ne daj da se sutra ne vidimo
Pa, da pocnemo od pocetka. A kao Aretha! Jutro je bolje uz you make me feel like a natural woman. Neverovatno kako taj glas pozitivno utice. Ceo dan pevam. Sad smo smislili pakleni plan. Posto nas kolektiv organizuje osamdeset i nesto godina postojanja u septembru u Parizu, nekom je palo na pamet da zakupi Olimpiju i da tamo clanovi svih ispostava naseg kolektiva otpevaju nesto ili odrze neku tacku. Naravno da nece da nas vode ako necemo da ucestvujemo (seljaci). I tako u smislu ideje kako provesti par dana u Parizu na racun poslodavca, moramo smisliti i nas “act” na sceni. Prirodno prvo pada na pamet Vidovdan! Viiidoovdaaaaaaan….Svi se secamo kako je to velicanstveno izgledalo 1999-te. Slikamo i prodamo, pa onda izadje u Svetu ili tako necemu naslov “Vidovdan u Olimpiji” i Tereza Kesovija moze da nas poljubi u dupe! U jednacini zakon o zaloznim pravima na pokretnim stvarima Vs. anything else, mislim da je rezultat jasan.
Vikend je ispao sve sto se od njega ocekivalo and just a bit more. Kao da je me je na stolu cekalo neko divno mediteransko jelo, pa onda jos dosao garçon i pitao “would you like some peper?”. Kosmicka pravda ili pure luck, uglavnom osmeh se vratio. U realnim okvirima govoreci: petak, kao po obicaju preskocen, zbog nagomilane nesanice. Onda, lazy lamers’ saturday sa drugarima. Lepo mi je kad osetim tu neku cudnu vrstu prisnosti, iako nismo u fazi da se cesto vidjamo ipak mi je super kad se skupimo. Smesno mi je sto svi mi u krug jedni drugima svasta zameramo i sto ipak zelimo da budemo drugari. Bar ja to tako vidim. Mislim zaista da smo zavrsili sa velikim okrsajima, sad je vreme uzivanja. Uvece djus djus, opet nogice same krenule samo ovaj put bez aditiva sto je za svaku pohvalu. Znate kako se ja tripujem da vise ne mogu da divljam kao ranije zato sto smo omatoreli i kako ponekad istripujem da se to zlatno vreme nikad nece vratiti i da je sve gotovo i tako ta smorena razmisljanja…i onda tako nekad iznenada osetim neku cudnu energiju kako navire i obuzima me, i onda opet prozivim nekoliko dana kao ranije i onda mi se vrati vera da je sve moguce. U svakom slucaju, moram reci da mi divljanje nedostaje. Nedostaje mi prelazenje brankovog mosta oko 6 ujutru sa nekom mnogo dobrom muzikom u kolima posle jos boljeg provoda. Nedostaje mi spavanje do pola 4 popodne subotom i osecaj da nista ne propustam zbog toga. I tako te male stvari koje mene cine onim sto jesam. I zato zelim na Ibizu a ne u Portugal. Zato sto je u Portugalu dosadno! Ljudi, samo da vidite line-up za jedno jedino vece na Ibizi!!! I onda kazu tamo je skupo. Tamo je super zato je skupo. Ovde je sranje zato je jeftino. Mislim samo kad se prisetim par minuta u Apartmanu, odmah se osecam kao ispuhani balon. Ali dobro, Giles stize, eto nama razonode!
Popodne na miting!!! Nemoj da setate kuce, da spavate, da vas mrzi i tako dalje. Posle svi kenjate kako je ovde sranje, pa ajde onda na noge lagane i da se malo proderemo. Znam da se necemo tako resiti ove bagre, ali sta drugo mi mozemo?
