say no more
Cao drugari!!! Ja se iskreno izvinjavam za predjasnje smoreno stanje i unos. To se desava kad puno radim i odlucim da pisem uvece nakon 6 pravnih (resenih) problema. Ali - that’s about to change! Kao prvo - danas je ponovo divan dan, Studentski Trg deluje magicno prekriven snegom i suncem i nosi potencijal kupovine lap topa u vazduhu. Pod dva - za danas sam indukovala dovoljno energije tako da je sve pod kontrolom. Dakle krecemo!
Dijaspora nije prestala da cita blog, cak je postala i drustveno korisna i poslala neki trip-link. http://www.origamiproject.com Sta li je? sta li je? da li da stopiram kupovinu imac-a do sutra??? ili da udjem u tu reku? molim vas gospodjice M, nemojte tako da nas tripujete; tracevi kazu da je to neko novo Gates-ovo ludilo. Doduse, taj Gates je postao toliko main stream da smara skoro kao Vim Venders. A u stvari, to je ta ista druzina iz Davosa - Venders, Bono, Gates, Boza Djelic…Cudo da Boza nije otvorio Fest, bas me zanima kako bi SC reagovao. U glavnom, da ne skrecemo (kao Deda Mraz).
Znaci, u Svedskoj imaju klupice za pusace ispred kafica, sa cebicima da im ne bi bilo hladno. Da se ogrnu. U svedskoj su i oni ljudi. “Izvini, jel mogu sa tobom da podelim deku?” i eto pocetka jednog lepog prijateljstva…Ja predlazem da i nama aka malim ljudima organizuje preduzece cebice na terasi. U tom smislu, bi mogli da izvezu inicijale firme na obodu cebeta, pa da se zna odakle smo ih maznuli.
Sto se tice druzenja, there is no better enhacer than a good bottle of wine. U duelu Posip vs. Oplenac - who will prevail? Ne dajte da vam nacionalizam udari u glavu, nego budite nepristrasni sudija koji ima samo jednog pravog mastera - hedonizam.
Pored toga, zelim da spomenem dve lepe stvari koje sam juce otkrila. Prva je grupa the Magic Numbers i njihov romanticni crno beli spot. A za drugu moram da zahvalim mojoj majci, koja je neumorno ponavljala za vreme utakmice “ma cekaj, da vidis Maurinja. Stani, nemoj da ides, da vidis kakav je Maurinjo baja”. I doista, mama you were right!!! Praznik za umorne oci. Bas nekako mogu sebe da zamislim kako ga tesim posle odlaska iz Chelsea-ja negde u dubokoj Portugalskoj provinciji…Inace, zelela sam da vam docaram Jose-a i slikom, ali iz nekog razloga su fotografima zanimljiviji izubijani i prljavi fudbaleri od elegantnog portugalca ostrog pogleda u kaputu. What can i say?!
I na kraju, dok snezni oblaci padaju na glave slucajnih prolaznika u parku i dok ja pijuckam putujuci tchai sa Bahie (koji mi je donela Gdjica Fei njenim luftbalonom iz Brazila), postavlja se samo jedno pitanje - Da je danas dan muskaraca a ne dan zena, da li iko veruje da bi se neko od njih bunio i odbijao da ga slavi?!?
Tako da, moje drage prijateljice, na svim mentalnim i realnim meridijanima - Srecan praznik!
