marketing
Ej drugari, nasla sam neki super text na jednom blogu, mislim da bi trebalo da ga procitate (nije dugacak, za ove koji misle da je citanje challenge:-)
Tuesday, February 28, 2006
Lonsome when you go
Madeleine Peiroux na i-podu, sneg napolju, lik sa Kenneth Cole reklame na ekranu…sweet sweet life.
Trebalo bi svi da se opustimo, i to da se mnogo mnogo opustimo. Za sve ove godine neopustanja i naprezanja (“lignjoslave imam naprezanje”). Nasim mozgovima treba jedan veeeeliki kolektivni odmor. Mozda je jedina nasa greska to sto smo rodjeni 30 godina kasnije ili 3000 kilometara na pogresnom mestu. ALI MOLIM VAS samo pozitivno. Nema veze! Tu smo, sad smo - gotivni smo.
Gospodine Huljo, mala javna prozivka na vas racun - lepo je sto uvidjate svoju poremecenost, jer to je prvi put ka vasem ozdravljenju. Kako smo bese rekli - da bi covek mogao da shvati neciju demenciju, prvo mora da upozna njenu velicinu. Right? Vi ste Huljo agorafobicni. Uvek ste to bili i to nije neka tajna. Ali zbog svoje fobije ne morate da kacite sve ove divne ljude koji vole fest i uzivaju u njemu. Nisu svi Peca.
Danas mozemo da pricamo i o temi “if i leave this city - you will be the last to know” ili obrnuto (if you leave the city). I sad. Ja juce saznajem da je jednom mom prijatelju puklo slepo crevo pre par dana i da je u bolnici. Emphasis on “pre par dana”. Ne mogu da verujem! Mogo je da rikne tri puta do sada! I onda kazu “delovao je jako srecno poslednji put kad sam ga video”. Pa naravno da je delovao kad je to bilo prosle decenije. Deluje mi da ove mladje generacije nemaju tu kulturu javljanja vesti; to je tako glupo i bezobrazno. Nisam ja sad u fazonu da treba da citamo citulje ali brate, daj digni slusalicu.
Posto bih zelela pozitivno da zavrsim…Madeleine Peiroux na i-podu, sneg napolju, lik sa Kenneth Cole reklame na ekranu…sweet sweet life. Uhvatite nekog pod ruku i prosetajte se po snegu, i zavrsite u kolima kao ono dvoje sa Coca Cola reklame. Nemojmo uvek mi da budemo onaj sto potunjeno seta psa. Budimo ono dvoje u kolima!
