Vratite me medj moje shljivike!
Gospodin Lou nam je sinoc pokazao. Put. Vuk je znao put al nam nije pokazao. Lou je odradio drugi deo posla. Sezdeset cetiri godine, braaatee! Ovi u Sava Centru su bili iznenadjeni (kao beogradski putari kad ih sneg iznenadi u januaru) pa ozvucenje nije bilo u stanju da podrzi izvodjaca. Verovatno lately nisu ni culi nekoga ko tako svira muziku. Lou rocks! Eto vidite da droga ne mora da unisti coveka. Doduse, morate na vreme da pocnete da se drogirate kako biste postepeno navikavali organizam. The right balanced mixture. Upoznaj sebe i ne preteruj. Znaci, rokajmo se sa moderacijom, odgovorno. Cime li su se samo rokali ovi Slobini. “Gospodine, iz kojeg ste Vi informatora?”.U svakom slucaju to sto su im dali izgleda izaziva dilusions tako da korisnik iskreno veruje u resurection. Ako dodirnete vrhovnog DJ-a mozda vam ispuni muzicku zelju. Meni je sve to totalno sick i zalosno. Ali iskreno zalosno. Da znam da je neko moj tamo mislim da bih zaplakala jer bi mi bilo jasno da je zauvek izgubljen i da je na takvom nivou demencije da nema sta bi njemu pomoglo. Vec danima prolazim pored njih (neminovno kad radim pored sedista) i mesaju mi se osecanja od zelje da ih isshutiram do toga da ih zaobilazim jer ne zelim da ih gledam. Dodje mi da uhvatim onog penzionera za uvo i da mu kazem “sta ces ti tu, mamicu ti tvoju metiljavu? Mars kuci breeeee!” Sve je tako morbido. Jutros sam stala na trafiku i imala zelju da prodavacici trazim kartu za bilo gde ili da mi proda resenje za ovo njesra. Bilo bi sjajno kad bi se resenja kupovala na trafici. Ali mummy was right again, da im nije bilo Slobe jos bi oni ovce cuvali od vukova. Dodje mi da stanem na prozor koji gleda ka Studentskom Trgu i da, u stilu Madonne slesh Evite ili nase najdraze kanadjanke Dion, zapevam nesto. Bilo sta! Dont cry for me my dear Penzo, you know i never left you, all through my wild days, my mad existance, i kept my promise, dont keep your distance. I onda se prostre gromki zvuk odusevljenja razularene mase u suzama…Ali ako mislite da smo zaboravili devedesete - think again!!!
Anyway, novi GQ pise o fenomenu “I-pod jacking”-a. To je kad vam neko prileti na ulici i dzekne svoje sluske u vas I-pod and vice verso. Fenomen bi trebalo da posluzi prosirenju muzickih vidika. Shatro. Ne verujem ja u to prosirenje, ali mi koncept zvuci gotivno za upoznavanje ljudi. A i skratilo bi dramaticno bespotrebni utrosak vremena na muvanje sa ljudima koji slusaju crappy muziku. Setimo se samo epizode “Bon Jovi”. Mada bi sa druge strane mozda iskljucilo i one koji slusaju ono sto treba da se slusa a nemaju I-pod. Ali, koliko takvih ljudi zaista ima? Da se ne lazemo, svaki pravi “connaisseur” koji drzi do sebe do sada je nabavio I-pod, a ovi sto se tripuju da je James Blunt idalje gotivan, sta da kazem i vama osim - think again. Inace Razzorlight pored svoje sveobuhvatne i headline-front-page-in-your-face ruznoce imaju i novi singl. Mozda su oni Killersi 2006-te?
Indigo news - izgleda da su “coveku na terenu dodeljen modem” tako da je pitanje dana ako ne i sata kada ce se “covek na terenu” javiti i zakazati audijenciju kod Gospodjice Sylvie i njenog pratioca. I just wanna fly - so put your arms around me baby.
Malopre mi udje kolegica i kaze da li ste culi da je Beograd u Kanu izabran za City of the Future. Mi smo se pokidali od smeha. Onda nas obuze ona toplina oko srca, potrcasmo na google da procerimo, i ono stvarno siti of d fjutur majku ti jebem. Na trenutak, bi sunce! Alo onda shvatismo da je grad buducnosti u juznoj evropi, i da postoji po jedan winner za svaki region i da su svi ostali gradovi koji su pobedili imali konkurenciju, a da mi nismo. I onda se ja setim mudrih reci gospodjice Fei od pre par godina sa jedne slave, kad mi je rekla “vidis kako je sve u zivotu relativno, jedna dlaka u kosi manje vise, ali u supi…”
Wake me up when september ends.
