Chambers of Sylvie

E fino, i crna noc prodje. Jel ste usnili neki san ili ste se od grize savesti prevrtali po krevetu citavu noc?

Sad da mi fino nastvimo ovo nase. Hulja se vratio u svoje sljivike i citira Kamija/the Cure. Mene je citat podsetio na Antonijev "siting on a sack of beans, siting down in New Orleans", ali avaj - Huljin citat ima i rasisticke elemente. Kakav stav cemo prema tome zauzeti? Nije li to propagiranje fasizma? 

Apropo Lou Reeda, cula sam da je on bio little skizo pa su ga tretirali i elektrosokovima kad je bio mali, mozda mu je to dalo bolju startnu poziciju (takozvanu pol poziciju) u drogiranju.

Malaysia - truly Asia, je takodje jedan od primera nelojalne konkurencije jer im je bilo lakse. Kako mi da napravimo slogan? Sta se rimuje sa Serbia osim Suburbia? To je kao sa Coco Chanel - em se zoves Coco em prezivas Chanel, madaj! I onda je lako da dajes imena parfemima "Madmoiselle Coco". Aj probaj sa necim na ić. Jel ste culi da cemo i mi imati nasu reklamu na CNNu?

Fejko - sta je "in" u Parizu? 

Ja uopste ne mogu da ocenim sta je tema koja ce vas zainteresovati. Uopste se nisam nadala tolikoj popularnosti drustvene svojine i emotivnog umiranja. Opet s druge strane skroz kulirate referendum; cak i Hulja od koga to zaista nisam ocekivala.

Posto su moje procene ocigledno pogresne, aj dajte ponovo neku temu. Ova prepiska sa komentarima mi se bas svidela.

Jel ste primetili kako prevodi odredjenih reci zapravo nemaju do kraja isto znacenje. Pada mi na pamet "sleepy".

Anyway, jel imamo konsenzus povodom izlaska ili bojkota referenduma?

Ja sam prvo mislila da izadjem i kazm "ne" ali sam ipak odlucila da bojkotujem. Reko mi Ceda;-) 

The Ex-Yugoslavia, including the Republic of Serbia (the “RoS”), had a very specific economic and organizational system since its foundation in the late ‘40 till the beginning of the ’90. The system was based on socially owned property and self-governance.

Socially owned property was a concept where ownership in general (over land, real estate, companies, capital, assets etc.) was being attributed neither to the state nor to the individual, but rather to the generic concept of ”working people” i.e. citizens.

Being the property of, hypothetically, everybody and no one specific at the same time, the socially owned property was under a regime of “self-governance”. Self-governance was usually put into place through, so called, “working people councils” which represented and performed the duties of companies’ founders.

Pitanja su:

-da li biste ulozili u goreopisanu zemlju?

-ko su ljudi koji u njoj zive i kojima je tako nesto palo na pamet?

-ako bismo izbrisali ime, da li biste pomislili da se radi o Severnoj Koreji?

this is a first! na zahtev gledalaca, imamo danasnju temu. evo ja cu prvo.

pada mi na pamet, po jedno mesto za svako godisnje doba, Rio zimi, Pairz u prolece, Mikonos na leto, Lisabon na jesen. 

Oko nove godine pocnem da se pakujem i dok dosadna bljuzgavica izjeda beogradske plocnjake u kofer ubacujem samo stvari koje teze manje od 350 grama, pijem puno sedativa da bih izdrzala predugacak let bez cigara, i onda slecemo. A tamo - young and tanned and tall and handsome, i kajpirinja till you drop. Mala kucica na brdascetu sa pogledom na plazu, i tako do februara. U februaru - karneval! Onda kad se zamorim od zvukova i boja, opet u avion i pravac Pariz na malo lezernog opustanja bez pretenzija. We all know what happens there. Kad dodje leto, pravac Mikonos, party till you drop, mozda i neka supstanca s vremena na vreme, malo DJ-inga, mozda i sam covek malo time da se bavi, what the hell - we're in the middle of a dream. Plazica, morence, milina. A onda kad se mnogo umoris, nista lepse nego good old ocean spray.

Aj sad vi sto ste postavili pitanje.

Malo sam bila bolesna pa nisam imala snage da razradjujem temu, ali i ova dva primera iz prethodnog posta i ovaj Milenin su zaista zasluzili malo vise naseg vremena. Generalno cemo primetiti da imamo tendenciju da puno vremena posvecujemo popularnom "treshovanju" i pljuvanju negativnih fenomena a da ni upola toliko vremena ne posvetimo pozitivnim pojavama.

Apropo bolesti, setila sam se juce dve anegdote od proslih prehlada. Inace u oba slucaja, glavni akteri smo Hulja i ja.

1. Posle par dana slabosti i kaslja odem ja kod lekara; pita mene doktor - jel uzimate nesto. Ja kazem - uzimam hemomicin. Doktor: a ko vam je rekao da to pijete? Ja: jedan moj prijatelj. Doktor: a jel taj vas prijatelj lekar? Ja: ma, ne, ne, on se bavi kompjuterima...Ma, voli nas covek da sam sazida kucu, sam da sebi i drugima odredi lek...Uzas!

2. Zamolim ja Hulju da ode do Dr.Todora (koji inace pravi prirodne preparate za podizanje imuniteta, namenjene izmedju ostalog obolelima od side) i da mi kupi neku mast protiv groznice. I ode on tamo i trazi im to, a ovi mu kazu "nece vam to biti dovoljno". Dodje Hulja sa mascu, i kaze mi "al rekli su mi da to nece biti dovoljno". Ja ga pogledam - on celav, malo oznojen...skapiram da su ovi 100% istripovali da je on "oboleo" te da njemu samo ta mast ne bi bila dovoljna.

I tako, oboljenja su uzela maha. Prehlade su uzas ali Todoxin je keva.

E jos jedna anegdota, ali ova sa posla.

Vec neko vreme pokusavam ja da upisem neku hipoteku u Bujanovcu, sto je posebna vrsta zabave. I sad tamo u katastru sedi, ocigledno, neki kreten koji nije najbolje skapirao koncept finansiranja i joint venture-a i jebe me vec neko vreme sa tim upisom. I kako je u zivotu sve povezano, dok se ta hipoteka ne upise moj klijent nece da uplati neke pare, a dok ne uplati pare ovi ne mogu da kupe neke masine, a dok ne kupe masine ne mogu da otvore fabriku. I sad, to ne bi bio neki narocit dogadjaj da u medjuvremenu nije raspisan referendum te je "planirano" da nas Premijer dodje u sklopu pred referendumske kampanje u Bujanovac i otvori tu fabriku. Kad - nalezi vraze - ne mozemo otvoriti fabriku bez moje hipotekice!!! Prosto mi nekako drago. 

Prvi je oformio orkestar koji cine arapi i jevreji, i koji - gle cuda - funkcionise! Ovaj drugi je dobio Nobelovu nagradu za mir zato sto ima banku koja ne tera ljude u bankrotstvo. Kako bese ono "svi ce ljudi braca biti"? Sve se moze kad se hoce.

Danas me je kontaktirala jedna drzavna institucija, koju cemo radi lepseg predanja i anonimnosti nazvati Vrhovno Bozanstvo (hereinafter refered to as "VB"). I kaze meni VB da ce da mi naloze napismeno jos nekoliko obaveza pre nego sto rese moj predmet. Ja kazem, kad je VB bilo tako ljubazno da me nazove, da li bi mozda moglo i da mi kaze u cemu je tacno problem. VB puno razumevanja odgovara da dokumenta koja sam ja dostavila nisu "sudski overena". Repliciram : ali po zakonu ne trebaju biti, vi trazite samo da je dostavljen prevod od sudskog tumaca. Kaze VB: da da, ali ti dokumenti koje ste preveli, ti originalni dokumenti nisu overeni u sudu, tako da bi bilo dobro da dodjete do nas i uzmete sva ta dokumenta i odnesete u sud da ih overite.

Nakon toga, ja stanem malo, ne kapiram sta mi VB prica. Pomislim "to je ipak Vrhovno Bozanstvo, mozda ono zna nesto sto ja ne znam". Medjutim, onda shvatim, kao i toliko puta do sad, da ono NEMA POJMA!!!

Sad moram da napravim digresiju i objasnim pozadinu price koja je pravne prirode. Naime, nasa zemlja (kao i pedesetak drugih) su jos davne 1964 godine potpisali nekakvu konvenciju u Hagu kojom su se dogovorili da u medjusobnim odnosima nece traziti da se dokumenta jedne zemlje legalizuju (to je ono sto VB zove "overe u sudu" a u realnom zivotu je malo komplikovanije od toga) vec ce biti dovoljo da se lupi jedan veliki pecat koji se zove Apostil. U godinama koje su usledile, neke od tih zemalja su otisle korak dalje i potpisale bilateralne konvencije o tome da nikakva legalizacija, pa ni spomenuti apostil, nisu potrebni. Medju tim zemljama i Francuska - zemlja porekla mojih dokumenata.

Da se vratimo prici, kazem ja VB-u da postoji Haska konvencija i bla bla bla sve objasnim, na sta ono mene pita "jel to nesto od skoro?", ja kazem "pa ne bas, znate to je iz '64te". Veli VB "stvarno!? eto, vidite, mi to nismo znali. bas bi bilo dobro da nam posaljete to sto vi imate da znamo, ne samo u ovom predmetu, nego i inace". Ja se tu slozim, kazem nema problema i tako mi uz velike ljubaznosti okoncamo nas razgovor.

I sad? Ko je lud? jel treba verovati u sebe? jel treba ponizno spustiti glavu pred bilo kojim Vrhovnim Bozanstvom?

Setimo se mudrih reci Vudu Popaja "kad skines magiju ostane ti krpa". 

We're back in business, prosto ne znam odakle da pocnem; dal od toga sto Hulja gleda Velikog Brata, dal od novog ustava... ali to mu dodje prakticno na isto te cemo dovesti njegovu ignoraciju u vezu sa potonjim vrhovnim pravnim aktom.

Dakle, Hulja a.k.a. Papi (father to be, or at least we hope so) mi je juce mrtav ozbiljan saopstio da on redovno prati Velikog Brata. Ja zaista nisam mogla da verujem. Kaze on "to pratim sa psiholoske strane". Aha, shatro. Meni nije jasno kako neko, ko ne sprema pravosudni ili neki drugi ispit, moze da prati takvo govno? Bolje da pratis spansku seriju ili 48 sati svadba, majke mi, manje je brain-washing-oriented.  A ako ti je Veliki Brat ok, to je samo one step away od toga da ti Maraja Keri bude ok. Onda za sta smo se borili?!!? Jos sa sve konotacijom Velikog Brata u zemlji Srbiji gde to poprima epske razmere, uz pad servera Telekoma zbog prevelike posecenosti live-streama i naslovnih strana u dnevnim novinama. Naravno, pokusala sam da obrazlozim Papiju na nacin na koji cu i vama, ali za to moramo da ubacimo i drugu temu u igru a to je Ustav to be.

Dakle, subota uvece, 20h ispred skupstine okupljena saka jada, my humble family inlcuded, kako bi izrazila negodovanje povodom potpisivanja predloga teksta ustava o kome kasnije gradjani (tj svi mi) treba da donesemo final verdict. Ta situacija ima nekoliko tumacenja; 1) osim tih stotinak ljudi, svima se jebe za ustav i sede kod kuce i gledaju Velikog Brata; 2) osim tih stotinak ljudi niko ni ne zna da se donosi ustav i sede kod kuce i gledaju Velikog Brata. Zasto? Zato sto ih niko nije drugacije naucio. Ne zameram ja nasoj "vladajucoj strukturi" to sto oni zele nesto da ustav sadrzi sto ja ili neko drugi smatra nepotrebnim ili kontraproduktivnim, ne ne. Ja njima zameram sledece - konstantni manjak obrazlozenja bilo kog stava ili akcije. Svaki njihov potez mene ostavlja sa 1000 zasto, a bez 1000 zato. Ja imam good faith i zelim da verujem da pored svega ti ljudi ipak mozda sa nekim procentom svog mozga, makar i minornim, misle na drzavu i na gradjane; ali oni mi jednostavno nedopustaju. Papi kaze da oni zele da novi ustav iskoriste kao fundamentalni argument pred medjunarodnom zajednicom da je Kosovo sastavni deo Srbije. ??? Pred kim? Na razgovorima u Becu? Ne kapiram. Kao oni tamo pregovaraju, sa shipcima i Ahtisarijem, i kad dodje njihov red da uzmu rec oni se poklone i kazu "gospodo, Srpski narod je usvojio novi Ustav i potvrdio da je Kosovo sastavni i neotudjivi deo Srbije". A ovi padnu na bulju i kazu "majku ti, sta rece? ma, nije valjda?" i onda krenu da se smeju kao skupina u Austin Powersu (epizoda The Spy Who Shaged Me). I sta onda? Onda smo mi stuck za narednih vijek vijekova sa ustavom koji se bavio samo jednom idejom a to je da oni imaju argument (eficacity of which was just explored), a mi nek se jebemo sledeci put kad budemo naisli na prazninu, kontradiktornost, sumanutost, neefikasnost, nesposobnost da se uredi cela sfera zivota, i tako dalje i tako dalje.

I sad, boli sve dupe za ustav, a sutra ce da kukaju sto cekaju na salteru ovde i onde, sto penzija kasni, sto su wci prljavi, sto vozovi ne postoje, sto je fakultet sranje, sto je murija represivna, sto su svi prosti, sto je Srbija golo govno. E pa tako je to braco moja, kad hoces demokratiju onda treba da ucinis minimalni napor i preuzmes tvoj mali deo odgovornosti i da makar procitas i upoznas se sa onim sto podrzavas ili ne podrzavas. Ali sad, nemojmo cepidlaciti, koga boli dupe za ustav i svu tu "pravnu" i "demokratsku" argumentaciju kada mozete da gledate u 3:00 ujutru kako skupina u kuci Velikog Brata spava uzivo.