Chambers of Sylvie 2 point 0

Sinoc sam gledala emisiju o iskopavanjima u Egiptu koje su vrsili strucnjaci iz Louvre-a 2004te. Za manje od 2 nedelje su pronasli boga oca. Ne znam koliko mumija je iskopano, plus sijaset nekih manjih (ali ne manje znacajnih) predmeta.

Dok sam gledala emisiju, osecanja su se kretala od zgrozenosti do fascinacije. Koliko god me pali ideja o otkricu, bas deluje uzasno, kad malo bolje razmislis, da bilo ko pretura po necijem grobu - cak i ako pretura posle par hiljada godina. To osecanje je postalo jos izrazenije kad su arheolozi otvorili sarkofag  pronasli neku sasvim “obicnu” mumiju i onda se samo okrenuli i rekli “oh, i dont like this one” i ostavili je tako skrnavljenu. Uzas! Zamisli, kao “nisi mi zanimljiv mrtvac, ko te jebe”?!! Gde je tu dignity? Sta bi na sve to reko’ Snoop?;-)

Posle toga mi je privukla paznju cinjenica da su svi clanovi ekipe bili uzasno ruzni. Nevidjeno su bili ruzni - ‘nako nikakvi, izbljuvano beli i dosadni. I dok su sjebavali vekove, i govorili kako su srecni i uzbudjeni zbog otkrica delovali su krajnje ambivalentno i nezainteresovano. Vrhunac je bio kad je neki plemeniti egipcanin odlucio da im napravi veceru. Egipatske zene su bile tako srecne sto su ih ugostile, a domacin je sve vreme bio nasmejan dok im je sluzio neku vrstu priproste musake. Medjutim, nasi egiptolozi su i dalje ostali ruzni i izbljuvani. I onda sam ja shvatila!!! They traded their smile for camembert!

Pusticu vas da contemplirate nad ovom mislju i porazmislite da li biste trampili svoj osmeh za konfor?

I na kraju, posto ste juce naucili da ne odgovarate na bezvezna pitanja, danas sigurno imate visak energije. Sad je samo treba pametno iskoristiti. Na par dana od nove godine, mozda treba sagledati sopstveni napredak u proteklom periodu. Ja planiram da se time pozabavim veceras. Imam date sa mojom drugaricom, godspodjicom Helenom, pa cemo podrobno da pretresemo to pitanje progresa. Nema epiduralne za mentalni preporod.