E.T. l’extraterrestre
Sylvie je bolesna. Gasi se kao E.T.
Naravno da vam je jasno da mi i mozak zbog toga pati, pa onda udrite po meni iz sve snage, jer kad ozdravim opet mi niko nista nece moci.
Danas sam ovako bolesna otisla i kupila otirac! I necu ga vezati lancem, i nece ga niko ukrasti. Ali zato cete umreti kad ga vidite. Zanosniji otirac ne postoji. Huljice, disign yourself dont repress your self. Sreca je u malim stvarima.
PItanje dana: kakav je nas stav po pitanju dvojnog drzavljanstva i ostalih vrsta mentalnog izbeglistva?
Da li mislite da je veci Srbin neko ko je samo rodjen ovde i onda otisao u predgradje Beca ali zna sve Cecine pesme ili je veci kosmopolita nas sugradjanin koji je otisao u London i pridrzava kapute bogatoj bagri? U odnosu na nas, naravno. “Nas” kao genericki pojam urbane gerile koja nema realnih problema nego sedi za svojim kompom i prokenjava nesto ironicno dok razmislja koji ce film da gleda ili dge ima dobra zurka u petak (odnosno, zasto u petak opet nema dobre zurke). Mozda ne postoji jednostavan odgovor na ovo pitanje, pa cu zato ispricati dve anegdote.
Prva je vezana za moju prijateljicu Miss M (as in “call M for murder”) koja vec citavu deceniju zivi u hladnoj Kanadi. U toj bajkovitoj zemlji zivi i doticni Srba, koji je u njenoj srednjoj skoli bio glavni razbijac u nekom sportskom timu (which is a big deal in Canada), ali koji je (dusa mala) svake nedelje uredno uvezbavao kolo. Srba-kolo-toronto…pronadjite intrudera! Get a grip man! I sto je najludje, Srba je verovao kako svi u Beogradu igraju kolo on regular basis - mislim, zato je i on igrao kolo, da bi bio u toku sa onim sto se desava u matici. Zippin’ up my boots, going back to my roots. Druge gastos price sad ne mogu ni da se setim, ali verujte mi da je opet ispala trash.
Sustina moje price je da sam bolesna i da pocinjem da smaram. Aj zdravo.
Ali, vratila sam se da vas upoznam sa mojim buducim mezimcima.
WHO’S YOUR DADY?
hha haha, we republicans have built this country!
