beyond skin
Na putu do posla jedno jutro padala je kisa. Na poslednjem pesackom prelazu koji mnogo dugo traje, odlucim da se sakrijem ispod ulaznih vrata u Tursku ambasadu kako ne bih bas skroz pokisla. I tako cekam, kisa pada, slusam muziku, cekam, odjednom se otvaraju velika celicna vrata, neko me sa ledja uhvati za ruku i bespovratno uvuce na teritoriju baldahina, slatkih oraha i mirisa… Srecom i tamo ima internet, pa su me pustili da vam se javim.
