Chambers of Sylvie 2 point 0

Da li ste nekada osetili ljubav na prvi pogled? Ono - vidite se, pridjete jedno drugom, zelite da kazete svoje ime ali ne mozete da ga izgovorite, zapravo vise se ni ne secate kako se zovete jer ste oboje upravo probodeni pravo kroz srce. I tako stojite potpuno svesni toga sto se desava ali reci i dalje nema, magla svuda okolo, samo obrisi figura, sve je blurry osim figure osobe koja stoji pred vama, koja je upravo probola vase srce i koja je naj jasnija figura na svetu, toliko vam je jasno da vam nikad nista nije bilo jasnije. Gledate se i ne mozete da verujete sta se desava, vreme prolazi ali ga vi ne osecate, prodje minut, dva, tri, i dalje stojite, sve dok neko (ah!) ne prekine taj najdivniji trenutak na svetu.

Posle toga saznate i ime, i puno detalja, i sve pamtite, upijate. Ali ne mozete da stignete da upamtite sve i da upijete sva osecanja koja nadiru. Kasnije ne znate da li je to bio san ili ne, ne znate da li ste vi izmislili taj dogadjaj u celosti ili u delovima, da li ste pridodali estetske elemente ili je zaista sve bilo tako savrseno?

Danas sam saznala da se ta osoba ozenila. Zena mu se zove kao ja. To je barem neka kosmicka uteha.

Primecujem da uprkos mogucnostima koje si sam obezbedila skoro nikad ne pisem blog kod kuce, nego pretezno sa posla. Valjda je razlog tome sto se inspiracija radja u potlacenosti i nekoj vrsti fizickog zarobljenistva tako da mozak zeli da kaze “i am free”. Nekako mi ideje padaju samo kad je buka i najveca frka, kad me ceka tri neodlozna odgovora na neodlozna pitanja mojih klijenata (ma koga lazem, to su samo musterije). Zapravo mojih sludjenih klijenata. Shvatate li vi da je meni posao da pomazem zbunjenim ljudima. Zbunjeni ljudi su nazalost i dosadni ljudi koji pretezno nemaju zivot. Neverovatno koliko ja ljudi na taj nacin upoznajem a ni jedna osoba nije vredna pamcenja. Oni su moja kratkotrajna memorija koja se u 7 brise. Ali necu ih dalje treshovati jer ipak oni placaju sve moje hedonisticke tripove koji imaju za cilj da ja sebi obezbedim zivot.

Sinoc smo bili u Zapletu. Gospodin Perspektivni Arhitekta vecera sam u maniru Pariskih bistroa. Vojvodjanski Bred Pitt vecera sa nekim mongoloidnim likom (naravno ja sam skapirala da mu je to rodjak iz rodnog sela). Nikola Kojo konacno izgleda i uzivo kao sto izgleda u Crnom Gruji , zadrigao i u kozi. Katastrofa! Kako se ovde svi sjebu, neverovatno. Danas je prvi dan da sam ove godine rucala na otvorenom! Jos jedan razlog za dobro raspolozenje. Danas je takodje dan kad je Sylvie otisla na svoj trening kod dragog i predragog Plece. Ziveo Pleca!!!

Eto vidite kako nemam inspiracije kad nisam tlacena! Ne vredi. Sve sto napisem je isuvise obicno i trivijalno. Jebiga.

A evo setila sam se totalnog tresha! Jos jedan od onih trenutaka kada pogledam naslov u novinama i podsetim se koliko sam ja pametna i nadasve srecna sto ih ne citam. Kaze naslov “Tesla ipak Srbin”. Ja rekoh “Ne seri!” i odlucim se da vidim kako su novinarskim istrazivastvom potkrepili otkrivanje tople vode. Dakle, kaze baja da Tesla potice, ni manje ni vise nego od Pavla Orlovica, barjaktara Kneza Lazara na Kosovu!!!! Pazi, vecina Vracaraca zna za Orlovica Pavla kao za ime one male ulice ispod Cuburskog parka gde zive pretezno cigani (pardon - Romi), a deluje da ce ga znati sad i po ovome. Pazi ti, ni manje ni vise nego potomak barjaktara Lazarovog!!! Izvinite, moram da napravim jos malo caja od koprive da mi se smiri ova alergija po kozi. Znaci, sve je dozvoljeno - konacno. Mozes da pricas sta god hoces a pritom ne moras da budes Miki Vujovic licno ili pripadnik zbora njegovih saradnika.
Apropo nonsensa, iz kafane su danas za vreme rucka izasli, najpre Rados Ljusic, pa malo kasnije i guverner zvani “reci mi sifru za kufer”. I tako u trenutku ti se ucini da zapravo ovo i nije zemlja nepomirenih strana, vec jedna idila kao kad su Paul i Stivi pevali “ebony and ivory living in perfect harmoni”. Ajmo svi zajedno!

Drage moje, dragi moji, kako ovih dana, i to sve ucestalije od Vozdove smrti, slusam price o iseljenju, rekoh da posvetim makar jedan unos mojoj iskrenoj zelji da se situacija sagleda u istinitom maniru.

Moj prvi komentar je, svakako, da nista nije crno ili belo nego je i crno i belo. I sivo. I modro i zeleno, for that matter.

Znaci sa jedne strane imamo Beograd, koji je nevidjeno ruzan, prljav i neljubazan u globalu ali koji ima svoje oaze u koje mozete zaci kad god ishtete. Ljudi su, generalno, nevidjeni smorovi, ali kad naletite na nekog super, kao to sam ja naletela na Hulju na 50godina Kazablanke, onda je to pocetak jednog lepog prijateljstva. Ovde ljudi i mesta ili smrde ili mirisu, sto je na duge staze mnogo bolje nego da nit smrde nit mirisu. Evo bas ovih dana gledam jednu “gradjanku evropske unije” i mislim se koliko je ona jadna. Ona je tako sustinski jadna, da nema te osobe koja bi u njoj mogla da probnudi bilo sta. E sad, vecina gradjana evrope je jadna. Kao sto je i vecina Srba jadna. Medjutim, sustinsko pitanje je kako se okruziti mirisljavim mestima i inspirativnim ljudima na bilo kom meridijanu?

Da li bi vas i u teskom trenutku kad vam ni tamo bas nista ne ide, samotni pogled na Palais Royal ucinio srecnim? Ako bi - then you should absolutely go for it. Ali ipak mislim da biste zvali posle par meseci sa pricom “oni su u tom i tom fazonu, i nema kao kod nas…” i da biste kupili/rezali diskove sa domacom muzikom (sto inace ne radite) - to je zaista (ali ZAISTA) totalno los zivotni put. Jedna noga tamo, jedna ovde…ma daj!

Ako odlucite da odete - promenite ime obavezno, zaboravite na sve svoje navike, na sve usluge koje vam ljudi cine, a narocito vasa porodica, zaboravite na sve prijatelje koje okrenete kad je tesko ili kad biste malo da se smejete, zaboravite na “opusteno” i na “blejanje” i idite da vam bude lepo. I verovatno ce vam i biti ako sve to uspete. Ali, ako je “ikea namestaj” (paradigma) ono sto ultimativno coveka cini srecnim - onda je to tako mizerno malo.

U svakom slucaju, sta god odlucili, mislim da treba svoje odluke da donosite kao gradjanin sveta i kosmopolita, jer u suprotnom ste isti kao i svi ti smrdljivci od kojih bezite. U tom smislu ljubav je dobar razlog za odlazak. 

Slusajuci istaknute numere sa kompilacije Najdrazi Mafijaski Hitovi, neminovno naleteh na gospodina Dean Martina, koji kaze nisi niko dok te neko ne voli. Milsim da cu do kraja proleca slusati samo elektronsku muziku bez reci. Nije ni cudo sto su svi navuceni na elektroniku, ne moras da razmisljas jel jesi, jel nisi, koliko jesi a koliko nisi i tako ta sranja. Dakle danas kad dodjem kuci jurim one moje stare zapise U96 (Das Boot!!!) i 808 State sa zlatnih pocetaka tehno pokreta, kad je i Hulja jos izlazio iz kuce i kad smo isli na ”rejvove”. Ako to ne pomogne slusacu Harija Belafontea dok ne crknem. 

Info iz zavicaja: saznalo se da dvokrevetna soba za noc kosta 135 ojra - sto moracete priznati nije puno za onakvu uzivanciju! Ipak je to vazdusna banja. One glupe Babe u Sopotu kostaju 52 evra za tu istu sobu ali izgleda kao da si otisao na rekreativnu nastavu u Suplju Stenu. Fuj.

Za ove sto se pale na Entonija: najavljen dupli album Pepersa, stize uskoro, samo sto nije. Nisu mogli da odaberu sta da stave od silnih pesama koje su napisali pa ko vele da izdaju dupli. Poslednji dupli koji je necemu vredeo je izasao davne ‘91- Use ur illusions 1&2 (naravno). Btw, mogla bi mala recenzija DM koncerta u prijateljskoj i susednoj republici.

Ako vas zanima kako nasa murija brine o pucanstvu evo izvoda iz sekcije Q&As sa njihovog web portala (i oni su postali nasi virtuelni prijatelji): “Nabavljanje mini elektrošokova Zakonom o oružju i municiji nije regulisano. Međutim, u koliko se elektrošok upotrebi za napad, saglasno članu 2. stav 2. tačka 7. Zakona, smatrao bi se hladnim oružjem, koje se takođe ne može nabavljati. Napominjemo da je opasnost od upotrebe ovih sredstava posebno izražena, ukoliko se upotrebe prema licima koja imaju ugrađen pejsmejker.”

opet je dan lep. ne znam da li zbog sunca ili zbog tri case Chablis-a od sinoc. dobro vino doista zna da razgali dusu i da rasprsne crne misli u paramparchad. postujem ustanove u kojima su poceli da sluze sva ta divna vina na casu, pa mogu bar da se pretvaram da sam dosla da popijem jednu casu, bez obaveznog priznanja da cu se naroljati na samom pocetku. to su te opcije civilizacije. ipak, delovalo je kao da nesto nedostaje kako bismo postigli savrseni klimaks jedne lepe veceri. obe smo se slozile da bi to naravno bio sex. e sad, prica o sexu (ni ovde a ni bilo gde drugde u ovom gradu i drzavi) nece biti dobro shvacena. nekako deluje da su moguce dve vrste misunderstandinga koje se svode na: malo 1) jao boze, bas je jadna kad prica o tome na internetu; ili pod malo 2) jao boze, zasto moramo da ulazimo u te vulgarnosti. medjutim, istina je daleko od toga. tema sexa je ovde naceta jer je vasa spisateljica primetila da se u okruzenju vise cak ni ne prica o sexu, tako da - da li ga ima ili ne, ostaje tajna. kao sa onim drvetom - ako niko nije cuo da je palo u sumi, da li je ono zaista i postojalo. a recimo niko ne misli da je prso onaj ko i dalje prica o iseljenju, propasti naseg drustva i existencijalnim krizama pre tridesete. eto ja bas mislim da su to perverzije, i to mnogo mnogo teze od toga da mi sad krenemo u detalje da pricamo o beskrajnim mogucnostima sexanja. ne karanja, i ne vodjenja ljubavi, nego bas seksanja.

htela bih jos da vam kazem da pozitivno znam da se ovaj blog cita, a zasto nema komentara to bas ne mogu da dokucim. jel to opet onaj srpski sindrom trpljenja? ili smorenosti? to je kao sa sexom - people do it. ne morate da debatujete, ili da budete izuzetni - samo se jebeno oglasite. gledam tudje blogove i sa setom shvatam da njihovi prijatelji ostavljaju komentare. i onda se pitam - what’s wrong with me? ovaj put nije neki drkadzija izvor tog pitanja, pa sad vi vidite. mada znajuci mentalitet, kad se sledeci put budem ulogovala opet ce biti ista meta isto odstojanje. ali ali ali, Sylvie ne odustaje tako lako. kupicu ja portable viljuskicu i sve cu da vas bockam!!!

I na kraju, dopuna. Mozda Srbija nije slobodna ko Ceska, ali moja postojbina postaje tako gotivna da sam izuzetno ponosna na cinjenicu sto su mi koreni odatle. Visit OBAVEZNO http://www.biancaresort.com/ … pa vi vidite…

Cao cao, izvinjavam se na zabushotini. Imala sam omanju krizu identiteta, odnosno inspiracije, poslednjih dana. Nekako me je cela ona ujdurma oko velikog vozda i njegove pogibije skrenula sa puta, pa me je naglo obuzela potreba da se vratim u svoju cauricu. Pusti puzu rogove…doduse i ovi skokovi pritiska nisu isli na ruku ovoj fragilnoj poetskoj dusi.

Vesti iz sveta kompjutera: Nocas smo Indigo i ja imali nasu prvu svadju, posto me je besomucno budio na svakih pola sata da mi saopsti tacno vreme, dok sam ja mislila da imam kosmar u kome je sve kompjuterizovano. Mada, nisam se nesto naljutila, jer on je samo piggy in the middle, a za sve je kriv kao po obicaju gospodin Hulja koji uvek mora nesto da ceprka. Na primer, u nedelju smo uleteli na mrezu neke divne osobe/pravnog lica koji je imao protok interneta 220k u sekundi (u poredjenju sa mojih skupo placenih 30 u sekundi - priznacete da je to kao da nam je pao grumen zlata sa neba). Ta predivna individua i filantrop je pritom malo zaboravio da se zastiti. Ali, ali…ALAL… Hulja nije mogao da se smiri dok nije fleshovao njegov uredjaj (kao da mu poboljsa performanse), i naravno ovaj je to provalio i zastitio mrezu, tako da sad umesto da mogu protivpravno da skidam muziku astronomskom brzinom, moram se zadovoljiti srpskom brzinom. Palo mi je na pamet da ga prijavim policiji, cisto zbog mogucnosti zabave koje pruza pomisao na razgovor sa dezurnim policajcem u stanici Vracar tog nedeljnog popodneva. “Dobar dan. Ja sam savesni gradjanin i zelim da prijavim mog prijatelja Hulju da je nesto ukrao; tudje kilobajte” Kilo-sta? “Ma, nakacio se na tudju mrezu i onda mu je fleshovao air port”. Hulja je sjebala aerodromske kablove? … we’re on the road to nowhere.

Vesti iz realnog sveta: Odem ja malopre do Znaka Pitanja (jedine prave kafanice u gradu) i tu u pravom domacinskom ambijentu i porodicnom okruzenju, saznam da je Kilavi u nekakvom obilasku klizista. Ja kazem lepo, lepo - nek obidje svoje sljivike, da vidi kako mu narod zivi. Kaze meni mummy “a od kad ti nisi upalila televizor?”, ja malo razmislim i rekoh - od petka! I tu skapiram, ljudi, meni ne trebaju klizista - i finaly have a life!

A jel ste osetili zemljotres danas? Bas je bio jak. Ja sam bila u wc-u i provalila sam da mi bojler preti i pomislila sam kako sam tako cesto na pogresnom mestu u pravo vreme.

Vesti iz maste: Ostrvo, plaza, pescana plaza, ali pusta, bez ljudi osim nas dvoje (ja i dobar frajer), sumrak, u pozadini se cuje “if we take a holiday you know i’d love you better” sa sterea u iznajmljenim kolima, bosonogo djuskanje po pesku do besvesti, pad u pesak, … , spavanjac, budjenje, i opet “if we take a holiday you know i’d love you better” posto je pusteno na repeat:-)

We might ever have problems in our life
but this party has the best view
theres no lie
headstrong my precious alibi
i refuse to complecate you more than is right
you are no reason to give you are no reason to try
catch up to find out ive never seen this life, caught up
i was caught up in the times
catch up to find out ive never seen this life
whats the difference if its yours or if its mine
theres no difference if its your
or if its mine
anticipation and we havent crossed a line
it doesnt matter when its only a matter of time

Gospodin Lou nam je sinoc pokazao. Put. Vuk je znao put al nam nije pokazao. Lou je odradio drugi deo posla. Sezdeset cetiri godine, braaatee! Ovi u Sava Centru su bili iznenadjeni (kao beogradski putari kad ih sneg iznenadi u januaru) pa ozvucenje nije bilo u stanju da podrzi izvodjaca. Verovatno lately nisu ni culi nekoga ko tako svira muziku. Lou rocks! Eto vidite da droga ne mora da unisti coveka. Doduse, morate na vreme da pocnete da se drogirate kako biste postepeno navikavali organizam. The right balanced mixture. Upoznaj sebe i ne preteruj. Znaci, rokajmo se sa moderacijom, odgovorno. Cime li su se samo rokali ovi Slobini. “Gospodine, iz kojeg ste Vi informatora?”.U svakom slucaju to sto su im dali izgleda izaziva dilusions tako da korisnik iskreno veruje u resurection. Ako dodirnete vrhovnog DJ-a mozda vam ispuni muzicku zelju. Meni je sve to totalno sick i zalosno. Ali iskreno zalosno. Da znam da je neko moj tamo mislim da bih zaplakala jer bi mi bilo jasno da je zauvek izgubljen i da je na takvom nivou demencije da nema sta bi njemu pomoglo. Vec danima prolazim pored njih (neminovno kad radim pored sedista) i mesaju mi se osecanja od zelje da ih isshutiram do toga da ih zaobilazim jer ne zelim da ih gledam. Dodje mi da uhvatim onog penzionera za uvo i da mu kazem “sta ces ti tu, mamicu ti tvoju metiljavu? Mars kuci breeeee!” Sve je tako morbido. Jutros sam stala na trafiku i imala zelju da prodavacici trazim kartu za bilo gde ili da mi proda resenje za ovo njesra. Bilo bi sjajno kad bi se resenja kupovala na trafici. Ali mummy was right again, da im nije bilo Slobe jos bi oni ovce cuvali od vukova. Dodje mi da stanem na prozor koji gleda ka Studentskom Trgu i da, u stilu Madonne slesh Evite ili nase najdraze kanadjanke Dion, zapevam nesto. Bilo sta! Dont cry for me my dear Penzo, you know i never left you, all through my wild days, my mad existance, i kept my promise, dont keep your distance. I onda se prostre gromki zvuk odusevljenja razularene mase u suzama…Ali ako mislite da smo zaboravili devedesete - think again!!!

Anyway, novi GQ pise o fenomenu “I-pod jacking”-a. To je kad vam neko prileti na ulici i dzekne svoje sluske u vas I-pod and vice verso. Fenomen bi trebalo da posluzi prosirenju muzickih vidika. Shatro. Ne verujem ja u to prosirenje, ali mi koncept zvuci gotivno za upoznavanje ljudi. A i skratilo bi dramaticno bespotrebni utrosak vremena na muvanje sa ljudima koji slusaju crappy muziku. Setimo se samo epizode “Bon Jovi”. Mada bi sa druge strane mozda iskljucilo i one koji slusaju ono sto treba da se slusa a nemaju I-pod. Ali, koliko takvih ljudi zaista ima? Da se ne lazemo, svaki pravi “connaisseur” koji drzi do sebe do sada je nabavio I-pod, a ovi sto se tripuju da je James Blunt idalje gotivan, sta da kazem i vama osim - think again. Inace Razzorlight pored svoje sveobuhvatne i headline-front-page-in-your-face ruznoce imaju i novi singl. Mozda su oni Killersi 2006-te?

Indigo news - izgleda da su “coveku na terenu dodeljen modem” tako da je pitanje dana ako ne i sata kada ce se “covek na terenu” javiti i zakazati audijenciju kod Gospodjice Sylvie i njenog pratioca. I just wanna fly - so put your arms around me baby.

Malopre mi udje kolegica i kaze da li ste culi da je Beograd u Kanu izabran za City of the Future. Mi smo se pokidali od smeha. Onda nas obuze ona toplina oko srca, potrcasmo na google da procerimo, i ono stvarno siti of d fjutur majku ti jebem. Na trenutak, bi sunce! Alo onda shvatismo da je grad buducnosti u juznoj evropi, i da postoji po jedan winner za svaki region i da su svi ostali gradovi koji su pobedili imali konkurenciju, a da mi nismo. I onda se ja setim mudrih reci gospodjice Fei od pre par godina sa jedne slave, kad mi je rekla “vidis kako je sve u zivotu relativno, jedna dlaka u kosi manje vise, ali u supi…”

Wake me up when september ends.

I’m wating for my man, 24 dollars in my hand, he’s never early he’s always late, first thing you learn is that you always gotta wait. I’m waiting for my man…

Veceras kralj New Yorka i Velvet Undergrounda stize i u nas Grad. Welcome Lou! Covek koji je obelezio citavu jednu epohu i bez koga muzika danas ne bi bila ono sto jeste. Samo se nadam da nece odlepiti i svirati neke etno motive nego da ce nas obradovati svim onim sto cekamo…Dirty Boulevar, Heroin, I’ll be your mirror, Sunday morning, Take a walk on the wild side… Secam se da sam isla na pripreme za prijemni za srednju skolu kad mi je tata doneo iz Pariza album Velveta sa Nico. Kakva je to uzivancija bila…pustis Sunday morning i picis.

Kiss the boot of shiny, shiny leather
Shiny leather in the dark
Tongue of thongs, the belt that does await you
Strike, dear mistress, and cure his heart

Dragi Lou je nedavno napisao i jedan od mojih omiljenih stihova koji glasi - maybe you dont wanna be a wife, it’s not a life being a wife. I naravno Venus in Furs! Oda grofu Leopoldu od Saher Mazoha, kome su doduse Srbi odali mnogo vecu pocast u proteklih par decenija, ali ni izdaleka na tako poetican nacin.

Ralinjo, hvala na nabavljenim kartama!!!

Za one koji hoce da se obavestite o playboy-ovoj viziji Antonijeve knjige visit  http://www.playboy.com/features/dotcomversation/kiedis/

Da li verujete u “arranged marriges”? Znam da Hulja misli da to ima smisla, ali … ima li zaista? I ako ima, onda smo mi jako daleko od smisla. To je zapravo jedno od onih pitanja – sta je starije koko ili eggy? Mozda devojka ne bi smela da slusa Damien Rice-a nedeljom uvece i sve bi bilo ok. Neznam, bas je nekako melanholican ovaj period, i koliko god da se trudim da verujem u ljubav nekako mi ne ide. Tu dolazimo do druge vecite dileme koja glasi “when do you say enough is enough”. Ja nikad nisam bas nasla odgovor na to pitanje, uvek mi deluje da sam prekasno rekla – dosta. A dok nisam rekla, bilo mi je nekako zao da kazem, ne zelevsi da ja budem uzrok propasti neke price. Mozda je i to deo kompleksne samozivosti koja nam je tako imanentna ovih poslednjih godina. Opet se vracamo pitanju kompleksnosti i komplikovanosti… A umesto pomenutog kantautora trebao bi mi neko ko ce da kaze “I’d rather dance with you than talk with you” i deluje da bi sve bilo ok. Muskarci (a i devojkama bi dobro doslo), kupite martovski broj GQ-a i procitajte clanak koji se zove “Third way”. Prica o novoj vrsti muskaraca, zapravo o muskarcima kakve bismo mi zene zelele da vidimo i osetimo. Naravno, clanak je pisala zena, pa kaze: “… we love the fact that you’ve become more feminine in some ways. It’s great that you smell nice, have soft skin and neat nails. What we don’t love is that all this has robbed you of some of your essential manliness. And no, the answer is not simply to fuck us harder…”. Summa sumarum je da po autorki (ja je definitivno podrzavam) postoje 3 nivoa muskarca; prvi je neandertalac, drugi je metrosexualac a treci je Ubersexualac (sa dve tackice na U) – zapravo hibrid ove dve prethodne vrste “a man’s man in the pub, a ladies’ man in the badroom”. Procitajte clanak odlican je.

Halou. Cudan dan danas. Ustala sam isuvise rano za subotu. Onda mi je
bio majstor. Ispostavilo se da je samo sijalica bila sjebana a ne
struja. Posle takvih momenata, zapitam se sta bih ja radila da nemam
nikoga. Uglavnom, odlucim ja da se uputim na skup Liberalno
demokratske partije u Dom sindikata, da vidim sta nude. U medjuvremenu
pozovem gospodjicu Helen, koja spava. Ona kaze “jel neces da se ljutis
ako ne idem sa tobom”. Sto da se ljutim duso, samo ti spavaj –
revolucija ce da saceka. I krenem ja tako oko podne, da budem casualy
late, ko velim bolje da Ceda ceka mene nego ja njega. Kad oni poceli
na vreme. Let’s go a little back. Na pesackom prelazu sine meni u
glavi kako se taj objekat zove “DOM” sindikata, i kako su tada
postojali “domovi” kulture. Tada je kultura imala svoj dom. Think
about it. Nije to tako los koncept. Druga je stvar sto je taj dom, kao
i sve ostalo, bio pomalo socijalan. Ali koncept je bio dobar. Svi ce
ljudi braca biti. Medjutim, udjem ja unutra, ono guzva katastrofa, ne
moze da se udje u salu. Naravno, Sylvie ode na balkon i uspe da uhvati
glimse onoga sto se desavalo. Nije se bas puno ni desavalo, osim sto
je Toma Grujic “vodio” ceremoniju. A ja mislila da on samo pusta dobru
muziku i po nesto kaze u emisiji “laid back”. Medjutim, gladna usta ne
pitaju za poreklo kinte koja je kupila pijacne namirnice. Vizuelni
identitet im je radila, ocigledno, ista osoba koja je pravila i spicu
za vesti B92. Svi smo mi pomalo… Odlucim ja da sednem i zapalim
cigaru, i da u stilu naseg prijateljaj Nikolaja, da malo osmotrim
okolinu, koga ima, kako se ponasaju i tako to. I utisci nisu bas neki.
Nisu me ubedili. Malo deluju isuvise isto kao i svi ostali a ja nemam
vise toliko toga na bacanje kao ranije. Jos jedno opazanje na temu:
mislim da je to ono sto za sada nasa generacija nudi pa me plasi da
cemo morati da sacekamo da ‘90-to godiste odraste i da bismo culi neku
novu i svezu ideju i koncept. Samo me plasi da smo mi ta godista vec
poprilicno sjebali, ali nada umire poslednja. Nadam se da ce deca
skapirati da ne moraju da budu kao mi i da je ok da budu otvoreni za
sve sto im se svidi i radi i sto zele da kazu. Uglavnom, odlucim ja da
napustim manifestaciju jos pre nego sto je Ceda stigao na red (opet
jebeni nadimak. Moramo da naucimo da ih zovemo po imenima. Na sta bi
to licilo da Chirac-a zovu Zaki or whatever. Familijarizacija ce nas
unistiti. Englezi imaju saying “Familiarity breeds contemp”,
razmislite). Krenem ja ka Palati Albanije (eto jos jednog oksimorona),
da posnifujem taj novi Chanelov Allure Sensuelle. Verovali ili ne, sve
se prodalo. A bocica od 100ml kosta oko 9hiljada dinara. Izgleda da su
power women medju nama. U svakom slucaju, jako mi se svidja, ima neke
zavodljive sumske note, malo bibera, neceg zimzelenog, menja miris au
fur et a mesure, uz neizbezni Chanel momenat. Izadjem ispred, kad ono
neka dreka na razglasu – Nike (aka gospodin Miskovic) otvara novu
prodavnicu (citaj: prosiruje svoje carstvo), tamo skoro onolko ljudi
ko kod godpodina Jovanovica. Tu mi prodavac GQ-a i Architectural
Digesta objasni kako su delili kupone, jer ce posle izvuci srecne
dobitnike patika. Ja kazem “aaa! Sad mi je jasno” i stavim slusalice
na usi, pustim radio i uputim se ka Njegosevoj i dogovorenoj kafi. I
tako slusam ja Garbage, onu stvar “go baby gogo”, uskladjujem korak
ritmu, smejuljim se zadovoljno sto sam ponovo utekla realnosti, i utom
se program prekida zbog specijalnog saopstenja. Svi znate sta je bilo,
da se sad ne osvrcemo posebno, posto veceras ne moze da se zivi od te
price. Poruke lete, telefoni zvone, gospoda iz Elementa svi stoje
napolju kao da se to nesto njih direktno tice. Znate, iskreno, bilo je
neko vreme kad se i mene to jako ticalo – sad vise stvarno ne. Ja to
krajnje primitivno gledam, na nivou “jel sam ja tebi bila bitna –
nisam. Ko te jebe”. I tako posle 2 kafe i dva procitana casopisa, par
minuta na dial-up vezi, evo me kako vam se obracam. Life is beautiful,
isn’t it? Nadam se da sam potrefila gramaticki oblik.