Chambers of Sylvie 2 point 0

Danas sam opet poklekla svojoj prirodi: instead of making a point, ja sam izabrala orgazmicko iskustvo. To je nesto neverovatno kako covek (zena) ne moze da pobegne od svojih nagona ili makar da ih nakaratko obuzda. Znaci realna situacija tece ovako: juce, jedan od mojih klijenata, najveca pizdetina medju njima napravi meni nevidjeno sranje dogovorivsi nesto iz mojih ledja a da pri tom ne sme mene da nazove ni da mi kaze nego eto tako ostavlja mi poruke. Ja ispizdim belosvetski, na nivou - ni joga mi nije pomogla, i odlucim cvrsto da cu da zapecatim svoja usta na danasnjem sastanku, da obucem crni sako, crne pantalone, stavim crveni karmin i cutim, ko ga jebe nek se sam izvlaci iz govana. I tako sve i krene; ja to sve na sebe stavim, dodjem, sedim, cutim, on se zaglibljuje u gomili govana sve dublje i dublje, sluz curi na sve strane (samo najvislji su preziveli)… i tu, odjednom, otvara se prostor za spasenje, za mene da donesem spas, da razresim sve kao supermen, kao boby u seriji the practice, kao VK i drugi ocevi nacije, da jednostavno otvorim usta, kazem magicne reci i povratim kosmicki balans a da pritom simultano dozim osecaj zadovoljstva vrlo blizak orgazmu. I sta mislite, sta sam izabrala? Mislim, ne mogu reci da nisam srecna zbog svog izbora, ali brate, volela bih ponekad da mogu da se iskontrolisem i da propustim priliku trenutnog uzitka zarad veceg dobra. Nedless to say da je ovaj primer samo paradigma mog uobicajenog ponasanja u raznim prilikama.

Inace, sutra nasa mala ekspedicija krece u Lopatnicu (zvanu Zlopatnicu). To je negde oko 30 km od Kraljeva. Tu ce nam biti HQ i odatle cemo da krstarimo po srpskim svetinjama. Nadamo se najvise dusevnom oporavku i izlasku na pravi put. Izvestavacemo o uspesima i padovima;-)

Inace, nasa prijateljica Milena mi je donela poklon nove pantalonice za jogu iz dijaspore, a na kesi (!!!) pise “If you wish to rise above mediocrity, you musn’t we afraid to fall”. Ostavljam vas sa tom mislju.