Godine raspleta
Stigli su letnji dani, a sa njima i odlazak u ambasadu po vizu. Mene je danasnja poseta francuskoj ambasadi dovela do toga da sam prvi put u svojoj karijeri pila u toku radnog vremena. Jednostavno sam morala. Toliko su mi digli pritisak da sam samo sela za sank i narucila bakardi. Makar su konobari bili ljubazni i uslisili moju molbu u velikim kolicinama.
Znaci, to drkanje je nepojmljivo. Meni uopste nije jasno cemu sluzi viza? Jel postoji neko zvanicno objasnjenje za taj cin? Sve me to prevazilazi. Ja jednostavno ne mogu da pojmim da su oni toliki moroni, da smo mi toliki moroni. Ne znam vise ni ko je kriv za sve to, ni da li sam ja moron sto idem po vizu, nista mi vise nije jasno. Potpuno sam fascinirana takvim paralelnim svetovima koji se susrecu sa mojim zivotom u uticu na njega a da ja nikako ne mogu da uticem na njih.
Najgore je sto ce kroz par godina neko ukinuti te vize i onda ce proci par meseci i niko se ovog svega nece ni secati. A desilo se, i desava se, i mi moramo da trosimo vreme na to. Ko ce odgovarati??? Krajnje je vreme da neko za nesto odgovara.
Ali dobro, sta mi ima da se zalimo kad su Izraelci bombardovali Liban a ne nas.
