looking for the summer
Jel razmisljate nekad o srednjoj skoli? Moram priznati da ja ne razmisljam o tome skoro nikad, kao da sam potisnula taj period. Imam samo random prisecanja na taj period, na primer kad smo isli u Industriju i na No Name, i da su cesto bile neke zurke, i da mi je Kuzma bacio flasu votke kroz prozor voza Beograd-Bar, i da smo sedeli u nekim kaficima prekoputa osme a da nikad nismo imali para ali smo uvek nekako sedeli. Uglavnom ovih dana, prakticno niotkuda, pocela sam nekako da razmisljam o tom periodu i o tome sta sam tada radila, sa kim, kako sam se osecala. Tada mi je naravno delovalo sve pomalo blurry, mislim da je to nepoznavanje stvari i dogadjaja zapravo predominantno. Evo sad se secam da sam u to vreme isla i na casove slikanja i to skoro 3 godine skoro svakog dana po nekoliko sati i da sam isla na raznorazne casove raznoraznih jezika. Zaista mi je cudno kako jedan tako dugacak period (4 godine x 365 dana plus prestupne godine) deluje toliko daleko i beznacajno. Kao da sam rascistila sa svim sto ima veze sa tim periodom, samo sto nisam znala da odvojim lose od dobrog pa sam se otarasila oba. ALi mora da je to uticalo na ono sto sam sad, zar ne? Nema sanse da 4 godine nisu ostavile traga. Mislim, tad si odlucivao na kakva mesta hoces da ides, na kojim od njih ti zaista prija da budes, kakvu muziku volis da slusas, sa kakvim ljudima zelis da provodis vreme. S druge strane, kad se setim koliko gluposti smo radili i u sta sve se uvaljivali, mora da nas je Bog cuvao jer mi sebe svakako nismo. Mozda smo se samo fizicki izvukli a psihicki se jos izvlacimo. Imam utisak da sad nista ne znam, podjednako kao sto ni tad nisam znala, samo mi deluje da je logicno sto tada nista nisam znala. Nije uopste depresivna tema nego je mozda lakse prebirati po proslosti nego po sadasnjosti.
