Chambers of Sylvie

Ova godina je bila vrlo teska za moj socijalni i emotivni zivot. Sve se svelo na posao i postajanje advokatom. Zato ce sledeca godina biti posvecena udaji, kako Sylvie ne bi zavrsila kao baba-devojka. Zato vas sve lepo molim da, ako poznajete nekog finog mladica izmedju 25 i 35 godina (+-5) za koga smatrate da bi smo bili kompatibilni, vi nemojte da mu prosledite link za ovaj blog nego ga nagovorite da kao slucajno svrati tamo gde mi pijemo kafu. Obecavam da cu biti izuzetno fina i da necu pricati o poslu. Za ostalo ne mogu da obecam. 

Dalje, sto se tice ostalih kvalifikacija, bilo bi dobro da je kosmopolita i da slusa Depeche Mode. Bez DM i moze da prodje, ali ovo prvo je obavezno. Bilo bi dobro da nije strejtas i da kapira koncept "kaseta" - because it's more fun that way. Da voli more, da ima puno prijatelja, da nije sjeban u mozak i da nije isfrustriran (frustracija = jaz izmedju zelja i mogucnosti). Trebalo bi da zna gde je Likvid (cak iako tamo ne pije kafu) i da mu sarma nije omiljeno jelo. Moze da vozi bilo sta. Ako je uspesan, tim bolje - manje vremena cemo provesti na razne vrste ubedjivanja. Svakako da bude opusten i da nema obsesive-compulsive disorder (or any kind of disorder for that matter). A da, da nema devojku, da nije ozenjen, nije razveden, nema vanbracne dece i da nije gay/bi - jer priznacete da su to ozbiljne prepreke. Ako zivi u inostranstvu, da ima ili ozbiljne namere da se vrati ili da mene vodi tamo. Ako namerava da se iseli, preskocite ga - it's too complicated. Na kraju, bitno je i da nije emotivno sjeban, vec da je veseo i nesebican i da je spreman za nekoga kao sto sam ja!

Mislim da sam u velikim crtama otprilike opisala Mr.Right-a, a sad je na vas red.

Samo za g.Hulju: moze da bude i moler pod uslovom da zaradjuje dovoljno da isprati moje i tvoje skupe hobije. Ali pazi, moleri su slikari in disguise tj. umetnici, a sta smo ono rekli za umetnike?;-)

Dragi moji, ovo vam je umesto novogodisnje cestitke - vise bi moglo da bude vasa cestitka meni na kojoj bih vam ja bila beskrajno zahvalna i zbog cega biste zasluzili mesto za glavnim stolom na svadbi;-))

Sinoc sam gledala emisiju o iskopavanjima u Egiptu koje su vrsili strucnjaci iz Louvre-a 2004te. Za manje od 2 nedelje su pronasli boga oca. Ne znam koliko mumija je iskopano, plus sijaset nekih manjih (ali ne manje znacajnih) predmeta.

Dok sam gledala emisiju, osecanja su se kretala od zgrozenosti do fascinacije. Koliko god me pali ideja o otkricu, bas deluje uzasno, kad malo bolje razmislis, da bilo ko pretura po necijem grobu - cak i ako pretura posle par hiljada godina. To osecanje je postalo jos izrazenije kad su arheolozi otvorili sarkofag  pronasli neku sasvim "obicnu" mumiju i onda se samo okrenuli i rekli "oh, i dont like this one" i ostavili je tako skrnavljenu. Uzas! Zamisli, kao "nisi mi zanimljiv mrtvac, ko te jebe"?!! Gde je tu dignity? Sta bi na sve to reko' Snoop?;-)

Posle toga mi je privukla paznju cinjenica da su svi clanovi ekipe bili uzasno ruzni. Nevidjeno su bili ruzni - 'nako nikakvi, izbljuvano beli i dosadni. I dok su sjebavali vekove, i govorili kako su srecni i uzbudjeni zbog otkrica delovali su krajnje ambivalentno i nezainteresovano. Vrhunac je bio kad je neki plemeniti egipcanin odlucio da im napravi veceru. Egipatske zene su bile tako srecne sto su ih ugostile, a domacin je sve vreme bio nasmejan dok im je sluzio neku vrstu priproste musake. Medjutim, nasi egiptolozi su i dalje ostali ruzni i izbljuvani. I onda sam ja shvatila!!! They traded their smile for camembert!

Pusticu vas da contemplirate nad ovom mislju i porazmislite da li biste trampili svoj osmeh za konfor?

I na kraju, posto ste juce naucili da ne odgovarate na bezvezna pitanja, danas sigurno imate visak energije. Sad je samo treba pametno iskoristiti. Na par dana od nove godine, mozda treba sagledati sopstveni napredak u proteklom periodu. Ja planiram da se time pozabavim veceras. Imam date sa mojom drugaricom, godspodjicom Helenom, pa cemo podrobno da pretresemo to pitanje progresa. Nema epiduralne za mentalni preporod.

I tako je moj prijatelj Hulja juce obecao da ce chekirati moj blog, moju novu radost, i da ce me jutros cekati iscrpni komentari...Sama kategorija ovog unosa nam jasno govori da se to nikad nije desilo. Da li je Hulja zaspao pre nego sto se dokopao svog Apple pet-a ili se samo otkotrljao do kreveta - it remains unknown, ali komentara jutros nije bilo.

Dolazeci na posao, jutros sam slusala orginalnu muziku posvecenu filmu La Haine*. Pitanje je: da li me francuski rep inspirisan i natopljen mrznjom prema francuskom drustvu dovodi korak blize razumevanju savremene civilizacije iz koje potice moj trenutni poslodavac, ili je to samo putokaz da je Velja Ilic u pravu i da se i u toj EU gadjaju kamenicama kad nekome prekipi? Verovatno ni na ovo pitanje odgovor nikad nece doci, ali mozda je ovo dan za neodgovorena pitanja.

Evo, mogli bismo da probamo da ceo danasnji dan ne odgovorimo ni na jedno pitanje. Probajmo. Neko pridje, pita nesto, bilo sta, i ti samo kazes "izvini, danas ne odgovaram na pitanja". I sta bi se desilo? Sto posto se bas nista ne bi desilo. Ionako pola ljudi pita bezveze. Samo da bi nest pitali, onako, da te smore. Tako da, ljudi danas ne odgovarajte na pitanja, sacekajte da odgovor sazri. Ili ako vam je to isuvise frontalno, mozete uvek kao pravi pretendent na clanstvo u EU da kazete "it's a very good question" i da nastavite da pricate ono sto ste ionako naumili da iskenjate.

Sve imam potrebu da pozelim lep vikend, ali izgleda da je to pure imagination jos dva dana. A onda, ludilo!! Dobra zurka u subotu, Becki koncert u nedelju i naravno 4 skakaonice. To je pravi praznicni duh! Sotomajor na skijama;-))

* "Mrznja", prim.prev

The Chambers of Sylvie have been founded in 1978, with the sole aim to make you and your brain burst with joy. For 27 years, we have given our best efforts to accomplish exellence in the field of brain damage prevention.

This place was created so Sylvie could express herself and not repress herself. Therefore if you find this boring - give it time to grow and glow.