keep it real
imala sam nedavno jedan presedan u mom zivotu i plasila sam se da je samo to - presedan - ali veceras mi se potvrdilo da nije i da sam mozda izlecena.
naime, volim ja da se gubim u iluzijama. zapravo, sto veca iluzija to mozak bolje kovitla i pravi neke cudne planove u koje je tesko proniknuti. medjutim nedavno sam imala iskakanje iz tog paterna i bas sam bila ponosna na sebe. ali onda posle par dana sam krenula da se preispitujem, da li je to one hit wonder? kako zadrzati taj state of mind? i tako dalje…i tako slucajno (sad ce neko reci ma jeli bas slucajno?) posaljem ja mail jednom tipu, koji je definitivno paradigma za sve moje iluzije, onako bezve, kao gde si sta ima, i sad slede dogadjaji: 1/ nisam proveravala manicno mail da vidim jel odgovorio; 2/ skroz sam zaboravila da sam mu se i obratila in the first place; 3/ kad sam procitala mail, koji je imao vise od 10 redova sto je znatno duze nego bilo koji pre toga, nekako mi je zvucao nedovoljno dobro ili kako da kazem, isprazno; 4/ nisam odgovorila na njegovo pitanje a sta ima kod mene.
Ovo je drugi pozitivan dogadjaj za redom - mozda je to pocetak novog niza.
Inace prostor za komentare ostaje slobodarski tako da nemojte mi da se smorite zbog ovog posta, nego samo nastavimo sa nasom diskusijom gde smo stali - Bajaga i Haustor - i remember to keep it real;-)
