Balkanski duh Justina Timberlake-a
Verovatno zagledani u njegove plave kovrdze niste primetil, ali najnoviji hit gospodina Timberlejka sadrzi skriveni jedan dragulj medju stihovima : “Funny thing about that is I was ready to give you my name“.
Hmm? WTF? On mora da se zajebava. Ali deluje da se ne zajebava, obzirom na ozbiljnost tona kojim se obraca nama i milionima obozavalaca sirom sveta. Pa nemoguce da i dalje cak i JT misli da je “dati svoje ime” najvece dostignuce i najveci poklon koji muskarac moze zeni da da. Zar nismo nimalo evoluirali? Zapravo, mozda se kao i u pretpostavci o poreklu nase sorte (jedni od majmuna, jedni od zemlje mu) i ovde radi o evoluciji na dva koloseka. Mozda su zene evoluirale a muskarci devoluirali ili stagnirali? Pri tom, odmah se izvinjavam onim muskarcima koji ne misle da je dati svoje ime vrhunsko dostignuce u zivotu. Ali, hajde da pretpostavimo for argument sake, da je moja prezumpcija tacna, to bi dalje znacilo da su muskarci ostali ukotljeni u svoja verovanja, svoje potrebe i svoju ulogu onako kako su je percipirali pre par stotina godina, dok su zene sa druge strane evoluirale. Stoga dok ovi kromanjonci pevaju o tome kako ih je zajebala, a on, molim te, ‘teo ime da joj da , zene uopste to ne percipiraju kao bilo kakvu uslugu, poklon i cak bilo sta sa pozitivnim predznakom. Evo, na primer, sta ce meni necije ime kad imam moje. Ranije bi mi verovatno trebalo jer ne bih postojala van okvira i identiteta koje bi mi moj muz davao. Ali danas? Koji ce mi njegovo ime? Ne kapiram? To je skroz izgubilo smisao. Izgubicu se kao zalutala ovca u nekom velegradu ako se ne prezivam kao moj muz, pa kad me prozovu na razglasu supermarketa njegovim imenom ce se bolje pronadjem? Ili, bicu srecnija, imucnija, spokojnija, zasticenija? Necu. Bice sve isto, samo bi njegova rodbina zadovoljno sukala brke tih par sekundi pred maticarem; posle sarme, supe i supinjeg mesa bi se sve zaboravilo.
Nije pitanje ove diskusije zasto meni to ime ne treba, nego je pitanje zasto on zeli da ti ga da? NIje iznasao moderniji nacin zapisavanja teritorije? E pa momci, moracete malo bolje da se organizujete, ovo je ipak 21 vek - vreme prolazi a vi tapkate u mijestu. A ko sto kaze pesnik “mijesto ti je brdovito, tu bi djavo, tu bi djavo pomanito”.
I na kraju jedna molba: Molim vas da ne diskutujemo na ovom mestu o sponzorusama, udavacama i bilo kojim drugim mediokritetnim pojavama sa obe strane.
Pa mozda ne treba to toliko ozbiljno shvatiti. Evo sad zamislljam koliko bi meni trebalo da nekog volim da mu dam da se preziva Braticevic. A da nije krvlju zasluzio! Bas bi to bio veliki step, veliki komitment. A naravno zavisi i od prezimena, mi iz Crne Gore dobro znamo taj plemenski mentalitet…
Ali mislim da je tu potrebno malo romantike - nekoga volis i onda se isto prezivate… bas lepo
BTW - super post! Bas sam se smejala slatko dok sam ga citala!
pa…stub temeljac drustva je porodica. fakat htela to ili ne.
biti u braku tj opcijalno uzeti necije prezime jeste nesto sto kaze milena sweet
e sad ni ja bas nesto ne verujem u bracnu instituciju ali cinjenica jeste da bi se vecina ljudi parila kao zecevi sa svima sto nekim delom rade iako su u braku and that’s just wrong!
ja duboko verujem u monogamiju bez braka! figure that out.
nekoga volis, i onda se isto prezivate i prdite zajedno…balkanska romantika u destilisanom obliku
Možda bi vam bilo interesantno da pročitate šta Kant misli o braku - prilično je svedeno
http://www9.georgetown.edu/faculty/ap85/145/KantOnMarriage.html
Žene žele više od muškaraca da se udaju. Ustvari, možda je želja podjednaka, ali žene tu svoju potrebu daleko više pokazuju, tj. otkrivaju. Dok god bude tako, muškarci će misliti da ulaskom u brak nešto daju, a da im žena nešto uzima. Ženino odricanje od prezimena je na neki način simbolična kompezacija za sve ono čega se muškarac odriče.
Istoga trenutka kada neudate žene prestanu na venčanjima da se tuku oko bidermajera, tada će i muškarci prestati da očekuju od žene da promeni prezime. Da bi to dočekala moraće da prođe još par stotina godina evolucije i emancipacije
Pozdrav,
SinSunca