And to my surprise, with half closed eyes…
Jel nekoga nesto iznenadjuje? Sta vas iznenadjuje? Kad ste se poslednji put iznenadili, pozitivno ili negativno? Ali ne ono kao “jao bas je super” ili “jao bas je sranje” nego zaista da vas nesto iznenadi. Mene je poslednji put iznenadio poklon mojih roditelja koji su mi poklonili pre 2 godine - stafelaj! Oduvek sam zelela stafelaj ali nisam imala gde da ga stavim i onda sam tokom godina zaboravila (odustala) da sam to zelela a onda su njih dvoje jedno vece u moj zivot doneli stafelaj! Mozda najlepsi poklon ever - imao je sve elemente iznenadjenja - nisam ga ocekivala, nisam znala da se sprema, nisam mu se ni nadala i niti sam o njemu razmisljala. Na primer 9/11 je takodje iznenadjenje. Pobeda Grcke na evropskom prvenstvu u fudbalu je iznenadjenje. To sto Kilavi nece da primi Ahtisarija zaista nije iznenadjenje. Ju ju ju. Iznenadjeni, neobavesteni - what’s the difference?
Znam da niste ljubitelji stihova ali nekako mi ovi deluju potpuno prikladni mada ne verujem da su momci iz DM ikada mislili na nasu situaciju dok su ih pisali ;-)
“I’m waiting for the night to fall
I know that it will save us all
When everything’s dark
Keeps us from the stark reality
I know that it will save us all
When everything’s dark
Keeps us from the stark reality
I’m waiting for the night to fall
When everything is bearable
And there in the still
All that you feel is tranquillity
There is a star in the sky
Guiding my way with its light
And in the glow of the moon
Know my deliverance will come soon
There is a sound in the calm
Someone is coming to harm
I press my hands to my ears
It’s easier here just to forget fear
And when I squinted
The world seemed rose-tinted
And angels appeared to descend
To my surprise
With half-closed eyes
Things looked even better
Than when they were open“
