Don’t leave me high!
Taman jutros razmisljam kako MORAM nesto da napisem kako ne bi doslo do poprecnog secenja vena, kad eto Hulje koji tuznim glasom podseca da se lagano ali sigurno priblizava ziletu. Nemoj Huljo, ne daj se druze, cekaju nas srpski manastiri! Znate da nad je nas Dijaspora ubedila da idemo u obilazak manastira u maju? A sad se i ona javlja i mentalno pozuruje spisateljicu ovog bloga;-)
Ova duga pauza nije bila bez razloga. Desavaju se neke radikalne promene u mom zivotu ali se desavaju suptilno pa onda ne znam kako da ih suptilno prenesem dalje. Ako pogledate postove od prosle godine u ovo vreme, shvaticete da je moje mentalno rastrojstvo bilo na svom vrhuncu. U stvari, mozda ne na vrhuncu ali se kretalo vrtoglavom brzinom ka vrhuncu. Nisam uopste znala sta radim, moj mozak je vatao krivine kako stigne, od discipline ni traga ni glasa, jednostavno trka ka sopstvenom dnu. I tako se u nekom trenutku dno mazilo sa mnom. Sve dok jednog dana nisam posla putem ozdravljenja. I ajmo sad svi zajedno “Covek prvo mora da upozna neciju demenciju da mi mogao da shvati njenu velicinu”. I tako, ja sam shvatila velicinu moje demencije nakon sto sam je bas dobro upoznala. Druzili smo se dementnost i ja dovoljno. Sad sam na putu ozdravljenja! Kazu ljudi da delujem kao da sam se zaljubila - a nisam!
Tako da sada zelim da razgovaramo o welnessu, o jogi, o zdravom telu, o prestanku tripovanjem, o uravnotezenosti, o prastanju, o ekologiji, o zaustavljanju mentalnog starenja, o zezanju, o anti stres tretmanima… ALi plasim se da ce vas to sve friknuti i da vise necete zeleti da se druzimo i da cete me odbaciti kao Baruha De Spinozu sto je odbacila jevreska zajednica, da me vise necete pogledati kao smrdljiv sir, i onda razmisljam kako da vam provucem ove teme a da vi ne primetite, ali lukavi ste vi, nista ostrom oku nece promaci, pa sam odlucila da iskreno pristupim i iznesem vam kako stvari stoje. Eto, sad imate moje misli na dlanu.
