Chambers of Sylvie

Znate da ja verujem u individualnost i u pojedinca, ali nekako ne mogu da se oduprem odredjenim utiscima i pomislima. Na primer kad hodamo Parizom, ne možemo da ne shvatimo da je taj grad stvorio i sačuvao francuski narod. Postoje i drugi veliki narodi, mocni i vojno i novcano i intelektualno i stvaralački, postoje i drugi koji su krali, dovijali se i sve što su francuzi radili da bi stvorili Pariz - ali samo su oni stvorili Pariz. Isto vazi i za ostale civilizacije na nasem i drugim kontinentima. I onda se namece zakljucak - da to ne moze biti slucajno; i nameće se pitanje - šta smo Mi stvorili? i još bitnije, možda - šta smo mi sačuvali?

Ako stavimo sa strane svu netrpeljivost, mržnju, neslaganje i borbu protiv režima Slobodana Miloševića, da li mislite da bismo kao društvo ili čisto kao skupina od par ljudi mogli da se složimo oko, za početak, jedne stvari ili pojave koja je bila dobra u to vreme i koju bi trebalo zadržati, sačuvati i unaprediti?

Druga ideja koja me okupira ovih dana je razmišljanje o drugom pokušaju. Tu mogu povući paralelu između jednog mog individualnog drugog pokušaja i drugog pokušaja našeg društva da se izbori sa tranzicijom i demonima prošlosti. Ovih dana imam drugi pokušaj da uspostavim redovnost u fizičkoj aktivnosti. I uopšte mi ne ide od ruke, manjka mi entuzijazam, volja, ubeđenje da je to ono što treba da radim... Naše društvo upravo prolazi kroz sličan period, jer samo što nismo opet pronašli vodu u koaksionom kablu, samo što nije Nemanja Djordjević ponovo zaposeo zgradu Doma Omladine i preuzeo omladinski radio B92, samo što nisu ponovo doneli neki novi Zakon o Informisanju, samo što opet nisu počeli da izbacuju profesore sa fakulteta, samo što ponovo nisu doveli Milana Panića i tako dalje... Mislite da smo slučajno tu ponovo? Ja mislim da nismo. Mislim da nama kao društvu napredak nije blizak kao što meni kao pojedincu fizička aktivnost nije bliska. I ja znam da bi trebalo da vežbam, redovno, umereno, uvek malo bolje...i znam da mi je na duže staze bolje u svakom pogledu da to radim nego da ne radim, i to znanje nije neko retoričko ili saopšteno znanje - ne! to je moje iskustveno znanje. I zašto onda ne idem da vežbam redovno? Zato što mi to nije u prirodi i zato što je onda to mnogo teško i zato što nema nikoga i ničega da me na to natera. Iluzija je verovati da ćemo mi, kao društvo, ikada shvatiti i preduzeti ono što se preduzeti mora. Nećemo. Da ne izvlačim zaključak do kraja, jerbo će stvarno ispasti da sam strani plaćenik.

Citat dana (bez mise en scene-a)
"Ubedjdenje da ćemo zgrešiti ili učiniti zlo ulkjučeno u izvršenje bilo kog dela je obično jedina snaga koja nas gura ka njegovom izvršenju"

Dragi moji, drage moje, nakon duze pauze - vratila se Sylvie u svoje šljivike! Možda će se tako i Vuk Drašković vratiti kad budemo shvatili njegovu sveobuhvatnost i veličinu? Šalim se ja malo, drago mi je što vidite ovaj blog kao naše mentalno virtuelno ognjište i što se istomišljenici (srbi i ne srbi) oko njega okupljaju.

I da vidimo mi sad, šta se sve to izdešavalo ovih nedelja i na šta je potrebno reagovati.

1. Pera Luković postao državni neprijatelj number one. Reagovati? Hell, no! Samo napred Pero, i dalje smo uz tebe.

2. Koštunica upozorio Evropsku Uniju da ukoliko želi Srbiju kao svoju članicu, to može postiči samo ako je prihvatiti takvu kakva je. Jednom rečju zahteva se bezuslovna ljubav, ili ti: ako draga prdi i smrdi - blagonaklono zanemari ukoliko se dobro jebe. Napred Vojislave, i uz tebe smo.

3. Ljilja Smajlović je potpuno nezasluženo shvaćena kao bibliotekarska predvodnica i intelektualac. Žena je pravi trend setter (ili irski seter, nisam sigurna). Ako pažljivo izučite njene poslednje javne nastupe uvidećete da je lansirala taj francuski svedeni šik u tri boje - crna, siva i crvena. Naravno, kako je Ljilja virtuoz stilskih figura, ja ne sumnjam (a nemojte ni vi sumnjati) da je ona pored tog očiglednog estetskog sižea želela i nešto dublje da nam kaže namernim izborom navedenih nijansi. Kao dugogodišnji poštovalac lika i dela imenovane konceptualne intelektualke i umetnice smatram da je sivom želela da nas priseti na sve ono što je bila i treba da (se) bude (pomirljiva međunijansa) i sve ono u čemu smo bili (taj nesretni Đinđićevski inter-regnum između Slobe i Vojislava). S druge strane, crvena i crna imaju svoje primarno i svoje sekundarno značenje; prvo je ovo očigledno - crno nam se piše ali vera u bolju budućnost gori istim žarom. Međutim potpuno značenje se zaokruzuje tek kad shvatimo da je crveno zapravo aluzija na LDP, pa je pravo tumačenje u stvari "crno nam se piše sa LDP-om ali vera u bolju budućnost gori istim žarom". Sad kad imate u svojim rukama moćnu alatku razumevanja poruke koju nam Ljilja šalje možete nadalje bezbedno kroz život.

4. Narodnim poslanicima su besplatno merili krvni pritisak i šećer u krvi u kuloarima skupštine. Ispostavilo se da Šormaz i Dačić imaju malo jači šećer. Mislim da reakcija nije potrebna, samo nek tako nastave.

5. Snežana Dakić ima novu emisiju na RTV Pinku. Termin subotom u doba povratka sa trač kafe i bogoumilnog ručkanja nakon toga. Za sada emisije bile posvećene integralno (a) Božidaru Đeliću (b) Velji Iliću i (c) Milanki Karić. Apparently, Bogoljub je dobro. A kako i ne bi bio kad ima Milanku? Pitanje za sve nas: kolike su šanse da se u sledećoj emisiji pojavi Mišković lično ili ćemo se OPET morati zadovoljiti Milkom Forcan?

6. Veliki državnici nam se uz osmeh obraćaju sa plakata i bilborda jednomerno raspoređenih po gradu i poručuju nam da Kosovo ne smemo dati. De Gol onako iz mlađih dana uslikan, valjda da se ženama više svidi. Finansiramo ti i ja. Valja se.

A sad želje i pozdravi:

Citat dana:
/moram prvo da objasnim okolnosti i atmosferu da biste bolje shvatili veličinu tih reči/
Povod: pregovori o tome oće li nas bombardovati, neće li nas bombardovati. Mesto dešavanja: dvorac Rambuje, preciznije: neka od velelepnih pozno imperijalističkih soba. Učesnici: pripadnici sedme sile i Naša delegacija, preciznije: Nada Popović Perišić, Dragan Hadži Antić i nadasve Milan Milutinović. Mise en scene: novinari seded na stolicama poređanim u nekoiko redova naspram velikog stola za kojim sedi Milan Milutinović. Nada PP i Dragan HA u pozadini nešto pričaju nalakćeni na rub od kamina, grickaju semenke, pljuckajući ljuspice u ruku, dok Dragan HA s vremena na vreme priđe pomenutom stolu za kojim je Milan Milutinović da prospe ljuspice od semenki u pikslu. Pripadnik sedme sile ima pitanje za Milana i pita ga nešto tipa "šta ćete preduzeti ukoliko međunarodna zajednica odluči da bombarduje Srbiju?", na šta će Milan (i neka će!):

"YOUR QUESTION IS BASICALY WRONG" ili na srpskom "VAŠE PITANJE JE U OSNOVI POGREŠNO".

Meditacija:
Ovih dana nisam puno meditirala. Teško je zardžati fokus dovoljno dugo u ovim teškim vremenima kada žena (čovek) nema vremena da se bori sa unutrašnjim nemirima pored silnih realnih opasnosti koje nas vrebaju svugde i svagda. Draga moja Dijasporo, možda nas možete vi prosvetliti u tom smislu?

Opljačkan Miroslav Ilić
Da li ste čuli da su opljačkali Miroslava Ilića za vreme dok je pevao pred prepunom Beogradskom Arenom na n-tom solističkom koncertu, dragulju u kruni dugogodišnje briljante karijere? Bilo sinoć na vestima. Znači neverovatno. Kako neko može da opljačka Miroslava Ilića? Pa kakvi su to ljudi??? Da li je to neka urbana gerila koja reda ne zna? Da li su to neki anti-srpski elementi? Jer, moramo si priznati, ni jedan autentični potomak Nemanjića ne bi mogao da posegne za svojinom onoga koji je otpevao "devojku iz grada" i hitove poput "polomiću čaše od kristala" i "naljutićeš me ti". Kako ćeš se, crni sinko, sledeći put veseliti!?! Gde će ti duša???

I da vas ne ostavim sa ovim tužnim mislima, predlažem za kraj da svi zamislimo nešto lepo...na primer Novogodišnju noć punu prijatelja, voljenog bića, hrane, pića (šampanjca, ako može), dobre muzike, bez gužve, bez histerije, samo sreća!