Ljudska priroda
Mislim da sam u poslednja dva dana imala prilike da se suocim (again) sa mojom prirodom.
Cudna je to priroda, ali kapiram da je svacija priroda specificna pa se necu zadrzavati mnogo na tome, ali hocu da vam kazem kako je svaki covek zaista mehanizam za sebe.
Ne znam da li su psiholozi, neurolozi, psihijatri, antropolozi i ostali koji se time vekovima bave do sada uspeli da objasne tokove misli koji dovode do odredjenih stanja i akcija. Mislim da je to jako zanimljiva tema i da se njome nisam dovoljno bavila. Zapravo svi se mi time bavimo ali na jednom jako povrsinskom i efemernom nivou, samo dok nam treba i tumacimo obicno bas onako kako nam treba.
Ono sto mene zanima zapravo je kako covek (zena) da prepozna i odvoji svoju prirodu (koja je poprilicno nepromenljiva) od svojih navika i neuravnotezenosti izazvanim drugim faktorima osim svoje prirode. Ovo me interesuje jer mislim da kad bi tako nesto bilo moguce onda bi covek (zena) mogao mirno da posmatra dogadjaje i da se sustinski neuzrujava oko sopstvenih reakcija. Naravno, to sto kazem da “posmatra” ne znaci da istovremeno i ne ucestvuje, bas naprotiv - jedinka je u tim momentima i posmatrac i posmatrani, i akter i gledalac. Mozda je ovo glupa ideja ali mi deluje da bi pomoglo. Evo na primer ja mislim da je sam ja sustinski izuzetno suptilna i emotivna osoba (iako mnogi od vas to ne misle) i znam na svojoj kozi (tj zivcima) koliko ja emotivno primam bilo sta sto me na bilo koji nacin mrda. E sad ako bih mogla da ustanovim da je to moja priroda i da su moje reakcije predodredjene i da ne mogu biti drugacije (osim ako zelim da protivrecim mojoj prirodi) onda bih znatno lakse sa njima zivela. Nekako pustis! Ali kako to saznati? Imate neke ideje?
PS: Milena, uzasno mi nedostajes i jedva cekam da dodjes!!!
E pa sad cu da placem preko bloga! I ti meni nedostajes!
Evo me stizem!!
Ja mislim da je meditiranje za to pravi odgovor. Odprilike se samo fokusiras na svoje disanje, i ne pokusavas da ga kontrolises. Tvoj dah ima svoj ritam i ti ga jednostavno pratis i odobravas svojim tihim posmatranjem, ali si ga potpuno svestan. Ovo je dobra vezba generalno za smirivanje i za ‘letting go’.
Discussion to be continued u manastirima…
e slusajte ovu filozofsku misao:
“kada bi cekic bio jedini instrument u tvojoj ruci, koliko bi ti stvari delovalo kao ekser?”
sylvie, preti mi huljin trash, jer opet skrecem sa teme, ali sta mogu, meni misli uvek lutaju na neku drugu stranu. ti govoris o prirodi, ja razmisljam o Vremenu. jer poenta je da se sve stvari desavaju u vremenu, eto da podsetim (hulju) na prethodni post, tokovi misli i rezovi, sve je to u vremenu, zar ne? ali samo vreme se nedesava ni u cemu, ono nema taj vremenski okvir, vec je nemi posmatrac nasih neurastenija, i cak im daje vetar u ledja, pospesuje ih. ako ne bi bilo vremena, ne bi bilo ni tokova misli, ni rezova, ne bi bilo bola, ne bi bilo okvira u kojima bi se nasa stanja “odvijala”. ziveli bi smo bre ko aboridzini, u nekakvoj vecnoj sadasnjosti, zagledani u bes vremena sto ne moze da nas proguta kao sto to sad radi. how’s that ?
Mislim da grešimo kada odvajamo “svoju prirodu” od “ostalih faktora”, to se jednostavno mora posmatrati, pa i prihvatiti, kao jedno, neotuđivo i naše. Jer, da nije tako, isti životni faktori bi uticali ivažili za sve ljude isto, što priznaćete, nije moguće…Specifikum sopstva je veliko pitanje koje svaki pojedinac postavlja sebe, ukoliko je svestan. Ako je čovek (žena) svestan stvari oko njega, on je iznad njih - i ima privilegiju misliti i posmatrati ih, meditirati o njima…Čovek mora postati svestan sebe da bi se izdigao nad sobom i objektivno sagledao svoju prirodu.
p.s. Meditiranje je preporučivo, ali ništa manje od bilo kog vida posvećivanja samome sebi, u disanju je možda tajna stabilosti psihe.
Vrlo zanimljivo pitanje…
Zvanična pishologija kaže da je ono nepromenljivo i genetski deo temperamenta ličnosti (i tu postoji 4 tipa - kolerik, sangvinik, melanholik i flegmatik) a ono stečeno i promenljivo deo karaktera ličnosti. Međutim veoma je teško dokazati da je nešto 100% genetski - na tom polju jedino su poznate tzv. “studije blizanaca” koje su rađene na jednojajnim blizancima koji su nekim slučajem odrastali odvojeno pa se pretpostavilo da je ono što se razvilo i kod jednog i kod drugog plod genetike a što opet ne mora da znači… Sat, eto ti par hintova (temeprament, karakter, studije blizanaca) pa možeš dalje istraživati 
recenica koja meni odzvanja u poslednje vreme u glavi da podsetim zeronima je we all make our choices but in the end our choices make us!
treba da zivi u skladu sa svojom prirodom ali ne da zadovoljava svaki svoj impuls i bas tu nekako dodjosmo da sylvine izjave koja kao zare sama krece da predoseca da ce neko dovesti u pitanje sylvie nisi apsolutno provereno suptilna.
poenta toga sto silvie zeli moze se svesti na go with the flow. to jeste nauka.
i daj da batalimo covek (zena) podelu vise. sto ne bi rekli ljudi.
covek takodje moze da tumaci i zenu u smislu vrste i think.
covek
znam nije lepo cuti ali ako tvoji prijatelji ti to ne kazu ko ce?
nije pitanje sta ce drugi da urade vec je pitanje sta ces ti da uradis tj dozvolis sebi.
a to zaretovo uvodjenje vremena u promenjivu…zare you know better.
vreme je tu samo da nas sjebe.
vreme nam daje sansu da se predjemo i pokleknemo.
moramo odolevati vremenu.
a to je pitanje nase volje.
joj bogo kad cemo u manastire da smanjimo svoju dubiozu i pronadjemo odgovore. yeah right.
samo da se zna ja sam ateista pre nego sto krenemo na svoje svete pustolovine.
pa mislim da je poenta Hriscanstva bas to odolevanje svojim impulsima i spoznavanje da je u nama i dobro i lose. negiranje suptilnosti u nama bi bilo negiranje sustine zivota. tako isto reci da si ateista ne znaci da te ne zanima nista - mozda se sve apsolutno svodi na scientific method. sto je skroz ok i nemora da bude kontradiktorno sa verom u to da zivot ima smisla.
p.s. moja mama je zavrsila statistiku, pa i dalje igra loto svake nedelje! vera je u pitanju!
this is what I call metaphysics. Ajmo mi da se drzimo shakire i hips don’t lie inace ko zna sta cemo jos sve da commentujemo. e a jeste primetili, sad je i hulja poceo da me prekrstava:) secate li se kad sam bio mediteraneo as it once was
Lost world warning from North Sea
http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/education/6584011.stm
clanak koji se mora videti.
stvarno fascinantno.
hulja, a kad sam ja pricala o zemlji Mu, svi ste se smejali, mamu vam vasu! Eto sad i ti shvatas da to nije bio oblivion, drago mi je suptilni moj druze.
Možda naše reakcije treba ipak posmatrati distancirano od naše prirode, ne znam, nisam stručna.
međutim, sve reakcije koje proizvodimo, deo su korpusa onoga što smo naučili. Mi smo naučili (na) svoje reakcije. Praktično, tokom života, utabamo auto-put kojim se kreću ne samo naše reakcije već i naš doživljaj sveta. Vremenom, sve nam je lakše da se krećemo tim putem, a sve teže da istražujemo neke druge. Onda kažemo “ja sam takav/takva i tu nema pomoći”.
Ukoliko želimo da promenimo reakcije, nije nužno da nastojimo da promenimo svoju prirodu: dovoljno je da pokušamo da krenemo nekom kozjom stazicom, putevima o kojima nismo ni razmišljali, i da na taj način promenimo makar način razmišljanja u određenim situacijama.
Svašta, otkud mi sad ta analogija, došla sama od sebe.
a kad ti neko nedostaje, onda ti nedostaje i tu nema pomoći
Tatjana, super je komentar za kozju stazu! A ovo za nedostajanje je totalno tacno - tu nema pomoci.
mislim da je cela prica oko prirode i rekacija dosta kontradiktorna i nelinearna. eto ja naprimer ne volim kad me trashuju, ali prosto je zaprepascujuce koliko se taj moj pocetni osecaj ozlojedjenosti transformise u nesto ludacki kreativno i avangardno (kako glupa rec) kao da se izmestim iz samog sebe.
setih se gorana markovica, on je zavrsio filmsku akademiju u pragu, koliko se secam, i sad prvo zaposlenje mu je bilo na rts-u, i tu ga neki covek sretne i ispljuje ga, kao, vi ste zavrsili akademiju, nijedan film niste snimili, vaši klasići snimaju super filmove itd itd, i eto sta od njega ispade: majstori majstori
Kozja staza rules!
p.s. ima jedna knjiga koja se zove ‘Don’t believe everything you think’. Kaze da ljudi cesto grese u razmisljanju na 6 nacina:
- Vise verujemo pricama nego statistici (sa ovim bi se Hulja verovatno slozio)
- Gledamo da potrvdimo, a ne da preispitamo nase ideje
- Retko cenimo ulogu koincidencije u nasim zivotima
- Ponekad jednostavno pogresno vidimo svet oko nas
- Tezimo da pojednostavimo nase misli
- Cesto nam je memorija pogresna
p.s. evo trudimo se da nadoknadimo nedostajanje, zar ne??
milena, kad mi tako nedostajes uvek se setim neke stvari iz 90ih “a kad opet dodjes, bice opet sunca, bice opet svega…eh dali si znala, da falis mi falis vise nego zivot…”
jedva cekam!
nazalost, posle prve recenice mi je sve bilo jasno. pokusala sam da iscitam sve komentare ali nisam uspela do kraja. ne znam koliko su ljudi uspeli da ga “shvate” ali … ja jesam. ma kakva meditacija. glavu gore, jebi im mater. ups. pametan covek uvek vredi vise nego sto sam o sebi misli.
kako niko do sada nije citirao savremenog filozofa (that’s right with a Z)
kada smo vec na ovoj temi
and i’m not sorry it’s human nature
(prateci vokali) it’s human nature
a pazi ovo:
and everyone is blond,
and everyone is beautifull
when blond&beautiful are multiple
they become so dull and dutiful
A sad ludilo moje RUN FREE!!! Sane is boring, damaged peaople rules (sto bi reko CDD)!
jel’ brojite bre komentare
e pa sad ću baš da citiram u inat savremenog filozofa 
“Ukoliko čovek kaže - volim te, to znači da se prethodno zaljubio u jezik, a to je već vrsta raskida ili neverstva”.