Ljudska priroda
Mislim da sam u poslednja dva dana imala prilike da se suocim (again) sa mojom prirodom.
Cudna je to priroda, ali kapiram da je svacija priroda specificna pa se necu zadrzavati mnogo na tome, ali hocu da vam kazem kako je svaki covek zaista mehanizam za sebe.
Ne znam da li su psiholozi, neurolozi, psihijatri, antropolozi i ostali koji se time vekovima bave do sada uspeli da objasne tokove misli koji dovode do odredjenih stanja i akcija. Mislim da je to jako zanimljiva tema i da se njome nisam dovoljno bavila. Zapravo svi se mi time bavimo ali na jednom jako povrsinskom i efemernom nivou, samo dok nam treba i tumacimo obicno bas onako kako nam treba.
Ono sto mene zanima zapravo je kako covek (zena) da prepozna i odvoji svoju prirodu (koja je poprilicno nepromenljiva) od svojih navika i neuravnotezenosti izazvanim drugim faktorima osim svoje prirode. Ovo me interesuje jer mislim da kad bi tako nesto bilo moguce onda bi covek (zena) mogao mirno da posmatra dogadjaje i da se sustinski neuzrujava oko sopstvenih reakcija. Naravno, to sto kazem da “posmatra” ne znaci da istovremeno i ne ucestvuje, bas naprotiv - jedinka je u tim momentima i posmatrac i posmatrani, i akter i gledalac. Mozda je ovo glupa ideja ali mi deluje da bi pomoglo. Evo na primer ja mislim da je sam ja sustinski izuzetno suptilna i emotivna osoba (iako mnogi od vas to ne misle) i znam na svojoj kozi (tj zivcima) koliko ja emotivno primam bilo sta sto me na bilo koji nacin mrda. E sad ako bih mogla da ustanovim da je to moja priroda i da su moje reakcije predodredjene i da ne mogu biti drugacije (osim ako zelim da protivrecim mojoj prirodi) onda bih znatno lakse sa njima zivela. Nekako pustis! Ali kako to saznati? Imate neke ideje?
PS: Milena, uzasno mi nedostajes i jedva cekam da dodjes!!!
