Demantije i blamantije
Danas sam totalno u fazonu povratka korenima. Vratila sam se lancome mascari posle vise godina experimentalnog druzenja sa chanelom i diorom i u jednom momentu su moje oci same rekle “dosta je ove avangarde, vratimo se korenima” i ja sam morala da ih poslusam, jer od njih u mnogome zavisim. Znate kad je meni moj sef na nekoj veceri nakon dugackog verbalnog rvenja rekao (u nameri da me ponizi) “Vi ste pravi sindikalac”, ja mu kazem “A NE! Chanel i sindikalno nikad ne idu ruku pod ruku”. Hi hi hi. Drugi back to the roots element je to sto slusam Giles Petersona na radiju posle sto godina; veceras je na programu neka cudna jazz trippy mesavina i mogu reci da ponovo prija. U tom istom duhu povratka realnim vrednostima odlucila sam veceras da ne stavim Ipod na ushesa i ignorisem svet nego rekoh aj malo da prozborim sa taksistom, kad on meni “ma sve je bolje nego da nam onaj hokshtapler Ceda dodje na vlast”, ja mu kazem “aaa, izvinucete gospodine ali ja sam veliki postovalac lika i dela Bebe Popovica tako da necu moci da se slozim sa vama”. Sa neba pa u rebra. Taksista samo sto volan nije iscupao, kaze on meni “sta je to bilo bolje za vreme Djindjica”. Gospodine - ako ti ne znas sta je bilo bolje onda kako ja da ti kazem? Rekoh “sve je bilo bolje i brze”, na sta replicira mudrac “pa i Gebels je bio brz i zustar gospodjice”. Mislim se ja “jebao bi Gebels tebi mamu”, al reko ce me izbaci u Nemanjinoj pa cu morati pesaka sa ovim pokretnim cirkusom koji stalno vucaram te malo smirim tenziju i obrnem pricu na blacenje trenutne vlasti i tu ti se moj sagovornik i ja odmah slozimo. Neverovatno! Inace deluje mi da je sve to podstaknuto time sto sam (samo zbog Marchella) gledala Utisak Nedelje i imala priliku da cujem mog (valjda bivseg) prijatelja portparola DSS-a kako izgovara magicne reci da je njemu Vreme Smrti i dalje omiljena knjiga kao i da on ne vidi nijedan razlog zasto je Pescanik dobi(j)o nagradu za doprinos novinarstvu. I sad postoje dva kljucna pitanja od kojih je prvo - koja je razlika izmedju njega i takstiste (please someone let me know!) a drugo pitanje koje u sebi nosi porazavajucu istinu je - zar taj covek u svom zivotu nista nije naucio? Valjda im u tim politickim ispiraonicama mozga neko spomene da je bolje ponekad da otcutis nego da po svaku cenu nesto kazes. Uciteljice! Uciteljice! Ja! Ja! Mama vidi me, Mama!!! Razmisljala sam da mu posaljem mail sa detaljnim objasnjenjima zasto je Pescanik doprineo novinarstvu ali luzer nema mail na vizit karti, ali zato ima glas u gradskom vecu. Sramota.
Inace sezona komaraca je pocela, meni su se vec napili krvi na treningu, ali ako izadjete u mom drustvu nista ne brinite - svi ubodi su moji, u skladu sa temom mog novog parfema Pierce my heart again. Long live the queen.
