Let me go wild…like a blister in the sun
Jel sam vam nedostajala? Moram priznati da sam sama sebi nedostajala. Bila sam juce u Novom Sadu, i kao po obicaju padao je sneg kao manijak. Od oktobra do aprila, ako Sylvie ide u NS - obavezno pada sneg. Znaci, nema sanse da ja odem do tamo za sat vremena i iskoristim blagodeti nove putne infrastrukture. A ne ne ne. Uvek to traje i traje. Juce je toliko sve to trajalo da sam pozelela da necim pocnem da mlatim ucesnike sastanka i da urlam “dosta bre vise, mamu vam vasu”. Jebote, sto mrzim te likove koji ga tupe i shilje. To je prvi ali siguran znak da su im zivoti u totalnom sranju. Ako je njima draze da sede tu sa gomilom slicnih likova nego da odu bilo gde drugo - to nam govori samo jedno - they do not have a life!
A sad na ove lepse i kulturne teme. Zatvaranje Festa - bio nam je Vim Wenders aka Pedjolino, i lepo nas je pozdravio, dobio je neku Paraskevu na poklon i nije probao da prica na srpskom (way to go Vim!). Sve u svemu, film je teska gnjavaza, on ionako nije snimio nista epohalno od Do kraja sveta, tako da nismo bolje ni ocekivali. Medjutim, to kad nam se obratio, osecala sam se kao da smo u nekoj komunistickoj zemlji pa je dosao veliki revolucionarni pisac na nase studentsko okupljanje. Depresivno, brate.
Apropo depresije, bilo bi dobro kad bih mogla kao solenoid da indukujem pozitivnu energiju i da bude vecno prolece. Nazalost, sve sto mi je ostalo sa casova fizike jeste mrznja prema profesorki tako da cemo tesko to postici. Ali treba se truditi. Ako ne danas, a ono sutra. Kao sto kaze cuveni pravoslavni fudbaler pred onim dragstorom u Smiljanicevoj.
Koristim ovu priliku da se zahvalim gospodinu “acckrs” na istripovanoj animaciji propracenoj odlicnom muzikom koju nam je preporucio. Ja se drzim one Sekspirove (“this is strange! well as to a stranger - wish it welcome”) pa koristim ovu priliku da spomenutog komentatora pozovem da nam ostavi jos koji link.
Medjutim, naravno da nije sve tako crno (Boze, ovaj blog pocinje da poprima zadatu formu - prvo smorim a onda se kao vadim da nije sve bas toliki smor)! U subotu smo bili na Soul II Soul i bas je bilo gotivno. Kao i obicno ta gotiva se vise desavala u meni nego oko mene ali sam bar djuskala celu noc - sto nismo mesecima radili!!! Doduse, “neki” su sedeli u hodniku i pljuvali celu zabavu umesto da su djuskali (!!!) ali Sylvie nije mogla da odoli zvuku Jackson 5 i noge su same plele…
