedela jos, i jos, i jos. Mozda bi trebalo nekad pokleknuti svojim imbecilnim zeljama, i raditi stvari tako nasumicno dok ti ne dosade. Uzasno me nervira zvuk kompjutera koji mi kaze da imam novi e-mail koji je stigao, i taman kad se obradujem da se mozda radi o nekoj interesantnoj novoj informaciji ili poslu, ispostavi se da je nesto stiglo u "antispam" folder, i tako ceo dan. Juce je bio neki jako uzbudljiv dan poslovno, sve neki sastanci, pa onda neki stari zaboravljeni "poslovni partneri" koji se vuku po Rumuniji (umesto da dodju ovde da ponovo pijemo apsinth), na kraju moj sef koji me je jednom liku predstavio kao "la grande pretresse des mergers and acquisitions" ili u slobodnom prevodu nesto kao "vrhovna poglavarka" hahaha.

Kupila sam flasu Chablis-a i toliko me mami da razbijem vrh i popijem je na iskap! Ja se plasim da cu do kraja radnog vremena da napravim neko sranje!!!

Inace sad su nam zakazali za ponedeljak nesto sto se zove "Webview System crash course". WTF? To sluzi da nas obuci kako da upisujemo sate koje smo proveli marljivo radeci za nase klijente, da ne kazem musterije. It's so useless that i could cry! Sto bi Stanislav reko "mene uci kako da se prisljamcim tezgi?". Ma dajte ljudi, kako bih mogla biti vrhovna poglavarka bilo cega ako ne znam sa lovom. Ali, nije bitno, pravicu se da mi je fascinantan kurs, ionako je preko telefona, te ne mogu da me vide ako budem povracala. No,to sve me podseti na mog bivseg poslodava i mog personalnog Coach-a koja se zvala Aleksandra Jorgolesku. Kako ime kaze, bila je rumunka! Mozete da zamislite na kom sedmom nebu bih se ja nalazila kad bi me ona podsetila. Jorgolesku bi tako dosla iz Bukuresta (gde ja zamisljam da idalje svi nose bele carape, takozvane Dzeksonke) i u sred neke najvece gungule i ozbiljnog posla bismo nas dve morale da pricamo sat vremena o tome kako se ja osecam u firmi. Jorgolesku se pravila da je njoj stalo do mene, cak smo morali da imamo i phone sessions, long distance, ali idalje sa tim fake osmehom. Cilj tog sranja je bio da ja njoj kazem kako je meni i kako bih volela da mi bude. Ja joj nikad nisam rekla i nikad joj ne bi rekla. HR strucnjaci, sad je na vas red;-)

i jel neko gledao Beoviziju? I ako jeste, sta mislite o onim mentoli ma sa koznim sado mazo shajkacama?! Ili o gospodjici (hej!) Sherifovic? Ona bolje da je glumila u Milion Dollar Baby umesto Hilary Swank, samo je posle ne bi angazovali za Guerlain-ovu promoterku. A mozda i bi? Mada, ovi evropljani, satro uzdignuti i svestrani i pomalo u mozak sjebani, vole te excentricne likove, taj fazon ne zna se jel sam lezbo il nisam i ceo trip. Al kao - dobro peva. Ma nemoj! Pa i Maraja Keri dobro peva pa nismo svi u fazonu da lepimo leptirice po stubu zbog toga.

Posto ne mogu da ostavim komentar kod gospodina R koji drzi svoj blog na sajtu monopoliste, a njegova tema mi je izuzetno zanimljiva, odlucih da postavim ceo post o datom pitanju. Radi se naime o radnom vremenu i prekoracenju civilizacijske tekovine od 8 sati dnevno/40sati nedeljno.

Mislim da je potrebno temu sagledati iz vise uglova. Prvi je svakako Zakon o radu koji kaze 40 sati nedeljno, uz omanje dozvoljene modifikacije i preraspodelu radnog vremena, sa placanjem prekovremenog rada. Ipak treba imati u vidu takozvani racio legis takve odredbe, a on jeste povezan sa radnicima koji su se za tako nesto izborili jos u 19om veku. Naime, zakonodavac (kakav god nas bio) zeli da zastiti "zaposlednog" i pretezno pod tim misli na radnika, a ne na pripadnika, nazovimo, elite. {Pritom imajmo u vidu da lekar jeste elita, isto kao i profesor na fakultetu, direktor sektora u banci, slobodni umetnik, advokat, programer i sva ostala zanimanja koja zahtevaju ili iscrpno skolovanje ili izuzetnu nadarenost ili dugogodisnje usavrsavanje ili bilo koje zanimanje koje u sebi nosi special skills koje ne moze podjednako dobro da radi bilo ko drugi sa mozda istim formalnim kvalifikacijama.} Medjutim, zbog opste slike jednakosti, zakonodavac nije mogao da kaze "plebs=40 h nedeljno, ostali ko vas jebe" jer je tesko definisati tu tanku liniju za svaki pojedinacni slucaj koji se moze javiti, tako da je ispalo da to vazi za sve. Ali ako pogledamo realno, da li na primer direktor filijale u banci moze da radi isti broj sati kao i devojka na salteru ili on ipak ima i neke kontrolne funkcije koje zahtevaju duze angazovanje? I da li je opravdano ocekivati da ces biti dodatno placen za ono sto jeste tvoj posao a sto ne mozes da zavrsis u radno vreme zbog same prirode posla, a pri tom znas da je nemoguce da dvojica dele rukovodecu poziciju?

Drugi aspekt te price je mogucnost pregovaranja pri prihvatanju odredjenog posla. Na nizim pozicijama je ona znatno smanjena i zato opet zakonodavac pritice u pomoc da ne dodje do preteranog ugnjetavanja. Ali, mogucnost pregovaranja na visim pozicijama je znatno veca i svako ce uzeti u obzir i to da ce verovatno raditi vise od 40 h nedeljno kad bude pljusnuo svoju cifru na sto.

Treci aspekt je ponuda i potraznja, koja je mislim self-explenatory.

Cetvrti je manjak kontrole nad primenom zakona i nerad inspekcija za rad kao i neobrazovanost koja prouzrokuje opseznu rigidnost iste u slucaju kad vrsi svoje duznosti. Pretnja kaznom je cudo, tako da verujem da bi se svi poslodavci drugacije ponasali kada bi im bar jednom godisnje svratio inspektor rada, koji se prethodno upoznao sa vrstom firme/institucije u koju odlazi i samim tim znao sta je realna problematika kojom se treba pozabaviti u konkretnom slucaju.

Dalje, sindikati su jedna krajnje marginalizovana kategorija koja je zasticena kako beli medved. Mislim da nasi ljudi jos nisu najbolje shvatili koje sve pogodnosti nosi funkcija u sindikatu (ref.clan 188 ZoR) i kakvu vrstu zastite omogucava, inace bi se u znatno vecem broju organizovali i po privatnim firmama. Druga stvar je sto to ne bi samo po sebi znacilo i boljitak za zaposlene, ali bi bio tranzicioni korak ka tome. Sto duze cekamo, duze ce nam trebati da dodjemo na prihvatljiv nivo razvoja te, svakako, neophodne institucije. Zahvaljujuci jakim sindikatima, u Francuskoj je radna nedelja 35 sati!

Eto, to su moja razmisljanja na temu. Cisto informacije radi, moje radno vreme je od pola 10 do 7, sa pauzom za rucak, i uzasno mi smeta ali to je priroda posla kojim se bavim i trudim se da ne misli isuvise cesto o tome. 

Danas sam bila u Kragujevcu! Lepom gradu na obalama Lepenice. Prakticno - Srpski Detroit;-)

Moje iskustvo: formalizam koji iskazuju drzavni organi sa kojima sam se susrela je deset puta intenzivniji nego formalizam istih institucija u Beogradu. To je fenomenalno! Umesto da tamo malo olabave imajuci u vidu da je gradu zaista potreban neki booster za razvoj, oni ga shilje. Pri tom, da ne bude zabune, kad kazem "olabave" ne mislim ni na kakvu vrstu malverzacije (i ne! nisam isla tamo da diplomiram;-) nego na primer da mi u pisarnici suda ne kazu "ne mozete potpisati ugovor dok vase ime ne stoji u preambuli" - fucking preambula! - "jer kako ja da vas prozovem da pristupite potpisivanju kad vase ime tu ne stoji". Sjajno! A? Pored toga moram da kazem da deluje da se stvari ipak mrdaju u Kragujevcu sa mrtve tacke. Moguce da se "mestani" nece sloziti ali danas, po relativno suncanom danu, grad je izgledao jako prijatno, kafic u kom sam sedela je bio stvarno ok, i konobar u njemu je bio jako ljubazan i pristojan. Pri tom ne znaci da sam ja ocekivala da ce tamo neko da me juri vilama nego hocu da kazem da se neki nivo podigao makar to ne bilo dovoljno. Vidite kako je to nezgodno kad pisete o postojbini, morate stalno da se ogradjujete da vas posle ne bi prozivali... A da, i zaboravila sam da pohvalim zgradu Suda koja je skroz super (da znam, to je nekad bila prestonica) i koja je krajnje reprezentativna za razliku od ovih ovde sudova gde samo fale kucici lutalice da bi slika o haosu nakon armagedona bila kompletirana.

Stoga prelazimo da drugi, podjednako bitnu temu a to je WHERE THE FUCK IS HULJA?!!!!?