Weding crashers
Moram da ovo napisem posto su dogadjaji krajnje efemerne, ali meni zanimljive prirode pa se plasim da cu zaboraviti sve detalje.
Dakle, veceras sam bila na svadbi kod jedne moje rodjake koja meni dodje tetka, ali je slicnog godista kao mi, i kao prvo bih izdvojila to da je bidermajer zavrsio kod mene. Go figure! A nisam se ni takmicila u hvatanju. To se desilo ovako : moja rodbina je skandirala moje ime vec neko vreme i pretila je opasna neprijatnost, tako da sam ja samo otisla do mlade i kako mi je delovalo da se niko drugi ne pojavljuje u okolini rekla joj “mislim da treba da mi das taj bidermajer” i ona mi ga je dala. Okrenula sam se ka stolovima sa rodbinom, podigla bidermajer kao trofej nakon prvenstva, svi su skandirali i tapsali i bili jako srecni. Posle mi je zena od jednog rodjaka rekla “nasa kuma je na nasoj svadbi uhvatila bidermajer i udala se kroz 6 meseci”. Tiki-taka..Onda je neki lik zapoceo pricu sa mnom za stolom, kao jao ti si uhvatila bidermajer, ja reko jesam i evo sad pricam sa tobom, on kaze kako to mislis, ja reko pa kad moram da slusam ovu muziku celo vece bar nesto da uradim vidis da sam uhvatila bidermajer. On se sav preznojio. Reko, ma sala, opusti se.
Druga zanimljivost je sto je svadba bila prepuna likova iz grada. Ne smem da imenujem jer google ima i svoje lose strane pa se tako desilo da je Misfej googlujuci jednog ranije pominjanog lika naletela na post sa ovog bloga vec na prvoj strani google searcha pa sam posle morala da brisem ta licna imena. Tako da, posto ja ipak planiram da zadrzim moj posao, pricacu o nekome ko je ipak uvek dobronameran i ne bi mu smetalo da naleti na blog koji pise o njemu (bas naprotiv) a to je moj dragi Pleca! Ljudi, to ste trebali da vidite, Pleca u kolu!!! S jedne strane moja tetka Bosa, a sa druge tetka Slavica, a medju njih dve Pleca! Fenomenalno… Ja mu kazem “ne znaju one s kim su se u kolo uvatile, mozes ti tako 3 dana”. To je bukvalno bila ona narodna na delu “dala baba dukat da u kolo udje a sad bi dala 10 da izadje” ili tako nesto.
ove godine sam bio na šest svadbi i sve su bile super. živeli mladenci.
nego sylvi… aj ti nama daj neku lakšu temu za trešovanje i trolovanje
još malo o “keep it real” i neću više
danas sam čitao marčelov blog i evo šta mu se desilo
http://blog.b92.net/node/2854
mišljenja sam da treba da hranimo naše iluzije, ali paralelno i da ih potkopavamo. kanta sam naveo kao samo jednog od demistifikatora velikih iluzija i “teških” pitanja. zapravo čini mi se da celim tim procesom hranjenja iluzija i njihovog paralelnog potkopavnja omogućavamo realnosti i fantaziji da se međusobno sukobe i pobiju jedno drugo, a mi kao nagradu da dobijemo nirvanu i božanski mir (ujeeee, ajmo ruke gore)
Poučna pričica: Na svim svadbama raznorazne tetke, teče, ujne, stričevi… su upirali prstom u mene i govorili mi “ti si sledeći!” Naprasno su prestali kada sam ja to počeo njima da radim na sahranama.
što da se pravim bolji no što jesam. nakon ovog tvog bloga samoironično sam pevušio veliki hit radiše uroševitcha
Jesen prođe, ja se ne oženih
često majka govorila meni
sine Rade, devojaka dosta
ti mi, sine, neoženjen osta
Imao sam curu kraj Morave
zanele me njene oči plave
to je majko lepa cura bila
ona mi je prva ljubav bila
Volesmo se dok smo bili mali
njeni su je drugom obećali
zato majko neoženjen osta
ako ima devojaka dosta
joj bogo
od kada je ovaj blog postao infested sa lyrics?
ljudi prestanite sledeca stvar
htecete da producirate mjuzikl.
ja ne znam dal da se smejem il da placem sto se ovde citira radisa urosevic. a ti huljo samo dajes ljudima lude ideje, kakav bre mjuzikl?
PS: posto znamo da Radisini sugradjani citaju ovaj blog mozda mozemo da dobijemo neki “inside story” o personi?
dear sylvie, bio je to trenutak slabosti… od sad iskljucivo pisem svoje “originalne misli”
Ja sam evo živeo dvadeset godina u istom gradu sa pomenutim, njegova dva sina su išla u istu školu kao i ja, kad god odem u K. viđam ga po kafićima ali me ama baš nikada nije zanimalo ništa o njemu niti o njemu išta znam, što opet ne znači da čovek nije zanimljiv širokim narodnim masama…
Joj, dirnu me u srce ovaj citat!
Sto bi rekao Cane na koncertu:
“Sta je Kanadjani, nostalgija??”
E, gledala sam Casablacu. To je veoma poseban film za mene i mog alter-ega gospodina Hulju. Da, da, eto malo sentimentalnosti. Hulju i mene je sudbina spojjila na 50oj godisnjici od prvog prikazivanja Casablace, i od tad legenda traje.
Samo se pitam kako smo od Casablanke stigli do “Miss Tajni Agent 2″. We were supposed to be evolving.
Sylvi, Sylvi, čekam na tvoj blog o Ružici, Čedi, Borisu G17 i slično… hoće li doći do “ukrupnjavanja” ???
ajde ajde
r u a blogger or not?
ajde neka fercera ta funky tastatura.
mnoge teme su isplivale u likvidu a sada nista.
sto bi rekla reklama c’mon!