Chambers of Sylvie 2 point 0

Kao što sam i pretpostavila, narednih par nedelja i meseci će biti veoma nezanimljive, nebezbedne i poprilično zajebane. Kako se bliži deseti decembar, i kako NAŠA SRPSKA delegacija apsolutnoo neće ništa uspeti u Beču (usled nesposobnosti da uspeju, očigledno), tako nam se bliži veselo doba NoveGodine i koaksionih kablova. To možete primeti ako pogledate da trenutno u (mojoj) medijskoj ravni postoji samo jedna emisija koju slušam i koju hoću da čujem. U poslednjih nedelju dana smo mogli saznati kako je tribina Peščanika bila sprečena u Aranđelovcu a na vestima B92 kako je Petar Luković persona non grata. Ljudi, to je jedna jedina emisija, koja pri tom ide jednom nedeljno u nekom šugavom polujutarnjem terminu koji nikad ne mogu da ispratim jer radim pa skidam podkast i tražim sat i po da čujem. I pri tom, ja se ni ne slažem sa svim što se tamo čuje ali makar nije orkestrirano, makar nije prethodio extensive mise en scene. Uglavnom, takva mala šugava emisija koju, uostalom, njihovi birači i ne slušaju niti će je ikad slušati, i koja je uspela u Bgd da okupi tek veliku salu JDP-a, je NJIMA problem. Jebote, da sam ja neki vladar, ja bi rekla - dajte im šta god im treba! Ovi su opet budale, opet ukidanje, opet voda potopila kabl, opet ometanje frekvencije. ‘Su oni prespavali ‘90te?

Anyway, ja nisam vladar, ko me jebe. Jel tako? Tako je. Znači nisam vladar, neću ni biti, ja sam samo ubogi advokat koji se naznoji u toku meseca da zaradi za hleb nasušni. Doduše ovaj advokat se trudi da ne jede lebac, ali mislim da svi jasno shvatamo poentu mesečnog znojenja. Pored toga, ovaj advokat voli i da s vremena na vreme napiše nešto na blogu, nekad o svojim ljubavnim jadima, nekad o psiho stanjima, nekad o ljudima&događajima. E sad, u Srbiji, ljudi&događaji obično budu istovremeno u kategoriji “politika”, pa se tu s vremena na vreme nađe i neki neistomišljenik koji pročita ovaj blog. Ne mogu da im branim, mada iskreno bih im zabranila da mogu. Ja nisam demokrata, i ne verujem u demokratiju (idi vidi šta piše Aristotelos) i stoga mene savršeno ne zanimaju neistomišljenici na mom blogu. Idi radi šta god da radiš negde drugo, mojne mene smaraš jer me preobratiti nećeš. Ali, eto, tu smo gde smo, šta ćemo. I tako nam se (da da svima nama) obratio “gospodin” “Srpče” u obliku komentara na post “imaš kuću vrati stan”. Zovem ga “gospodinom” “Srpčetom” iz dva razloga, prvi je zato što ne znam njegovo ime što možemo pripisati ili nemanju želje da NAM se predstavi ili nemogućnošću da to učini usled tehnoloških smetnji na blog.com; drugi razlog što ga tako oslovljavam, obeju reči pod znacima navodika, je jer najpre mislim da “gospodin” nije gospodin inače MI se nikad tako ne bi obratio, a “Srpče” je jer sam ja oslovljena sa Srpkinjica, pa diminutiv i pogrda uzvraćaju se samo diminutivom i pogrdom. Kako sam objasnila pre par meseci određenoj budali, jedan od osnovnih principa (prava) je “ko može više - može i manje” tako da ako ja mogu da budem civilizovana i uljudna, veruj da mogu da budem i najgora seljančuja i đubre.

“gospodine” “Srpče”, šta sam ja sve uradila ti ne bi mogao ni da pojmiš kroz 3 inkarnacije. Štaviše, ja radim svakog dana, i ne prestajem, i neću ni prestati. I da je više ovakvih kao što sam ja (nažalost, jasno mi je da majka priroda nije mogla da seje pamet, lepotu i mudrost ravnomerno po glavi stanovnika), i da su takvi kao što sam ja bili na čelu ove (a i svih oni par čiji smo bili deo) države devedesetih i ovih par godina, ne samo što bismo “sačuvali” (to je btw, užasno patetičan cilj i jako nisko postavljen, ja nikad ne bih nešto samo sačuvala uvek bi se trudila da to nešto bude NAJBOLJE ali vi to očigledno ne kapirate kao koncept) nego bismo i “izbegli” sva sranja koja su nas zadesila a koja, nadam se, neosporavate. Vidide, “gospodine” “Srpče”, za razliku od većine (ne znam dal ste i Vi među takvima, pošto nam niste dali dovoljno materijala i informacija) ja ne mislim da se Kosovo ili bilo šta čuva tako što se pišu grafiti po centru Beograda. Ja nema pojma ko ste vi i šta hoćete ali mi vaša estetika i etika nisu bliske. Ne razumem zašto bi neko želeo težiti 1389-oj godini u 2007-oj. Moj mozak bi mogao da vas razume samo ako biste se zvali 2389 i ako biste u svom manifestu sadržali ideju o tome da želite da samo dobro i najbolje iz 1389 prenesete na generacije koje će živeti oko 2389, ali i da te vrline i sposobnosti unapredite iz dana u dan. Ne razumem vraćanje, razumem napredak. Ne razumem zatvorenost, razumem razmenu. Ne razumem konflikt (a hteli vi to ili ne, 1389 je godina konflikta i to krvavog) razumem civilizovanost. Ne razmišljam u kontekstu nacije, pošto su me učili da su svi ljudi isti. A vi biste možda mogli da pročitate ponovo neke od osnovnih dokumenata čovečnosti pa da se pozabavite rešavanjem problema koji vas muči na humaniji način. Nakraju, možda grešim (svakako ćete me ispraviti u tom slučaju) ali ja vas zamišljam kao ljude koji iz nekog razloga preferiraju da idu u rat nego da vode ljubav. I to je to. To je osnovna razlika između vas i nas. I moj problem nije što vi tako vidite stvari, nego što hoćete da ih i ja vidim tako. E pa neću! I možete sad da izbombardujete blog zlim komentarima, boli me uvo, ja ću zatvoriti komentare, a ako bude trebalo zatvoricu i blog. Meni je sve ovo očemu pričam bitnije od bloga. Bilo bi mi žao, al nemojte da mislite da bih se dvoumila ni sekund. Jer ja ne bih žrtvovala moju kafu sa prijateljima ili ručak sa roditeljima ili vođenje ljubavi zarad ideje, jer mislim da je TO suština a ne 1389-a. I to je to.

Na kraju, ja pozdravljam sve Srbe i NeSrbe samo ako su istomišljenici!