you’re so fine - you blow my mind
Long time no see, ha?! Ovo praznicno okruzenje zna da iznenadi coveka. Malo zurka, malo prasence, malo prijatelji i dok se okrenes prodje dve nedelje. No, here i am again da se nastavim tamo gde sam stala.
Dakle, prosli put se radilo o obecanju pocasnog mesta za svadbarskim stolom. I tako je, poucena primerom iz inostranstva, gospodjica Fei (ima tu dosta simbolike) meni otkrila malu nezagadjenu riznicu - www.poljubac.com gde sam ja ostavila profil gospodina Pravog, skoro u istom onakvom obliku kakvog sam ga i vama prosli put opisivala. Trebalo je par dana moderatoru da odobri profil, ali kada se i to konacno desilo, moj inbox je je bio puniji nego … (moguce su mnogobrojne komparacije ali to bi nekako preslo u neukus).
Vrlo iznenadi popularnost kad je covek/zena ni ne ocekuje. It makes you wonder about Ricky Martin and how he must have felt when someone FINALY realized that he was drop dead gorgeous. Nadam se samo da posle nece i za mene da pricaju da imam homoseksualne tendencije, ali ako je to cena popularnosti… Salim se.
Uglavnom, zelim nekoliko stvrai da kazem. Prva je da su postojale neverne Tome, kao sto je na primer decko-nedecko gospodjice Fei koji je mislio da cu ja tesko naci to sto trazim. E pa, dragi moj, vidis da ih ima. Ne znam bas da li odgovaraju 100% profilu gospodina Pravog, ali mogu da ti kazem da bi mnogo njih zelelo to da bude. E sad, da li ce i svadbarski sto biti virtuelan kao i Mr.Right, ostaje da se vidi, ali je odziv bio prakticno referendumski.
Znate ono kad u Iraku izadje 99% biraca i svi glasaju za Sadama? To je to. Narodno jedinstvo. Narod veruje da su opisane karakteristike narodu imanentne. No brainer, ha?
Sad malo skacem sa teme na temu, ali na ovom sajtu imate i opciju “random blog”. Empirijski zakljuchci su vrlo depresivni = na osnovu random uzorka od jedno dvadesetak hitova, ubola sam samo dve vrste; jedni su brazilci i ostali latinosi (ali ne Edu-like latinosi, nego more favela-like), a drugi su neki suicidalni americki tinejdzeri. Sve u svemu; the winter of my despair. Tako da, dragi moji, ako ste mislili da je u Srbijici sve crno, gadno ste se prevarili. To sto vi trenutno citate je cisto zlato. Ni trunke depresije, ni mrvica tuge. Tu i tamo promakne koja cinicna opaska - ali Boze moj, it’s only human.
Ovim putem zelim posebno da se zahvalim mojim prijateljima - gospodinu Hulji i gospodjicama Fei i Heleni, koji su pokazali izuzetan entuzijazam i mnogo doprineli postepenoj realizaciji postavljenih ciljeva.
Takodje zelim da upozorim citaoce da to sto se pominju pojedini pseudonimi, autor cini iskljucivo iz namere da namami pomenute da ostave komentar. Ja, povucena licnim razmisljanjem, verujem da se covek lakse ukljuci u diskusiju kad su predmet diskusije i njegovi licni interesi. A gde ces veceg ineresa od odbrane virtuelne casti?
