Let’s call the whole thing off!
Znam da nije u skladu sa savremenim globalnim tendencijama da se stvari posmatraju samo vizuelno ili da se umetnicki stav izrazava kroz vizuelno, ali sta da radim kad se osecam kao da otkrivam citavu jednu novu dimenziju vizuelnog, ali i culnog uopste, koju do sad nisam umela da gledam. Totalno nisam uskladjena sa tim minimalisticko-bezzivotnim tendencijama ali, u krajnjoj liniji, Srbi su uvek bili trendseteri - pa zasto menjati konja koji pobedjuje?
Postoje dva objasnjenja (zapravo tri ali o trecem vam necu pisati) za takav stav - jedno je svakako to sto sam na dijeti a drugo je to sto ne gledam televizor. U stvari gledam televizor, bas u sklopu tog novog vizuelnog pohoda, ali ne gledam televiziju odnosno ne pratim emisije, serije, tv dnevnike, klopke, zamke, mb cepove, olju beckovic, tomu, voju, velju i sve ostale koji su dobili nadimke (za mene ostaje vecno samo jedan nadimak - THE nadimak nase muze), nema vise “zasto skotovi kasne” nema “jebote, opet beba kenja plava govna” i tako to. Znaci sve to nema. A umesto toga? Pa sve ostalo. Ugasite televizore i videcete sve ostalo! Razne slucajnosti nas okruzuju. Vim Venders je isti Pedjolino. Podvuceni delovi knjiga koje ste vec procitali vam mogu delovati ponovo zanimljivo. Svetlost sveca moze prijati vise od sijalice. “Lets call the whole thing off” (to je ona stvar sto peva Fred Astaire - i like tomejto and you like tomato) u jutarnjim satima moze da vam istinski podigne raspolozenje. Mozda malo da prekinem sa ovim slapovima pozitivne energije, inace cete prestali da citate moj blog?
Ovom vizuelno-cujno-taktilno obogacujucem snopu vrednosti (koji tek otkrivam) treba pridodati jos jednu dimenziju - ne razgovarati o stvarima koje bedace ili na bilo koji nacin ugrozavaju lepotu zivljenja. Svaki put kad neko krene da prica o ‘90ima - zaustavite ga. Ili o prikljucenju u Evropsku Uniju. Ili o koncesiji autoputa - tu vec pocnite da histericno vristite na njega dok ne prestane. Ili o problemima sa virusom H5N1. Ili o pretnji kine da pokori svet. Ili o bilo cemu sto moze da skrene paznju sa rasplamsavanja maste ili unapredjenja lepote bilo koje vrste. Lepotu je lako prepoznati - Ona prija. Ako je se ne secate, pogledajte ponovo Americku Lepotu. Ili protrcite po virtuelnom Luvru.Ili popijte kafu sa vasim najlepsim prijateljem (ukoliko nije ujedno i najgluplji).
Inace, ako pocnete da propustate vesti, ubrzo cete primetiti da ste u stvari vi i dalje u toku o svemu sto se desava samo na nekom drugom nivou informisanosti. Verujte mi da vam nece promaci bilo sta bitno sto se desava, jedino vas nece smarati onaj uvek isti glas voditelja, i ona seriozna intonacija i cinjenica da njihove oci uvek gledaju nekako uvrnuto (zato sto citaju sa idiota). Narocito vas nece smarati the burdon of news. Ili da ga nazovemo “the deamon of news”. Onda poslusajte ponovo Moloko kad kaze “if you have a cross to bear, you may as well use it as a crutch”.
Na kraju jedno malo obavestenje: very very soon Sylvie ce izaci iz srednjeg veka i uci u novi milenijum u velikom stilu. Good luck Sylvie!
