Chambers of Sylvie 2 point 0

Tako valjda ide neki veliki bosanski hit..ili ne, ali ja sam danas skroz pukla tak da nema veze. Izgleda da je danas bilo 35 stepeni. Brate!! Izgleda da su i drugi prsli posto na city radiju pustaju Leontinu. ?

Mala skica iz zivota: ja danas na Platou, kupujem torbicu za foto-aparat, razgovor tece ovako:

-jel imate kutiju za kameru?
-sta?
-mislim ono u cemu se drzi, to jest nosi.
-mislite torbicu za kameru?
-aha
-pa imamo ih puno, evo ovde
-a koja je razlika?
-u velicini. Al bilo bi bolje da vam je kamera tu.
-ma evo - tu mi ga je.

“TU MI GA JE” !!! Sta reci? Pukla sam. Covek mora da je pomislio da sam totalni idiot. Iskreno ne krivim ga, i ja sam to pomislila. Mozda je meni u genima da kazem “tu mi ga je” samo se ceo zivot “kontroliram”? Boze, Boze…

Inace, sutra idem u Istanbul (mada sam uvek mislila da se zove Istambul sa M). Doduse, uvek sam mislila i da se kaze Bizantija, kad ono mi kazemo Vizantija. E sad, dal je Admirala Geprata ili Geparta ostaje nerazjasnjeno posto u toj ulici nema ni jedne table sa njenim nazivom. Mozda menjaju ime ulice u ime jos jedne cerke Kralja Nikole? That would be realy convenient:-) Nego da se vratim na Stambol (ili Stanbol). Sta ja ocekujem od njega? Pa, ja sebe zamisljam tamo kao Agatu Kristi. Kupila sam kompresovanu Avene vodu sa izvora da se osvezim sa stilom;-) Dakle ocekujem 5 dana uzivanja, ispijanja kafa na Bosforu, divne restorane i terase, prelepe monumente i malo shopinga. Ipak idem na sam izvor mode onakve kakvu je mi znamo. Ne planiram da kupim cilim ali zato bih bila zadovoljna kad bih nasla neki autenticni komad srebrnog nakita. Ono sto je sigurno to je da nece biti nikakve dubioze i serioznosti, sivih odela, kravata, conference call-ova, mailova, interneta, tendera, finansijskih derivata, statuta i slicnih sranja. Malo mi je sve to dopizdelo. Svo to okruzenje je za samo dva dana uspelo da spere onaj divan osecaj koji je protekli vikend doneo. Apropo vikenda, htela sam da podelim sa vama kako se neko ponasao i kako je to lepo. Dakle, nakon sto smo stigli do mog ulaza oko pola 7 ujutru i par minuta nakon sto sam usla u stan stize mi poruka sledece sadrzine “ovaj dan mi se vec cini nepotpunim, pusti mi poruku kad se probudis ako budes raspolozena…hvala ti na nezaboravnoj veceri, jutru, danu”. Eto, nije bolelo! Bas naprotiv.

Dakle, odoh za Konstantinopolj da vidim malo Istok i blagodeti putovanja u zemlju za koju ti ne treba viza, a vi ne dajte Vuku da uvede monarhiju dok me nema!

Verovatno danas svi blogeri pisu isto - “na Giles-u je bilo fenomenalno!”. To je zato sto jeste bilo fenomenalno! Uzasno toplo, a napolju ni kap kise, ni jedna jedina kapljica… prakticno kao da si u sub-saharskom predelu. Tako da se desilo ono cega sam se plasila, da ne padne kisa a da MORONI ipak premeste sve u DOmladine. Srbijo Oce i Majkoooo!!!! Ali, ali svirka (should we call it “svirka”?) je bila divna. Giles je u jednom trenutku rasirio ruke kao Jesus iznad gramofona i bas tad je naleteo neki reflektor koji je obasjao po njemu belu sjajnu svetlost - kazem vam RAJ! Jazzy, groovy, funky, brazil, hip hop, i na kraju disco! Jao Giles, sto nisi rezident negde u Bg???

Inace, vasa spisateljica je ponovo plava! Hmm, ne bas skroz plava, naravno da tu ima i nekih dodatnih momenata, aly generalno jesam poprilicno plava. Zbog toga vise ne mozete sa mnom da pricate o referendumskoj izlaznosti ali mozete o pesmi evrovizije, na primer. Mislite da plavo nece nista promeniti, da to nema nikakve veze, e pa - think again! Nije Z.Joksimovic za dzabe pisao “necu crno, necu smedje, sta cu kada volim plavo”. Te u skladu sa tom kosmickom premisom i meni se sudbina (koja je 100% plava) osmehnula. I to na sam dan preobracenja. U obliku mladjeg muskarca. Dosta mladjeg. Nemojmo sad o detaljima! Ali docekati jutro u Beogradu dva dana za redom - pa to je mirakul! I to sve zbog kose kad vam kazem. “da nisi plava delovala bi nekako…dosadno, ne bi bila tako vesela”. It’s as simple as that, pa sad vi vidite. I sta se ja koji k*&#$ (plavuse ne psuju) trtim vec neko vreme, kao “ja cu da imam moju prirodnu kosu”. Ma hajde! Kakva prirodna kosa, hidrogen makes the world go round!

Ne stvarno, jutro, zora, svitanje i tako to…nije li to divno? Koliko dugo nisam docekala jutro. Meni je to dosta dobar pokazatelj da mi je zivot u kurcu. Argumentum a contrario - ovog vikenda je zvanicno prestao da bude! Mozda sad pola vas gundja “sta kenja ova, pa ja svaki drugi vikend docekam zoru” ali to ne umanjuje moje obozavanje vracanja kuci u zoru. Jos ako je lep dan! Jos ako si sa nekim! Jos ako si slucajno poneo naocare za sunce! Jos ako si imao neku cudnu intuiciju pa zakazo spa tretaman kad se probudis…joooooj uzivanja!

Jel ste citali Gileta?

Samo zelim da vas upoznam sa Giletom. http://animal.mojblog.co.yu/ U stvari to nije samo, to je mnogo vise od toga. Definitivno nesto najgotivnije sto sam nasla na netu. Ja vam preporucujem da pocnete od samog pocetka i da se upoznate sa pricom. Zbog ljudi kao sto je Gile mi je lakse da prebrodim dan. A sad odoh da na disco nap pred Giles-a. Nadam se da ce biti u Barutani makar ljuljnula kisa.  

Prosli put kad sam isla na otvaranje tenderske dokumentacije obukla sam se tip top, ponela moju jebozovnu braon tasnu sa velikim srebrnim motivima, penkalo “j’ecris pour la gloire” I uputila se Agenciju za Privatizaciju misleci kako je “Danijel” sa kojim sam se nekoliko dana dopisivala poslovno I koji je vodio proceduru zapravo vojvodjanski Brad Pitt. Razocarenje je bilo veliko. Ne da to nije bio Brad P. nego je ceo proces bio smor nad smorovima, prepun bivsih ucesnika politicke skole u Kumrovcu koji su nekako preziveli I koji su se idalje jako dobro drzali, uspevsi naravno da nam se nasisaju krvi za za sve pare.

Danas smo Mister D i ja opet isli u Agenciju ovaj put malo bitnijim povodom, imajuci u vidu da se radi o ponudi za posao vredan oko milijardu evra. Pred polazak kaze meni ozenjeni kolega desnicar kako mi mozda nece prihvatiti dokumentaciju zato sto sam potvrdu o prijemu napisala na cirilici. Ja sam mu rekla da ukoliko mi sluzbenik tako nesto bude prokenjao, ja cu njemu rade volje predociti da ce na dusi nositi manjak u Srpskom budzetu od najmanje 800 miliona kao i da Mladjan Dinkic nece biti srecan kad bude cuo da ce radovi na vikendici morati malo da zastanu. Uglavnom, krenemo mi, Mr.D nosi onu dokumentaciju kao da je krompir. Reko’ zamisli da nas sad konkurencija kidnapuje I ne predamo dokumenta. Mr.D kaze, ne, ne, zamisli jos gore, da upadnemo u saht! I onda zovemo Shefa “bonjour, mi i dokumentacija smo upali u shaht!” mislim da bi doleteo DHL-om iz Pariza I upucao nas u preostalu zdravu nogu. Stizemo mi tamo, predamo sve propisno, uzmemo potvrdu (koja je bila na latinici i na engleskom!). Ispostavlja se da je i otvaranje te dokumentacije odmah popodne. U medjuvremenu odemo na rucak, malo se odmorimo i vratimo se u pola pet u Agenciju. Tamo sijaset kamera i tv ekipa (pundravka sa drugog dnevnika u doba slobe included), kolege advokati iz bivse kancelarije, kolege advokati iz suparnickih kancelarija, PK i ostali domaci i strani savetnici – sve u svemu tipican high profile skup, na kome se ja NARAVNO pojavljujem bez sminke i frizure sa cegerom i bez penkala! Bar da je Mr.D stavio onu njegovu zelenu kravatu da nam izvuce prosek… ali obicno to tako biva. Medju mnogobrojnim zvanicama istice se mladi plavokosi gospodin (ja tipujem da je iz Shvedske, a kasnije se ispostavlja i da sam u pravu), naravno nas dvoje pocinjemo neprimereno da se kikocemo. Ali kako i ne bismo kad ukoliko skrenes pogled vidis nepregledan broj odela koja sede. Jebote, ko je izmislio to da se nose odela!? To je toliko ne estetizovan izraz koji zapravo ima za jedini cilj da nas postroji I ujednaci do krajnjih granica. “Lepo odelo” je oksimoron. No da se ja vratim na mladog Svena. Sedi on tamo malo podalje od nas ali vidi se da se i on ludo zabavlja. Tu nama prvo padne na pamet ideja da ga pozovemo na pice. Naravno ne zaustavimo se na tome nego pretvorimo tu dobru ideju u funky-business ideju. Slogan: “dosli ste na otvaranje tendera, ne znate gde veceras? Pozovite nas!” I krenemo da kenjamo o njegovoj zivotnoj prici. Ja rekoh “samo ga zamisli kako igra beach volley na Ibici u plavoj majici” I tu vece sve postaje mnogo jasnije:-) Naravno palo nam je na pamet da mu pridjemo I kazemo “jao sto si mi poznat, jel si bio proslog leta na Ibici” ali sve se zavrsilo mnogo prozaicnije od toga. Mada moram priznati da smo mladi Sven i ja imali kratak trenutak interakcije koja je prevazisla cisto poslovno caskanje pred liftom, ali ipak nije bilo primereno pozivati protivnicku stranu na pice. Ili mozda jeste? Ah ta advokatska etika…jebeni konflikt interesa.

Mozda povucena danasnjim kratkim susretom sa mladim svedjaninom ili mozda i ne, pozelela sam da podelim ovo sa vama: Ladies (and some Gentlemen) this is Jack Johnson! Vec neko vreme slusam njegovu muziku ne znajuci kako izgleda. I bas neko vece lezim u krevetu i razmisljam kako ne znam kako izgledaju neki ljudi ciju muziku obozavam, kad eto veceras okrenem MTV i vidim nekog predivnog mladica kako nesto prica, ima nevidjen osmeh i pise Jack Johnson. Googlovala sam ga i evo rezultata!

Pa, da pocnemo od pocetka. A kao Aretha! Jutro je bolje uz you make me feel like a natural woman. Neverovatno kako taj glas pozitivno utice. Ceo dan pevam. Sad smo smislili pakleni plan. Posto nas kolektiv organizuje osamdeset i nesto godina postojanja u septembru u Parizu, nekom je palo na pamet da zakupi Olimpiju i da tamo clanovi svih ispostava naseg kolektiva otpevaju nesto ili odrze neku tacku. Naravno da nece da nas vode ako necemo da ucestvujemo (seljaci). I tako u  smislu ideje kako provesti par dana u Parizu na racun poslodavca, moramo smisliti i nas “act” na sceni. Prirodno prvo pada na pamet Vidovdan! Viiidoovdaaaaaaan….Svi se secamo kako je to velicanstveno izgledalo 1999-te. Slikamo i prodamo, pa onda izadje u Svetu ili tako necemu naslov “Vidovdan u Olimpiji” i Tereza Kesovija moze da nas poljubi u dupe! U jednacini zakon o zaloznim pravima na pokretnim stvarima Vs. anything else, mislim da je rezultat jasan.

Vikend je ispao sve sto se od njega ocekivalo and just a bit more. Kao da je me je na stolu cekalo neko divno mediteransko jelo, pa onda jos dosao garçon i pitao “would you like some peper?”. Kosmicka pravda ili pure luck, uglavnom osmeh se vratio. U realnim okvirima govoreci: petak, kao po obicaju preskocen, zbog nagomilane nesanice. Onda, lazy lamers’ saturday sa drugarima. Lepo mi je kad osetim tu neku cudnu vrstu prisnosti, iako nismo u fazi da se cesto vidjamo ipak mi je super kad se skupimo. Smesno mi je sto svi mi u krug jedni drugima svasta zameramo i sto ipak zelimo da budemo drugari. Bar ja to tako vidim. Mislim zaista da smo zavrsili sa velikim okrsajima, sad je vreme uzivanja. Uvece djus djus, opet nogice same krenule samo ovaj put bez aditiva sto je za svaku pohvalu. Znate kako se ja tripujem da vise ne mogu da divljam kao ranije zato sto smo omatoreli i kako ponekad istripujem da se to zlatno vreme nikad nece vratiti i da je sve gotovo i tako ta smorena razmisljanja…i onda tako nekad iznenada osetim neku cudnu energiju kako navire i obuzima me, i onda opet prozivim nekoliko dana kao ranije i onda mi se vrati vera da je sve moguce. U svakom slucaju, moram reci da mi divljanje nedostaje. Nedostaje mi prelazenje brankovog mosta oko 6 ujutru sa nekom mnogo dobrom muzikom u kolima posle jos boljeg provoda. Nedostaje mi spavanje do pola 4 popodne subotom i osecaj da nista ne propustam zbog toga. I tako te male stvari koje mene cine onim sto jesam. I zato zelim na Ibizu a ne u Portugal. Zato sto je u Portugalu dosadno! Ljudi, samo da vidite line-up za jedno jedino vece na Ibizi!!! I onda kazu tamo je skupo. Tamo je super zato je skupo. Ovde je sranje zato je jeftino. Mislim samo kad se prisetim par minuta u Apartmanu, odmah se osecam kao ispuhani balon. Ali dobro, Giles stize, eto nama razonode!

Popodne na miting!!! Nemoj da setate kuce, da spavate, da vas mrzi i tako dalje. Posle svi kenjate kako je ovde sranje, pa ajde onda na noge lagane i da se malo proderemo. Znam da se necemo tako resiti ove bagre, ali sta drugo mi mozemo?

“Da li su teorije “the rules” i slicnih knjiga nesto sto zaista moze da deluje ili je mozda sve tako postavljeno da devojka ne moze ama bas nista da uradi i ne moze ni na sta da utice? Pravo da kazem, ni jedna ni druga opcija mi se ne svidja. Prva u sebi nosi manipulaciju a druga potpunu bespomocnost. Jedno je sigurno - oni i mi ne pricamo istim jezikom ili istim znakovima i zato je pravo cudo kad se nesto uopste desi. Mislim, sve sanse su na strani toga da se nikad nista ne dogodi! Anything could happen but nothing ever does. Kad pogledam, stalno ja sebi nalazim zabavu i osmisljam vreme. Ostavljen si sam sebi i onda ocekujes da bar okolnosti budu povoljne. A kad one nisu, i kad postoji konflikt izmedju ocekivanja i zelja sa jedne strane i potpunog manjka dogadjaja sa druge, onda nastaje potpuni haos. 

Pod 1. bezanje od zelja i njihovo potiskivanje nikud drugo ne vodi do izbegavanju suocavanja i prepoznavanja istine; pod 2. imam pouzdano saznanje da je istina takva kakva je i da, priznavali je mi ili ne, ona nadzivljava i prezivljava, sto nas dovodi do pod premise pod borjem 3. a to je da je meni heavily potreban jedan success story!!!”

Cisto preciznosti radi, ovaj unos nije vezan za trenutne dogadjaje vec je napisan jos davnog osmog januara 2005te godine, ali odlucih da ga objavim jer je u mojoj prirodi da ne znam da udarim “coup de grace”. Jebiga, protiv prirode se ne moze. Ali ali ali!!! Ono sto se moze jeste da se malo iskulira i opusti, da se ventilcici malo odvrnu i da se ne pridaje preterana paznja nekim ljudima i dogadjajima. Mozda je moja drugarica Miss Fei bila u pravu da mi ona trenutno ne bi ni dala da se nesto desi obzirom na moje mentalno stanje (sranje), tj dok ne naucim da verujem u sebe. Stoga, back to reality (oops, there goes gravity). Nije los ovaj zivot. Od danas imamo novi san! 

Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza, Ibiza…

www.amnesia.es 

www.eldivino-ibiza.com/ 

You dont love me but i dont give a shit, as long as you shake your hip

Ok people, ili je Kurta najveci konceptualni kralj galaksije ili what? On je jedini koji misli i na prekosutra! Moramo priznati da to nije cesto u Srba (mozda zato sto Kurta nije Srbin?). Ali ne brinite se necu pasti u mentalnu paranoju zbog ovog ne-nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruzivanju. Mislim da niko razuman nije ni ocekivao da cemo se mi stabilizovati a kamoli nekome pridruziti. Pridruzivanje zahteva odredjenu dozu prihvatanja koncepta onih kojima se pridruzujes; kao na zurci, kad odes da se “pridruzis” drustvu na terasi, ti to radis zato sto su ti zanimljivi, neko ti se svidja u tom drustvu ili naprosto zato sto imaju gandzu, ali in any case tim cinom prihvatas njihov koncept, odnosno precutno pristajes da radis ono sto oni rade a ne letis na terasu mlatarajuci gunjem oko glave ocekujuci da oni svi prihvate da budu ovce u toj seoskoj zamisli druzbenistva.

Inace ovih dana uzasno uzivam u tome da ljudima koji su za DSS nabijam na nos genijalnost i bozansku prirodu Cedomira Jovanovica. I onda oni krenu sve meni lepo da objasne, kako je ne znam ko poklonio jeep Cedinoj zeni i je ne sais quoi, medjutim onda ja vadim kljucni argument poduzeg spiska na temu ”zasto ja volim Cedu” a to je “on je jedini covek koji je u potpunosti shvatio velicinu i znacak Bebe Popovica”. Tu vidis tuc muc, eee…Maca pojela tongy? Nevidjeno je smesno! Morate da probate, cisto da vidite kako ljudi reaguju na pomen tog coveka. Opet se samo-zabavljam. Jebiga kad je dosadno. Bar da ima nekih demonstracija. Vidite kako je lep dan danas, bas bi bilo super ne biti na poslu nego bezati od policije po Terazijama na primer. Mislim da se odavno nismo sukobljavali sa policijom, a ipak jesmo akumulirali znacajnu kolicinu nezadovoljstva i nagledali se raznoraznih idiotluka ovih poslednjih 6 godina. Cak mi i mummy kaze sinoc da bi i ona volela da se organizuje nesto, al samo nam je problem ko ce da vodi. Ja kazem - Pera Lukovic! On je jedini koji bi mene sad mogao da vodi. Ja moram tog coveka da upoznam, on je moj trenutni cyber guru (www.zamislisrbiju.org preporucujem arhivu narocito, i naravno Pescanik od 24 marta og. koji cu rade volje prebaciti u mp3 formatu svakome ko ga jos nije cuo). Tako mi je sad zao sto mu nisam prisla u Domu Sindikata . Znam da je i medju vama, dragim mojim prijateljima, puno postovalaca lika i dela Pere Lukovica, pa ne znam sta mislite da mu posaljemo neko kolektivni mail podrske i da zatrazimo od njega da nas povede? Secam se one neke godine na Zlatiboru (odnosno starom putu za Murtinicu) kad nam je seljak rekao “e deco moja, mi pametne ljude ne treba da biramo da nas vode; treba da ih molimo!” I eto resenja!