Chambers of Sylvie 2 point 0

Hey hey Sylvie has quite upgraded herself today!Molim vas da se
upoznate sa mojom bebicom. Zove se Indigo! Indigo child koji ima blue
toof☺ Nadam se da cemo nas dvoje imati jako srecnu buducnost. Tu su
veceras sa nama i moje nove mezimice i.e. BM fancy shoes.
Anyways, mozda sve ovo i treba da ostane anonimno, inace ode ka
plagijatu. Samo sto bi ovo bilo kao da Miranda pise. S tim da uloga
Steev-a jos nije castovana. Maybe he doesn’t like you that much. Btw,
u nekoj epizodi su one isle na Staten Island (ili neki island), sto je
za NY teska provincija, i onda je Kari prokomentarisala da je tamo kao
u nekoj zaostaloj Evropskoj zemlji gde je “svugde dozvoljeno pusenje i
slusa se muzika od pre 20 godina”. Tu epizodu sam gledala ono vece kad
sam kasnije isla na Soul II Soul u SKC. Ta ironija nas stalno jebe.
Medjutim, verovali vi ili ne, to pusenje i muzika iz 1989 su doveli do
jako dobrog provoda; vec smo pricali kako su noge same plele. To je
cudno u vezi ovog grada, nista ne mozes nikad da mu uzmes - ili ti on
sam da ili si se sjebao. A to davanje je kod Beograda vrlo random. Kao
da je ukljucio “shuffle” mode na svom I-pod-u s’tim da ne mozes da
pritisnes “next” dugme. Kad daje – onda brate daaajee! Al kad ti ne
da, ne mozes da mu otmes bas nista. Ni mrvicu. Ovde je sve dosta raw
(opet se susrecemo sa potencijaljom pretnjom plagijata). I osecanja, i
mogucnosti, i sposobnosti, i interakcija…sve. I onda taj destilisani
oblik zna da bude zajeban u oba smera i to kad se najmanje nadas. Ja
kad sam down u Bgd ja STVARNO ne znam kako da to prestanem da budem.
Za pocetak ne znam ni u zrok, kako bih mogla da ga uklonim. A kad sam
super nikad ne znam kako da zadrzim to osecanje.

Opet smorina oko kompjutera. Kao da uvozim cistokrvnog trkackog arapskog pastuva…Ne biste verovali na sta sve u ovoj domovini zena mora da bude spremna da bi dosla do ono malo zadovoljstva koje zasluzuje. Trenutno je zapelo u banci. Nije ni cudo sto je onaj odlepio u Pancevu. Sto kaze Shefcet “malo su ga nasekirali”. Opet sam u fazonu “black rage” iz Chasing Amy.

Would you like a private island at less than one hour drive from Manhattan instead? Yes please. Could I have one to go?  http://www.forbes.com/feeds/2006/03/02/cx_sc_0302homeslide.html?partner=rss

In case that you would prefer something a bit more realistic, please see www.beausoleil.fr Mozete ih priustiti sebi vec u susednoj Bugarskoj. Ako Zepter izmisli neki bioptron aparat za indukovanje pozivine energije, molim vas da me obavestite. Mislim da bi onda samo na meni od svog carstva mogli da naprave galaksiju. Mislila sam da danas ne pisem, ali onda sam shvatila da je tek 17h i da moram jos 2 sata da ubijem i da moram da pisem. Ovo je meni umesto psiho terapije. Nesto kao Mr Bricolage.

Sta kazete na sledece razmisljanje nepoznatog autora?

“Mislim da bi zivotni ciklus trebalo da bude obrnut.
Dakle:
Prvo bi trebalo da umremo, da to skinemo s k..
Onda zivis u starackom domu. 
Iz njega te izbace jer si premlad.
Tad dobijes zlatni sat i zaposlis se.
Radis 40 godina, sve dok nisi dovoljno mlad da uzivas u svom miru.
Onda krenes da se drogiras, pijes, zurke na sve strane i spreman si za srednju skolu.
Pa osnovna skola, postanes klinac, igras se, nemas nikakvih obaveza.
Postanes mala beba, odes u mamin bazen i tamo plutas zadnjih 9 meseci.
I zavrsis kao orgazam.”

To je kao ona prica za Papu da bi bilo normalnije da ga biraju dok je dete pa da nam uliva nadu, a ne izaberu ga kad je svima pa i njemu jasno da samo sto ne rikne. Jao! Steeta sto nije postojao ovaj blog kad je Jean Paul aka Voitila napustio Vatikan i sve nas - koliko bi samo kreativnosti taj dogadjaj doneo. Prisetimo se samo sprovoda kad su od svih idiota koji su tamo bili nasi susedi imali najistaknutiju ulogu jer su imali i pano na kome je pisalo “pozdrav iz Sibenika”. Brate…mir.

Cao drugari!!! Ja se iskreno izvinjavam za predjasnje smoreno stanje i unos. To se desava kad puno radim i odlucim da pisem uvece nakon 6 pravnih (resenih) problema. Ali - that’s about to change! Kao prvo - danas je ponovo divan dan, Studentski Trg deluje magicno prekriven snegom i suncem i nosi potencijal kupovine lap topa u vazduhu. Pod dva - za danas sam indukovala dovoljno energije tako da je sve pod kontrolom. Dakle krecemo!

Dijaspora nije prestala da cita blog, cak je postala i drustveno korisna i poslala neki trip-link. http://www.origamiproject.com Sta li je? sta li je? da li da stopiram kupovinu imac-a do sutra??? ili da udjem u tu reku? molim vas gospodjice M, nemojte tako da nas tripujete; tracevi kazu da je to neko novo Gates-ovo ludilo. Doduse, taj Gates je postao toliko main stream da smara skoro kao Vim Venders. A u stvari, to je ta ista druzina iz Davosa - Venders, Bono, Gates, Boza Djelic…Cudo da Boza nije otvorio Fest, bas me zanima kako bi SC reagovao. U glavnom, da ne skrecemo (kao Deda Mraz).

Znaci, u Svedskoj imaju klupice za pusace ispred kafica, sa cebicima da im ne bi bilo hladno. Da se ogrnu. U svedskoj su i oni ljudi. “Izvini, jel mogu sa tobom da podelim deku?” i eto pocetka jednog lepog prijateljstva…Ja predlazem da i nama aka malim ljudima organizuje preduzece cebice na terasi. U tom smislu, bi mogli da izvezu inicijale firme na obodu cebeta, pa da se zna odakle smo ih maznuli.

Sto se tice druzenja, there is no better enhacer than a good bottle of wine. U duelu Posip vs. Oplenac - who will prevail? Ne dajte da vam nacionalizam udari u glavu, nego budite nepristrasni sudija koji ima samo jednog pravog mastera - hedonizam.

Pored toga, zelim da spomenem dve lepe stvari koje sam juce otkrila. Prva je grupa the Magic Numbers i njihov romanticni crno beli spot. A za drugu moram da zahvalim mojoj majci, koja je neumorno ponavljala za vreme utakmice “ma cekaj, da vidis Maurinja. Stani, nemoj da ides, da vidis kakav je Maurinjo baja”. I doista, mama you were right!!! Praznik za umorne oci. Bas nekako mogu sebe da zamislim kako ga tesim posle odlaska iz Chelsea-ja negde u dubokoj Portugalskoj provinciji…Inace, zelela sam da vam docaram Jose-a i slikom, ali iz nekog razloga su fotografima zanimljiviji izubijani i prljavi fudbaleri od elegantnog portugalca ostrog pogleda u kaputu. What can i say?!

I na kraju, dok snezni oblaci padaju na glave slucajnih prolaznika u parku i dok ja pijuckam putujuci tchai sa Bahie (koji mi je donela Gdjica Fei njenim luftbalonom iz Brazila), postavlja se samo jedno pitanje - Da je danas dan muskaraca a ne dan zena, da li iko veruje da bi se neko od njih bunio i odbijao da ga slavi?!?

Tako da, moje drage prijateljice, na svim mentalnim i realnim meridijanima - Srecan praznik!

Jel sam vam nedostajala? Moram priznati da sam sama sebi nedostajala. Bila sam juce u Novom Sadu, i kao po obicaju padao je sneg kao manijak. Od oktobra do aprila, ako Sylvie ide u NS - obavezno pada sneg. Znaci, nema sanse da ja odem do tamo za sat vremena i iskoristim blagodeti nove putne infrastrukture. A ne ne ne. Uvek to traje i traje. Juce je toliko sve to trajalo da sam pozelela da necim pocnem da mlatim ucesnike sastanka i da urlam “dosta bre vise, mamu vam vasu”. Jebote, sto mrzim te likove koji ga tupe i shilje. To je prvi ali siguran znak da su im zivoti u totalnom sranju. Ako je njima draze da sede tu sa gomilom slicnih likova nego da odu bilo gde drugo - to nam govori samo jedno - they do not have a life!

A sad na ove lepse i kulturne teme. Zatvaranje Festa - bio nam je Vim Wenders aka Pedjolino, i lepo nas je pozdravio, dobio je neku Paraskevu na poklon i nije probao da prica na srpskom (way to go Vim!). Sve u svemu, film je teska gnjavaza, on ionako nije snimio nista epohalno od Do kraja sveta, tako da nismo bolje ni ocekivali. Medjutim, to kad nam se obratio, osecala sam se kao da smo u nekoj komunistickoj zemlji pa je dosao veliki revolucionarni pisac na nase studentsko okupljanje. Depresivno, brate.

Apropo depresije, bilo bi dobro kad bih mogla kao solenoid da indukujem pozitivnu energiju i da bude vecno prolece. Nazalost, sve sto mi je ostalo sa casova fizike jeste mrznja prema profesorki tako da cemo tesko to postici. Ali treba se truditi. Ako ne danas, a ono sutra. Kao sto kaze cuveni pravoslavni fudbaler pred onim dragstorom u Smiljanicevoj.

Koristim ovu priliku da se zahvalim gospodinu “acckrs” na istripovanoj animaciji propracenoj odlicnom muzikom koju nam je preporucio. Ja se drzim one Sekspirove (“this is strange! well as to a stranger - wish it welcome”) pa koristim ovu priliku da spomenutog komentatora pozovem da nam ostavi jos koji link.

Medjutim, naravno da nije sve tako crno (Boze, ovaj blog pocinje da poprima zadatu formu - prvo smorim a onda se kao vadim da nije sve bas toliki smor)! U subotu smo bili na Soul II Soul i bas je bilo gotivno. Kao i obicno ta gotiva se vise desavala u meni nego oko mene ali sam bar djuskala celu noc - sto nismo mesecima radili!!! Doduse, “neki” su sedeli u hodniku i pljuvali celu zabavu umesto da su djuskali (!!!) ali Sylvie nije mogla da odoli zvuku Jackson 5 i noge su same plele…

Juce sam gledala “Cudljivi Oblak”. I kako bi poznavaoci rekli “Tajvanski film je iz godine u godinu sve bolji i bolji”. Ne, bez zezanja. Genijalno! Ko nije gledao - brzo na reprizne termine. Skraceni sujet - hekticna pastorala o erotizovanim lubenicama. Songovi na sred filma potpuno fantasticni. Meni se izuzetno svideo. Definitivno najbolji na ovom Festu, a mozda i sire. Verujte mi jedno je sigurno, necete ostati ravnodusni. Znam da su neki izasli sa projekcije i u cilju objektivnosti prikaza dela objavljujem komentar osobe koja ne deli moje misljenje (jao, Sylvie, kako ste vi fini), as follows:

Znam da nije u skladu sa savremenim globalnim tendencijama da se stvari posmatraju samo vizuelno ili da se umetnicki stav izrazava kroz vizuelno, ali sta da radim kad se osecam kao da otkrivam citavu jednu novu dimenziju vizuelnog, ali i culnog uopste, koju do sad nisam umela da gledam. Totalno nisam uskladjena sa tim minimalisticko-bezzivotnim tendencijama ali, u krajnjoj liniji, Srbi su uvek bili trendseteri - pa zasto menjati konja koji pobedjuje?

Postoje dva objasnjenja (zapravo tri ali o trecem vam necu pisati) za takav stav - jedno je svakako to sto sam na dijeti a drugo je to sto ne gledam televizor. U stvari gledam televizor, bas u sklopu tog novog vizuelnog pohoda, ali ne gledam televiziju odnosno ne pratim emisije, serije, tv dnevnike, klopke, zamke, mb cepove, olju beckovic, tomu, voju, velju i sve ostale koji su dobili nadimke (za mene ostaje vecno samo jedan nadimak - THE nadimak nase muze), nema vise “zasto skotovi kasne” nema “jebote, opet beba kenja plava govna” i tako to. Znaci sve to nema. A umesto toga? Pa sve ostalo. Ugasite televizore i videcete sve ostalo! Razne slucajnosti nas okruzuju. Vim Venders je isti Pedjolino. Podvuceni delovi knjiga koje ste vec procitali vam mogu delovati ponovo zanimljivo. Svetlost sveca moze prijati vise od sijalice. “Lets call the whole thing off” (to je ona stvar sto peva Fred Astaire - i like tomejto and you like tomato) u jutarnjim satima moze da vam istinski podigne raspolozenje. Mozda malo da prekinem sa ovim slapovima pozitivne energije, inace cete prestali da citate moj blog?

Ovom vizuelno-cujno-taktilno obogacujucem snopu vrednosti (koji tek otkrivam) treba pridodati jos jednu dimenziju - ne razgovarati o stvarima koje bedace ili na bilo koji nacin ugrozavaju lepotu zivljenja. Svaki put kad neko krene da prica o ‘90ima - zaustavite ga. Ili o prikljucenju u Evropsku Uniju. Ili o koncesiji autoputa - tu vec pocnite da histericno vristite na njega dok ne prestane. Ili o problemima sa virusom H5N1. Ili o pretnji kine da pokori svet. Ili o bilo cemu sto moze da skrene paznju sa rasplamsavanja maste ili unapredjenja lepote bilo koje vrste. Lepotu je lako prepoznati - Ona prija. Ako je se ne secate, pogledajte ponovo Americku Lepotu. Ili protrcite po virtuelnom Luvru.Ili popijte kafu sa vasim najlepsim prijateljem (ukoliko nije ujedno i najgluplji).

Inace, ako pocnete da propustate vesti, ubrzo cete primetiti da ste u stvari vi i dalje u toku o svemu sto se desava samo na nekom drugom nivou informisanosti. Verujte mi da vam nece promaci bilo sta bitno sto se desava, jedino vas nece smarati onaj uvek isti glas voditelja, i ona seriozna intonacija i cinjenica da njihove oci uvek gledaju nekako uvrnuto (zato sto citaju sa idiota). Narocito vas nece smarati the burdon of news. Ili da ga nazovemo “the deamon of news”. Onda poslusajte ponovo Moloko kad kaze “if you have a cross to bear, you may as well use it as a crutch”.

Na kraju jedno malo obavestenje: very very soon Sylvie ce izaci iz srednjeg veka i uci u novi milenijum u velikom stilu. Good luck Sylvie!